Енергана успешно прати нову топионицу и отплаћује своју турбину

Мегавати из вишка паре

Као пратећи погон нове Топионице и Фабрике сумпорне киселине, нова Енергана им испоручује декарбонизовану и деминерализовану воду за потребе процеса, хлађење и прање гасова, прихвата пару из њених котлова и, пошто је искористи за производњу електричне енергије у својој турбини и обори притисак, шаље у погоне где треба да се нешто суши или греје. – Од маја прошле године произведено 4.576 мегаватсати струје вредне око 240.000 евра, што је већ четвртина цене турбине. – Линија за производњу ултрачисте деминерализоване воде, капацитета 10 кубика на сат, једна од највећих у Србији
ТОПИОНИЦА
. – Нова Енергана је један од пратећих објеката нове Топионице и Фабрике сумпорне киселине. Свему што је инсталирано у њој, а без чега оне не би могле да раде, додато је и нешто без чега се могло, али сада доноси профит. Реч је о турбини која производи струју из паре која би морала, ради обарања притиска, да се једноставно испушта на вентилима. Овако, за само годину дана турбина је већ отплатила четвртину своје цене. О томе и уопште улози Енергане разговарали смо са Бобаном Њагуловићем, руководиоцем енергетике Топионице и рафинације. Он нам је, најпре, објаснио шта је све у делокругу овог погона испред улаза у нову топионицу до кога, и од кога, воде снопови каблова и разних цеви пречника од пола цола до скоро метра.
Нова енергана првенствено обезбеђује све флуиде Топионици и Фабрици сумпорне киселине. У њеном машинско-технолошком делу су прихватни резервоар, напојне пумпе, термичка припрема воде, резервоар кондензата, турбина. У другом делу припрема се декарбонизована вода, а ту је и линија за производњу ултрачисте деминерализоване воде. – Можемо да се похвалимо да имамо највећу линију у Србији (капацитета 10 кубика на сат) за произвдњу ултрачисте деми-воде, онакве каква је захтевана пројектом – каже Њагуловић. – А, вода сличног квалитета користи се у прехрамбеној индустрији. Поред производње и дистрибуције воде за Топионицу и Сумпорну (ради напајања котлова, хлађења жакета флеш-пећи, хауба конвертора, прање гасова…) нова Енергана преузима и пару из котлова ових погона, да би је, након обарања притиска и температуре, употребила за сушење шарже, загревање мазута и електролита, односно свуда где је у процесу потребно грејање. И “Месеровој” фабрици за производњу кисеоника испоручујемо извесне количине паре за одржавање процеса.
Али, за све ове намене није потребна тзв. сувозасићена пара од 60 бари и 275 степени, каква излази из котла-утилизатора, где почиње хлађење топионичких гасова (први ниво), нити она нешто “хладнија” из Фабрике сумпорне киселине од 220 степени и 20 бари (други ниво). – Да не бисмо испуштали у неповрат, већ користили ту енергију паре приликом смањивања притиска са 60 на 20, а онда и са 20 на 3,5 бари, одлучили смо да уградимо турбине и генератор, а сада се показује да нисмо погрешили – објашњава Њагуловић. – Инсталисана је турбина од 1,5 мегавата, односно агрегат типа “два у један” јер, у ствари, садржи две турбине (високог и ниског притиска, са регулисаним одузимањем паре). Оне су повезане заједничким вратилом које покреће генератор за производњу струје. Турбина је пројектована на основу номиналне продукције паре из топионичког котла од 23,6 тона и то је максимална улазна количина паре на сат. Излазни притисак из турбине је 20 бари и таква пара се користи за сушач (десетак тона на сат), грејање мазута (до две тоне), потребе “Месера”, као и за догревање напојне воде. Да турбине нема, или када не ради, притисак би се морао смањивати на вентилу, а пара би одлазила у неповрат, тако да је струја коју производимо чист добитак.


По намирењу потрошача иза овог првог степена, вишак паре улази у “други круг” где се придодаје и пара из котлова Сумпорне (од четири до 12 тона) тако да је при следећем излазу из турбине притисак 3,5 бара. Та пара користи се за догревање воде у новој Енергани, а остатак, преко старе Енергане (која ради већ 85 година!) иде за грејање Електролизе (реч је од 10 до 15 тона).
Нова Енергана је досадашњим радом доказала да је добро димензионисана према процесу – оцењује Њагуловић. – Ових летњих месеци, када металуршки погони раде пуним капацитетом, она задовољава све њихове технолошке потребе, а електрична енергија која се добија турбином чиста је добит од нуспроизвода. Иначе, реч је (због кондензата) о врло специфичној “Сименс”-турбини (какве нема у Србији, па ни у околним земљама) која је након темељних тестирањха почела да ради маја прошле године и до половине јула ове произвела 4.576 мегаватсати струје. Вредност те струје је око 240.000 евра, што је четвртина цене турбине. За пола ове године турбина је произвела 1.100 мегаватсати, јер смо имали дужи застој почетком године због рекламације на њено кућиште, а инструкција сервисера била је да се мора зауставити. Турбина је потпуно аутоматизована, рад оператера се своди на праћење параметара, а њене заштите реагују, заустављају је, при било којој неправилности. Ипак, увек потенцирам да максимално усаглашавамо рад и потребе, да цео систем координирано водимо, јер ниједан његов део није конципиран да ради сам. А, када читав процес уравнотежимо, као последњих месеци, турбина одлично ради а агрегати дају максимум.

Print Friendly, PDF & Email
Share