Кривељска флотација скоро достигла пројектовани капацитет

 Прерађују преко милион тона руде месечно   

У марту прерађено 925.000 тона руде са копа „Велики Кривељ“ и 183.000 тона са „Церова“ и дато 2.150 тона бакра у концентрату. – Управник Саша Милић верује да такав резултат могу поновити и овог месеца. – До пројектованих искоришћења кад потпуно аутоматизују погон
РТБ, ФЛОТАЦИЈА „ВЕЛИКИ КРИВЕЉ“. – Кривељски флотери су марта дали 2.150 тона бакра у концентрату, пошто су прерадили 925.000 тона руде са кривељског копа (план је био 850.000 тона) и 183.000 тона са „Церова“. Количина из „Кривеља“ само је 2.000 тона мања од тридесетогодишњег рекорда оствареног у мају прошле године и он би сигурно био премашен да први пар млинова није стајао два дана због санације темеља. Према речима управника Саше Милића прерада преко милион тона руде месечно (у овом случају 1,1 милион тона) већ је постала стандард овог погона Рудника бакра Бор, мада његова реконструкција током два наредна месеца треба да се оконча уградњом специјалних уређаја, анализатора (стижу из Аустралије), и тако потпуно аутоматизује.
Подсетимо, пројектовани капацитет кривељске флотације је прерада 10,6 милиона тона са кривељског и 2,5 милиона тона са копа „Церово“. – „Церово“ се такође поправило – истиче Милић – али како поменуте количине још нису онолике колике планирамо, настојимо да се тамо побољша, пре свега, дробљење. На „Церову“ се дошло до богатије, али тврђе руде, и добро је што је сада овде прерађујемо јер је њено искоришћње достигло 70 одсто, што је знатно боље у поређењу са претходним периодом када се кретало између 50 и 60 одсто. У плану је да током наредна два месеца уградимо поменуте анализаторе, а после Ускрса почећемо и склапање пет машина од 100 кубика и једног кондиционера за основно флотирање церовске руде. То би била прва фаза у проширењу капацитета овог рудокопа, док су за следећу (на 5,5 милиона тона) потребни и захвати како у тамошњем ПМС-постројењу тако и на копу.
Искоришћења метала у Флотацији још увек нису на пројектованом нивоу јер њена аутоматизација још није приведена крају, а ни руда са виших етажа кривељског копа није најповољнија за флотирање. Процес отежавају садржај сумпора, природне Пх-вредности, али и количине и квалитет креча који стиже из Заграђа. Ради бољих резултата и квалитета концентрата покушавају и употребу неких флотацијских колектора новије генерације. Управник нам рече да су лабораторијски огледи дали добре резултате, па се припрема и индустријска проба. Реч је о колекторима за боље издвајање минерала бакра који су и светски тренд имајући у виду да се копају све сиромашније и неповољније руде за прераду.
За април флотери нису планирали неке посебне застоје, док је уобичајено пролећно спремање флотације, тзв. водени застој, када се све проверава, мењају вентили за воду по флотацији, траке на дробљењу – планиран у мају. Тада ће прегледати и згушњивач у „Церову“ који је у погону већ две године. Флотери треба да пронађу и решење за смештај флотацијске јаловине у наредном периоду. Са тим циљем се већ ради Пројекат за проширење и појачање брана којим ће се питање одлагања решити за наредне две године, а радови ће најпре почети на другој, односно средњој брани, пошто она може најбрже да се ојача. Чим водостај Кривељске реке дозволи, наставиће се и замена ремената у колектору испод јаловишта, а планирана је и селидба понтона на јаловишту. План за април је прерада 850.000 тона руде са кривељског копа и 225.000 тона са „Церова“ како би се топионици испоручило 2.247 тона бакра у концентрату. Управник Милић верује да се и овог месеца може поновити мартовски домет.