„Хитна помоћ“ за производњу

У свим, па и најтежим условима први реагујемо, не одлазимо док се проблем не реши, јер наш посао не може да се остави за сутра – каже ла-
уреат ове цењене награде. – „Одличан је организатор, прави пример преданости послу, а интересе предузећа ставља испред личних” – пише у
образложењу. – Неопходно кадровско подмлађивање како би се наставио континуитет квалитетног одржавања

– Један од четворице овогодишњих добитника награде „Инжењер Шистек” је дипл. инж. машинства Раде Проловић, руководилац Службе машинског одржавања у Електролизи.

Раде Проловић

Раде Проловић

Овај лауреат највећег басенског признања, како пише у образложењу, „одличан је организатор и прави пример преданости послу. Интересе предузећа ставља испред личних. Поседује и моралне особине које су, заједно са знањем и дугогодишњом применом у решавању
практичних проблема, створиле ауторитет како код непосредних извршилаца у Служби тако и код надређених и колега металурга. Његово мишљење о избору конкретног материјала, пумпе или неког другог дела или уређаја, прихваћено је у највећем броју случајева не само у Електролизи”.
Раде је рођен 1957. године у селу Доња Бресница код Прокупља. Боранин је постао као седмогодишњи дечак, јер је његов отац Славољуб „трбухом
за крухом” дошао у град бакра и возио „тешке” камионе на борском површинском копу. Раде се, међутим, определио за машинство – дипломирао је 1987. на Техничком факултету у Бору (одсек – машинство у металургији). Исте године почео је да ради у Служби одржавања Електролизе, где је до данас. Током две и по деценије прошао је „ходовник”, од приправничког стажа, преко конкретних задужења у Регенерацији и Златари до
руководиоца Службе.
– Све машине и агрегате скоро у потпуности сами одржавамо. Свакодневно радно време посвећујемо планском, превентивном одржавању, али за интервенције у другој и трећој смени функционишемо као „хитна помоћ” производном процесу. Стално смо у приправности и мора да се зна где се
налазимо. Када нас позову, окупимо се најбрже што можемо, некада у року од пола сата. Зимус када је опрема „отказивала” због великог мраза, Електролиза је била једина у РТБ-у која није стајала ни секунду. Погон је радио и тада захваљујући огромном искуству и знању људи из наше службе, али и заједничкој координацији са колегама технолозима. У свим, па и најтежим условима први реагујемо и не одлазимо док се проблем не реши. Посао је такав да се не може оставити за сутра – наглашава Проловић.
Служба машинског одржавања, у којој је њих 48, има врхунске мајсторе, почев од пословође, преко бригадира, до варилаца, стругара, пластичара које би, како рече њен руководилац, сваки погон пожелео. Међутим, реч је о људима са 32 до 40 година радног стажа. Стога је подмлађивање неопходно, тим пре што је потребно најмање четири–пет година обуке да се постане мајстор.
Као још један велики проблем Проловић наводи и дотрајалу опрему јер капиталног улагања у Електролизи није било од 60-их година прошлог века. Када је фабрика инсталисана, 90 одсто цевовода је било од челика и олова који су у међувремену замењени дуготрајнијим и материјалима једноставнијим за одржавање. Некадашња машина за паковање полазних катода уступила је место новој, направљеној по идеји и надзору овдашњих људи. Сами су урадили два нова вертикална измењивача топлоте за Регенерацију који још увек раде. Током замене и повезивања четири групе купатила, четврто и пето циркулационо коло спојени су у једно. Тако је једна пумпа „избачена” из производње, а потрошња струје је смањена за
400.000 киловат-часова годишње. Доста је учињено и на враћању чистих отпадних вода у поновни процес производње.
-Годинама се таложило искуство генерација, па смо наследили добру организацију и начин рада. Имали смо од кога да научимо и сада желимо да учинимо исто, како бисмо имали континуитет квалитетног одржавања. Сигурно не бих био награђен да иза себе немам Службу која одлично ради.
Ту су и управник и технички руководилац погона који, такође, изванредно обављају своје послове – сви смо у функцији производње и ја сам само
једна карика у том ланцу. Зато ову награду доживљавам као заједничку, а себе као представника свих радника Електролизе. Али, она је признање
за дугогодишњи труд и иза ње стоји огроман рад и залагање и појединачно и целе службе – поручио је Проловић.

Print Friendly, PDF & Email
Share