Отворено писмо инг. Боже Богдановића директору РТБ-а

Поштовани господине Спасковски

 

Шестог августа је пуштен у рад реновирани хотел „Језеро“ на Борском језеру. Присуствовао сам и ја, као члан Савета за металургију. Г. Дачић, предс. Владе Србије је, поред осталог, рекао две важне чињенице, које ћу навести. Прва је да су ранији генерални директори РТБ-а имали ситан корак, „а, када директори имају ситан корак, онда предузеће не напредује, вец назадује“. Рекао је да г. Спасковски има крупан корак, и да се то види. И у РТБ-у, и у граду. Даље, да су пре 10-ак година у Мајданпеку нудили нове трособне станове за неколико хиљада марака, због проширених прича о затварању РТБ-а. „Тамо где се затварају рудници, тамо се и град затвара. Ми, из Владе Србије, то никада нећемо дозволити“. Даље је напоменуо да је сада цена станова у Мајданпеку пет пута већа, јер град има перспективу.
Рад РТБ-а у последњих 40-ак година можемо поделити у неколико раздобља. Процват РТБ-а и Тимочке крајине 70-их и 80-их година, 25.000 запослених, 15-ак нових већих и мањих фабрика (укључујући и погрешне инвестиције), други у СФРЈ (после Марибора) по стандарду грађана, неколико хиљада нових станова итд. РТБ је пре почетка санкција производио око 160.000 тона бакра и скоро сви погони широм Србије су радили пуним капацитетом. У време санкција РТБ је радио са пола капацитета, па је производња постепено смањивана, од 100.000 тона на почетку санкција на 45.000 тона (2.000 године). РТБ није плаћао електричну енергију, горива, разне доприносе, остао је дужан испоручиоцима концентрата. Привилеговани приватници су се нагло обогатили тргујући са РТБ-ом. Црн период, дао Бог да се никада висе не поврати.
Вец Седмог октобра 2.000 године ДОС-ов Штрајкачки одбор је извршио смену постојећих кадрова у РТБ-у и Институту и поставио своје кадрове. Проф. црне металургије др Властимир Трујић постао је дир. Института за бакар?! По политичкој линији, као члан ГО ДС у Београду. Неки манипулант великог калибра поставио је нестручног човека за дир. Института, са веома јасним циљем: Што пре затворити РТБ (за њиме и Институт), а затворени РТБ распродати „за шаку долара“ међународној и домаћој мафији. Све раднике у Бору и Мајданпеку отпустити.
Неки злонамерни Борани, почевши од проф. Трујића, убедили су предс. Владе др Ђинђића, ресорне министре и њихове помоћнике „да у руди нема бакра“. Др Ђинђић је пет пута био у Бору после Петог октобра. У препуној сали Музичке школе др Ђинђић је на четвртом гостовању рекао да це затворити РТБ, а рударе и металурге преквалификовати у келнере и столаре. Зато је на последњем петом гостовању у сали Биоскопа говорио у скоро празној сали. Др Ђинђић је лаковерно послушао предлог члана ГО ДС, проф. Факултета и дир. Института за бакар, изгубио углед у Бору, а ускоро и живот, а проф. Трујић је и даље дир. Института?!
У бар сто објављених коментара написао сам да РТБ има осам милиона тона бакра у испитаним рудним резервама (у истражним радовима до краја 80-их година), које сада заједно са племенитим металима вреде 80 милијарди долара, више него свих два милиона станова и кућа у Србији. Последњих месеци у новим геолошким испитивања нашли су још богатију руду, па се претпоставља да РТБ-ово рудно богатство прелази преко 150 милијарди долара.
Поштовани г. Спасковски, много пута сам потенцирао да људи имају право на грешке. Да мале грешке треба опростити, а велике (поготово злонамерне) не. Проф. Трујић је 2001. године намерно направио огромну грешку, која се не сме опростити. Овај његов допис се може оквалификовати као мала грешка – човека са ситним кораком. „Дрма му се столица“, јер његови више нису на власти, па напада друге. Злурадо пише о Вама и инвестицијама у Топионици, а једноставно не зна (као проф. металургије и дир. Института?!) да је ЕУ ограничила емисију сумпор-диоксида и да ће ускоро затворити све топионице у свету, које не могу остварити 97% искоришћења на сумпору. Чак и да не уђемо у ЕУ, постоји сто начина (обуставом кредита Србији, забраном извоза бакра итд.) да нас присиле да зауставимо рад Топионице са постојећом технологијом и уништимо РТБ и цео Борски регион. Проф. Трујић не може оспорити да је изабрана одлична технологија, по којој се већ производи преко пола бакра у свету, али није доказао у свом допису да се то може остварити са дупло мање пара?! Стичем утисак да се он поново залаже за затварање РТБ-а, што се такође третира огромном (неопростивом) грешком). Узгред, по граду се прича да он има бар двадесет пута већу плату од многих инжењера у Институту, који су пре тога радили две деценије у РТБ-у, за разлику од њега који ни све металуршке погоне у РТБ-у не зна да наброји.
Почетком 2005. године Светска банка је званично наредила да се цео РТБ затвори, а да се започну истражни радови у Борској реци. Имам копију те Наредбе, коју су ми преко посредника доставиле кукавице из Генералне дирекције. Нису смели сами да реагују, али су тачно знали да ћу ја реаговати. Мало касније, организована је обустава саобраћаја на аутостради код Параћина. Дао сам, чим смо стигли, интервју за ТВ-Палма из Јагодине, који су емитовали на сваки сат као вест дана, у следећих 24 сата. Кучићи и мачићи прогледају за неколико дана, а наши министри су тек онда „прогледали“?! Више нико од тадашњих и будућих министара није смео ни да спомене реч затварање РТБ-а, па су расписали оба Тендера.
Потписивањем Уговора за куповину нове технологије у Топионици, отклоњена је и последња сумња да ће доћи до затварања РТБ-а. Свака част члановима садашњег Пословодног одбора РТБ-а и онима из Владе, који су им помогли у томе. Веома ми је драго што сам и ја, са неколико стотина објављених коменатара на ту тему, дао свој допринос. Много већи, од бар 90% колега из разних погона РТБ-а.

 

С најискренијим поштовањем.

Божа Богдановић, дипл. инг. у пензији, члан Савета за металургију

Print Friendly, PDF & Email
Share