Почетак Актуелно РТБ Бор спроводи ригорозне мере штедње

РТБ Бор спроводи ригорозне мере штедње

10 друго читање
0
0
870

Смањују се сви трошкови

Компанија месечно треба да уштеди 1,1 милион долара на нормативима, али и исто толико пара на трошковима зарада. – Б. Спасковски: Само смањење цене струје, нафте, течног кисеоника и осталог репроматеријала у просеку за 10-ак одсто донеће нам уштеду пет милиона долара годишње. Али, ако желимо да сачувамо компанију, морамо да посегнемо и за најнепопуларнијим мерама штедње, да смањимо и трошкове зарада. – Синдикати позивају на укидање члана 70а Закона о ПИО како би се избегле тензије на релацији синдикат-послодавац-држава због понуђеног социјалног програма за запослене са 39, 40 и више година радног стажа
РТБ Бор спроводи ригорозне мере штедњеРТБ
. – Ефекти оштрих рестриктивних мера штедње које су у Рударско-топионичарском басену Бор на снази од почетка ове године биће 25 милиона долара. За толико, наиме, компанија треба да смањи материјалне и оперативне трошкове и на тај начин проба да ублажи последице пада цене бакра на светском тржишту. У исто време, РТБ Бор треба да одржи производни континуитет и тако обезбеди неопходна ликвидна средства.
У немилосрдну борбу „кресања“ свих трошкова менаџмент борске компаније је, како каже генерални директор Благоје Спасковски, ушао половином прошле године, чим је цена „црвеног метала“ на берзи почела нагло да пада, а штедњом на свим нивоима тада је „ушпарано“ четири милиона долара. Програм мера штедње у РТБ-у Бор је почетком 2016. иновиран, постао је комплекснији и ригорознији па, по њему, компанија треба месечно да уштеди 1,1 милион долара на нормативним трошковима, али и исто толико пара на трошковима зарада.
РТБ Бор спроводи ригорозне мере штедњеЕфектима које смо остварили по основу смањења јединичне потрошње норматива можемо да будемо задовољни јер та потрошња данас није већа од оне у светским компанијама. Само смањење цене струје, нафте, течног кисеоника и осталог репроматеријала за у просеку 10-ак одсто донеће нам уштеду пет милиона долара годишње, а ако томе додам и да у директним преговорима са свим испоручиоцима репорматеријала успевамо да „избоксујемо“ десетак одсто нижу цену челичних кугли, шипки, уља, мазива, лежајева и реагенаса, јасно је да је борба с трошковима фронтална и то „очи у очи“. Најтежа је, али такође неминовна, она мера која се односи на трошкове зарада. То подразумева социјални програм и за сада се за добровољни одлазак из предузећа уз отпремнину пријавило 146 радника. Следећи корак је, чини ми се, крајње хуман приступ који подразумева да сви они који имају 39, 40 и више година радног стажа, уз отпремнину, трајно напусте посао и са примљеном накнадом сачекају испуњење услова за пензију. Идеја је да људи након толико година проведених у РТБ-у не напусте радно место незадовољни и зато је изузетно важно да се све изведе и спроведе онако како је програмом штедње дефинисано и потврђено одлуком највишег органа управљања компанијом – каже генерални директор РТБ-а Бор.
РТБ Бор спроводи ригорозне мере штедњеСпасковски додаје да ће незадовољни бити једино они који буду проглашени технолошким вишком. – То је та трећа категорија коју не можемо избећи, па не казати да у РТБ-у има и нерадних људи, оних који користе опијате, алкохол и оних који су, рецимо, 30 дана болесни, па један дан здрави, па опет месец дана болесни. За такве нема места ни у једној компанији, па ни код нас и за њих је примерен термин „отказ“. Сви други морају бити задовољни, нарочито они који имају 39 и 40 година стажа. Производни радници, они на линији стварања бакра – од прве бушотине до катоде – ове мере неће остетити на својој кожи. Нити ће бити померани са својих радних места, нити ће им плата бити смањена. Онима поред њих – у управама, техничким припремама, дирекцијама, дакле режијском кадру – плате ће бити смањене.

Не поновила се 2015.
Година 2015. била је, по речима челног човека Комбината бакра, изузетно тешка јер се десет месеци радило на оспособљавању рудника у Мајданпеку који је био поплављен, потом и окован ледом, а без струје. Рударска производња је, зато, тамо нормализована тек у октобру, па је по том основу РТБ Бор претрпео губитак од 15 милиона долара. Да једно зло окреће наопако и друге ствари, показао је пожар који се десио у новој фабрици сумпорне киселине, непун месец по пуштању нове топионице у рад. У време застоја, док агрегати нису оспособљени за нормалан рад, нагомилан је хладан материјал – шљака са 30 до 40 одсто бакра – па је у њему било „заробљено“ око 20 милиона долара. Да се бар једна од ове две ствари није десила РТБ Бор би, тврди Спасковски, 2015. пословао позитивно и не би био седам-осам милиона долара у минусу. На све те недаће, у јулу прошле године је и цена бакра доживела драматичан пад и са просечних седам хиљада долара по тони „стрмоглавила“ се на 4.300 долара.
Представници репрезентативних синдиката свесни су ситуације у којој се налази српска привреда, а заједно са њом и једини домаћи произвођач бакра и злата. Тензије на релацији синдикат-послодавац-држава, како каже Часлав Гаврић из синдиката „Независност“, могле би да се ублаже укидањем члана 70а Закона о ПИО. – Тим чланом предвиђено је трајно умањење пензија за све запсолене који би се определили за социјални програм, а немају навршених 65 година живота или 45 година пензијског, односно 40 година радног стажа. У ту групу, према нашим подацима, спада око 600 басенских радника и вероватно би се они, укидањем овог члана, лакше определили за социјални програм. Зато смо преко свог Гранског синдиката индустрије, енергетике и рударства „Независност“ иницирали укидање спорног члана Закона о пензијско-инвалидском осигурању – каже Гаврић. Слично мисли и представник Самосталног синдиката металаца Србије РТБ-а Бор Горан Јовановић који наводи да је, након разговора са пословодством, синдикат заузео став да подржи све акције које за циљ имају очување компаније али, наравно, не на штету запослених. – Ако се спроводи социјални програм, он мора да буде заснован на принципу добровољности. Радницима који се определе да по социјалном програму раније напусте предузеће Законом о ПИО мора да буде омогућено да, када испуне услов за пуну пензију и уживају у њој, а не да трајно себе осуде на умањену пензију само због тога што су узели социјални програм и годину-две раније отишли из предузећа. Радници РТБ-а Бор који су се приликом анкетирања пријавили за социјални програм надају се, такође, укидању спорних законских одредби.
Топионичар Славољуб Оларић са бенефицијама има 44 године радног стажа и не може у пензију јер има тек 55 година. Није кандидат ни по једном услову за пензију али се, како каже, „уписао за социјални програм“. – Ако буду дали тај социјални програм, враћам се у родни Злот да се бавим пољопривредом. Неко мора Боране да снабдева сиром, млеком, прасићима. Фали ми још шест месеци до 45 година стажа, а до услова за старосну пензију имам још целу деценију.
Хидрауличар и аутомеханичар Миодраг Ивковић има 40 и по година радног стажа и није у пензији јер нема довољно година старости. – До старосне и пуне пензије ми недостају две и по године. Пријавио сам се за социјални програм, али нећу да одем уколико тада не будем имао право на пуну пензију. Ако узмем отпремнину, наставићу приватно да радим аутомеханичарски посао – истиче Ивковић.
Раде Мирковић који на површинском копу „Велики Кривељ“ 44 године рукује рударском механизацијом тврди да му је у 58. години живота социјални програм добродошао јер већ ради нешто и приватно, па је време, каже, да се томе посвети мало више. – Досад нисам хтео да одем у пензију јер бих самога себе осудио на мања месечна примања. Овако ћу сада узети отпремнину, а видим да се и колеге из синдиката залажу да се закон промени, па се надам да то умањење пензије неће бити трајно.

Још повезаних текстова
В Горица Тончев Василић
Више текстова Актуелно

Оставите одговор

Погледајте и

Рударско-геолошки факултет у Београду обележио 78 година постојања и рада

Најбољи студент добио награду факултета и посао у Србија Зиђин Копер Пре него што је одлуч…