Планска замена траке и ремонт дробилице на копу Кривељ

Превентива за поузданост

 

Да евентуална хаварија не би угрозила најјефтинији превоз јаловине у стари борски коп у току је замена 400 метара похабане транспортне траке постављене још 1998. године и наливање облога дробилице на почетку транспортног система чији се старт очекује у петак
КОП КРИВЕЉ
. – Прошле недеље је започета а данас завршена замена 400 метара похабане траке за транспорт јаловине из кривељског у стари борски коп. Истовремено се обавља и редовни годишњи ремонт дробилице на почетку тог транспортног система, па смо јуче имали прилику да гледамо како се скида „капа“ дробилице, тзв. мерцедес тежак 40 тона (изгледом подсећа на знак ове познате марке аутомобила). За њим је извађен и дробећи конус или такозвана крушка, такође тешка 40 тона, која својим кретањем унутар чељусти дробилице ситни јаловину да би се могла превозити тракама. Реч је о планираном застоју како би се предупредило хаваријско кидање траке која овде, уз повремену замену најкритичнијих делова, превози милионе тона јаловине од 1998. године.
Према речима Ивице Ђорђевића, техничког руководиоца транспортног система и примарног дробљења, трака је издржала доста дуже него што се очекивало, а ваља знати да се оваквим транспортом остварују велике уштеде у гориву и избегавају кварови камиона. Јер, јаловина се не вози на планире који су сада веома високо, па тако не троши пуно горива нити делова.
Управо смо почели ремонт дробилице – казао нам је јуче Ђорђевић – а приводимо крају замену 400 метара најдуже транспортне траке Т 104 (укупно 5.800 метара). У ствари спремљено је за замену 600 метара, али 200 је на другом делу траке, па ћемо и њега заменити чим се укаже прилика. Што се тиче дробилице, она је ремонтована почетком јула прошле године и од тада је остварила око 3.500 радних сати, односно прерадила око 5,3 милиона тона јаловине. Током овог ремонта мењамо облоге „крушке“ и мало подижемо статор дробилице да бисмо га окренули за 90 степени и оштећени део тако склонили на место где се облоге најмање хабају. На тај начин ћемо уштедети и време и цинк за наливање облога, пошто рачунамо да постојеће издрже до следећег ремонта, односно прераде још пет-шест милиона тона јаловине. До петка у првој смени завршићемо комплетан ремонт и пустити систем. Десетак наших људи ради по 12 сати у дневној и ноћној смени на дробилици, а нешто мање екипе вулканизера су на траци. Тешки су услови, али су људи прилично искусни и упорни.
Миладин Бузејић је пословођа на транспортном систему за јаловину. Рече нам да је после чекања на дизалицу и неких ситних проблема све добро кренуло. Пошто је реч о тешким деловима који се скидају са приличне висине, посебно наглашава безбедносну страну посла. Потребна је велика опрезност у раду са сајлама, а пазимо и да нешто не падне, пошто се скидају заштитне ограде да би могли да прођу овако габаритни и тешки делови дробилице. „Мерцедес“ смо спустили са 15-ак метара, убрзо ћемо и „крушку“, како би екипа из Ливнице овде, на лицу места, топила цинк и наливала облоге. Бузејић и екипа са дробилице се добро сналазе, а и људи који су им придодати да помогну, па рачунају да ће систем стартовати према плану.
Скоро пет километара транспортне траке (рачунајући носећи и повратни део) првобитно је састављено од много делова дугих по 300 метара. Данас се испоручују котурови од по 200 метара, а спајање делова доста је сложено зато што „костур“ траке чини челична ужад која се мора повезати, а између убацити гума тако да спој буде беспрекоран и поуздан. Пословођа вулканизера Славиша Младеновић одлично познаје ову траку, пошто ју је постављао пре скоро 20 година радећи на изградњи транспортног система. Додуше тада је био у мајданпечкој екипи, али је решио да пређе у Бор и отад ради на његовом одржавању.
Монтирао сам све четири фазе у Мајданпеку и ово ми је пети транспортни систем – каже смирени и вредни мајстор свог заната. – Део траке који мењамо је из 1998. године и издржао је много радних сати. Трака се показала боље него што смо очекивали. Сад убацујемо нових 400 метара, али ћемо настојати да, део по део, до зиме заменимо што више можемо. Траке спајамо топлом вулакнизацијом која захтева стручан и озбиљан рад. Сајле се нижу, а онда их у преси везујемо гумом. И дан-данас радимо са опремом којом смо монтирали све поменуте системе. Пошто немамо довољно правих вулканизера (одавно се и не школују), овде су један бравар, електричар и два „дробионичара“. Ја сам једини вулканизер, а и у ноћној смени имамо једног који ради са сличном екипом као што је ова. Иако се још уходавају, момци брзо напредују и поподне завршавамо спајање траке.
Николи, Бојану, Ивану, Гоги и Славиши, у замени траке помаже и Срђан аутодизалицом јер један метар траке тежи 70 килограма, што значи да је котур око 15 тона. Трака се, иначе, мења тако што се нова повеже за крај старе и док булдожер свлачи стару са система, нова долази на њено место, а онда следи спајање. Овом приликом двеста метара је стављено на носећем, двеста на повратном делу траке, а избачени су делови који се већ били напукли по средини.

Share