Небојша Виденовић нови директор Рудника бакра Бор

Зов професије 

Могао сам да бирам и останем још увек у Општини, али сам био свестан да бих тада заувек „покидао све конце“ са професијом и никада јој се више не бих вратио. А, то нисам желео, каже он. – Програм развоја РББ-а Виденовић види кроз две кључне ствари које у РББ-у морају да буду спроведене: ширење површинских копова „Велики Кривељ“ и „Церово“ и форсирање свих активности потребних за отварање „Борске реке“
РББ. – Доскорашњи председник Општине Бор Небојша Виденовић нови је директор Рудника бакра Бор. На предлог генералног директора РТБ-а Благоја Спасковског, Управни одбор и Скупштина РББ-а именовали су Виденовића, дипломираног инжењера машинства, за директора предузећа пошто је његов претходник, Видоје Адамовић, поднео писану оставку на директорску функцију, уз образложење да то чини из личних разлога. Именовање Виденовића на место првог човека борских рудника, сходно Статуту РТБ Бор Групе, одобрили су првог јула и чланови Управног одбора РТБ-а Бор.
Небојша Виденовић у разговору за „Колектив“ каже да се након четворогодишњег мандата у локалном парламенту ужелео занимања за које се школовао, рудника и Јаме где је већи део радног века провео пре него што је сео у општинску фотељу. – Могао сам да бирам и останем и даље у Општини, али сам био свестан да бих тада заувек „покидао све конце“ са професијом и никада јој се више не бих вратио. А, то нисам желео. И тамо у Општини су ми недостајали моји јамци и рудник – признаје Виденовић.
Пре повратка у „своје“ предузеће сачинио је план и програм његовог даљег развоја. У њему је, одмах на почетку, констатовао недовољну отвореност површинских копова. – Заостала раскривка у овом тренутку износи око 30 милиона тона. Она мора да се уклони да би се дошло до средњег садржаја бакра и то паралелно са скидањем испланираних годишњих количина које износе 28 милиона тона. Примера ради, средњи садржај на кривељском копу износи 0,33%, а сада се експлоатише 0,25%. То што је он сада 30 одсто мањи, директно за толико умањује и нето приход, односно добит. Уколико у наредне три године не надокнадимо раскривку, праг рентабилности пословања биће нам цена бакра од пет и по хиљада долара за тону, а по надокнађивању заостале раскривке рентабилно ћемо пословати и са ценом која је испод пет хиљада долара по тони. Притом, подвлачим да се већ три године скидање заостале раскривке финансира искључиво из сопствених средстава, а тако ће бити и убудуће. Дакле, приоритет је откопавање планираних количина јаловине, али уз предвиђену динамику – каже директор Рудника бакра Бор.

Ширење површинских копова

Преостале оверене билансне рудне резерве „Великог Кривеља“ износе 461,7 милиона тона, са просечним садржајем бакра од 0,326 одсто. То је укупно милион и по тона бакра у руди, па и са повећањем капацитета експлоатације на 10,6 милиона тона годишње, овај рудник може да ради наредних 40 година. – Садашње стање радова у „Великом Кривељу“ захтева интензивно раскривање лежишта у северном и северозападном делу копа и потребно је да тамо буде откопано преко 20 милиона тона раскривке до краја ове, али и у наредној години. У том смислу, треба завршити све послове око откупа земљишта за проширење одлагалишта „Тодоров поток“ и већ сада покренути активности око откупа земљишта ради проширења копа. За комплекс „Церово“ је важно да ће се производња на копу „Цементација 1“ наставити и да се упоредо морају отварати нова лежишта – „Цементација 2“, „Церово – примарно“ и „Дренова“ – прича Виденовић.

„Борску реку“ треба да отворимо сами

Говорећи о подземној експлоатацији, о Јами, Виденовић видно форсира „Борску реку“ као посао који је раван отварању новог рудника, али и као нешто што не сме више да се одлаже. – Истраживања „Борске реке“ почела су 1976. године, а осамдесетих смо о лежишту знали скоро исто колико знамо и данас. Никада ово лежиште није нашло своје место у „крупним“ инвестицијама РТБ-а, а тврдим да би оно данас обезбеђивало стабилну производњу од 50 хиљада тона катодног бакра годишње. Мислим да треба да престанемо да очекујемо да ће то лежиште за нас и у наше име отворити неко други. То никада није била реална прича, нити ће бити. Зато у најкраћем могућем року мора да се дефинише пројекат „Борска река“ и обаве додатна истраживања због података потребних за квалитетну студију изводљивости и пројектовања оптималних техно-економски параметара. Садашња јамска експлоатација заснива се на откопавању рудних тела „Брезаник“, „Тилва рош“, „П2А“, „Т1“ и „Т2“, а то је тек 20 одсто капацитета Јаме. Добро, ту су и рудно тело „Д“, где истраживања нису завршена, али може се рачунати на око три милиона тона руде одатле са један одсто бакра, као и „Борска река – изнад XВИИ хоризонта“, лежиште отворено и добрим делом разрађено за откопавање. Потребна су мала улагања и кратак временски период за израду додатних просторија – закључује Небојша Виденовић.