Са седнице Управног одбора:  Усвојен План пословања РТБ-а у 2017. години

Све подређено већој рударској производњи

 

План пословања који предвиђа 65 милиона тона ископина и однос руде и раскривке 1:2,32 у 2017. години, подразумева добијање 235.894 тоне сувог концентрата и производњу 48.014 тона катодног бакра, 842 килограма злата и 4,3 тоне сребра, као и услужну прераду 164 хиљаде тона увозног концентрата ради попуњавања металуршких капацитета. – Б. Спасковски: У овом тренутку потребно нам је 80 милиона долара обртног капитала – 50 за куповину концентрата директно од произвођача, а не од дилера и 30 милиона долара за репроматеријал и резервне делове, јер се производња не може водити набавком „на почек“. – Разлика између планираних прихода и расхода у 2017. позитивна је 67,3 милиона долара, упркос улагању 30 милиона долара у рударство и металургију из сопствених извора
РТБ
. – У сва четири рудника РТБ-а Бор дневно се откопа 123.000 тона руде и јаловине, односно око четири милиона тона ископина месечно. А, да би се добила само једна тона бакра у концентрату, потребно је 1.016 тона ископина. То је актуелна слика рударске производње у Басену коју пословодство планира да побољша у 2017. години, чуло се на седници Управног одбора РТБ-а, последњој у 2016.
Сви планови РТБ-а Бор усмерени су ка повећању рударске производње, односно обима ископина и количина концентрата да би се у металургији рад претежно заснивао на преради сопствених сировина. То је могуће остварити: повећањем производње у Руднику бакра Мајданпек, искоришћења у Топионици и рафинацији (након санирања последица пожара у Фабрици сумпорне киселине), затим повећањем флотацијских искоришћења бакра и племенитих метала и ефикаснијом прерадом хладног материјала на залихама, као и валоризацијом бакра и племенитих метала „заробљених“ у њему због дисконтинуитета рада нове топионице од пожара наовамо – рекао је генерални директор РТБ-а Благоје Спасковски.
Објашњавајући пред Управним одбором детаљније План пословања у 2017. години, Спасковски је додао: – РТБ данас из сопствених сировина произведе годишње 46.000 тона катодног бакра. Ако ову производњу упоредимо са оном од 2001. до 2008., када се годишње давало једва 16 и по хиљада тона бакра, јасно је где је РТБ сада. Ипак, све ово што сам набројао спада само у предуслове за већу производњу. У Мајданпеку је, за континуитет добре производње неопходна куповина рударске опреме и то у износу 23 милиона евра. За одржавање континуитета у „Церову“, где ће руде бити до половине 2017., потребно је отварање „Церова 2“. Документацију смо припремили, а почео је и откуп земљишта.

Важност континуитета у „Церову“

Експлоатација „Церова 2“, као новог рудника представља прелазну фазу која обезбеђује континуитет производње у комплексу „Церово“ до отварања „Церова примарног“. Узимајући у обзир значај и вредност тамошњих рудних резерви, веома је важно да се са садашњим власницима некретнина у зони будуће експлоатације постигну квалитетна и обострано прихватљива решења и постигне правична накнада за вредновање некретнина – рекао је члановима Управног одбора први човек РТБ-а Бор.
За већа искоришћења у флотацијама потребно је да наставимо куповину квалитетних увозних реагенаса. Што се тиче већих искоришћења у топионици, постижемо их након ремонта и санације последица пожара, али треба нагласити да у залихама хладног материјала имамо око осам и по хиљада тона бакра, 300 килограма злата и близу тону и по сребра. Све то може да се претопи, али у наредних осам месеци. Добра ствар са хладним материјалом је та што је метал који је „заробљен“, у тренутку када је стваран вредео 42 и по милиона долара, а данас, након повећања цене бакра, нето вредност ових залиха, када се одбију трошкови поновне прераде, износи равно 50 милиона долара. И поред ове „аналитике“ предуслова за већу производњу 2017., успели смо да крајем 2016. обезбедимо средства, сопствена наравно, за плаћање обавеза са којима каснимо. У децембру смо измирили новембарски рачун за струју и платили рудну ренту – казао је Спасковски.

Производња се не може водити „на почек“

РТБ, дакако, бије битку са ликвидношћу. Обртни капитал, стечен искључиво из сопствених извора а не подршком банака, се – истопио, признао је први човек компаније.
У овом тренутку потребно нам је 80 милиона долара – 50 за куповину концентрата директно од произвођача, а не од дилера и 30 милиона долара за репроматеријал и резервне делове, јер се производња не може водити набавком „на почек“. Најважнија ствар је, ипак, недостатак обртног капитала за отварање рудника „Церово 2“ и „Церово примарно“, повећање производње у Мајданпеку и „разраду“ борске „Јаме“. За све то потребно је улагање око 350 милиона долара у наредне две године. Додатни капитал потребан је и за обнављање рударске опреме купљене пре седам година. Тада је у њу уложено 85 милиона евра, али се макар четвртина те опреме мора обновити, то налажу сва рударска правила. Зато је сасвим јасно да су РТБ-у за нормално функционисање потребна капитална средства која он не може сам обезбедити, а то не очекује ни од државе јер и није светска пракса да држава отвара руднике. Неопходни капитал може се обезбедити само променом власничке структуре компаније и то је сада сасвим јасно – казао је Спасковски.

РТБ и даље друштвено одговоран

РТБ и у 2017. години планира да буде друштвено одговорна компанија и да различитим мерама помоћи и финансијске подршке „враћа дуг“ Боранима, Мајданпечанима и мештанима села двеју општина. – Ово се посебно односи на све оне који су у зони директног утицаја рада рудника „Велики Кривељ, „Церово“, „Мајданпек“ и „Топионице“. Планирана средства за потребе Спортског центра у Мајданпеку износе 100 хиљада долара, док ће за уређење школа, месних заједница и финансијске подршке удружењима бити издвојено 152 хиљаде долара. За помоћ здравственим установама у Бору и Мајданпеку планирано је 93 хиљаде долара, а за куповину санитетског возила за борску болницу око 36 хиљада долара. За уређење инфраструктуре у Бору и Мајданпеку биће издвојено 122 хиљаде долара – рекао је Благоје Спасковски.
План пословања РТБ-а у 2017., који предвиђа 65 милиона тона ископина и однос руде и раскривке 1:2,32, усвојен је једногласно на седници Управног одбора. Подразумева добијање 235.894 тоне сувог концентрата и производњу 48.014 тона катодног бакра, 842 килограма злата и 4,3 тоне сребра, као и услужну прераду 164 хиљаде тона увозног концентрата ради попуњавања металуршких капацитета. Приходи су планирани коришћењем пројектоване цене за тону бакра од пет хиљада долара, па је процењено да ће у 2017. вредети близу 291 милион долара, а расходи 223 и по милиона долара. Добит би, пре амортизације, у том случају износила 67,3 милиона долара. Раст прихода у 2017. години у односу на 2016. износи 45,1%, а пословна добит биће већа 7,6 пута, чуло се на седници највишег органа управљања компанијом.
Планирана цена коштања је 4.329 долара по тони катодног бакра, а умањена за вредност племенитих метала, она износи 4.030 долара. То је, тврди Спасковски, break-even (граница рентабилног пословања) за РТБ. Но, пошто је бакар берзански производ, додаје да не треба сметнути с ума прогнозе угледних светских аналитичара, попут ЦРУ-а и Голдман Сакс-а, које кажу да постоје реалне могућности да се просечна цена бакра од планираних 5.000 долара за тону, у 2017. ипак задржи на просеку од 5.500 долара и, можда, повећа на 6.200 долара. То би побољшало и финансијску позицију РТБ-а за додатних 24 милиона долара (са ценом од 5.500 долара за тону бакра), односно за чак 57,5 милиона долара уколико би просечна цена „црвеног метала“ 2017. вредела 6.200 долара по тони.
Настављамо да стално контролишемо и смањујемо све оперативне трошкове по јединици производа и то провером потрошње и корекцијом набавних цена према тржишним условима. Истовремено, уз реализацију производних планова и даљу примену усвојених мера штедње, у 2017. години треба да се формира нови организациони облик и обаве нужне статусне промене у циљу организовања јединственог привредног друштва од садашња четири посебна. Ова обавеза је саставни део усвојеног УППР-а и њоме треба да се обезбеди нова организација пословања, рационализација трошкова и оптимизација броја запослених. Због тога је реализацијом стимулативног програма за решавање вишка радника, предвиђено смањење броја запослених. Процењено је да је, у односу на потребе производње и техничку опремљеност рудника, флотација и металургије, 1.200 радника вишак. Трошкови зарада би онда били око 15 милиона долара нижи, и поред тога што би тиме били створени услови за запошљавање 300 младих и образованих људи за рад са савременом и високозахтевном технологијом – образложио је генерални директор РТБ-а.

Улагања у рударство и металургију минимална и нужна

Позитиван биланс успеха планиран у 2017., укључује и финансирање инвестиционих улагања у рударство и металургију из сопствених извора.

Две милијарде динара из буџета Србије
Буџет Републике Србије за 2017. годину предвидео је две милијарде динара за РТБ Бор. То су, како је објаснио Спасковски, наменска средства која представљају системску подршку државе пословању борске компаније у 2017. и то у случају да опет дође до поремећаја на тржишту бакра и пада цене метала. – РТБ ће се трудити да ефикасним и рентабилним пословањем створи услове да редовно може да измирује створене обавезе и да не посегне за резервисаним средствима – казао је он.
У набавку нове рударске опреме у „Великом Кривељу“, „Мајданпеку“ и „Јами“, неопходне за већу производњу, изградњу колектора у „нултом пољу“ нулте бране и пратећих система јаловишта кривељске флотације, као и у завршетак опремања флотације у Мајданпеку планирано је улагање 21 милион долара. Што се металургије тиче, за финансирање преосталих дуговања за енергану, лонце и камионе, завршетак флотације шљаке и куповину камионског усисивача планиран је 9,1 милион долара.
Инвестициона улагања у руднике и металургију су минимална и нужна. Морамо да створимо услове за убрзани развој рударства повећањем производње у постојећим рудницима и отварањем нових. Јер, без сталног улагања у рударство долази до смањења обима и квалитета производње, са ризиком раубовања постојећих лежишта до границе њихове раскривености. Такође, развој рударства, примерено расту производње, захтева интензивно обнављање и набавку рударске транспортне, утоварне, бушаће и помоћне опреме. Зато је нужно обезбедити инвеститоре или путем стратешког партнерства, или докапитализацијом, приватизацијом мањинског дела, па чак и комерцијалним аранжманима у виду претфинансирања будуће производње бакра. Наравно, за свако од ових решења неопходна је претходна сагласност државних институција, ресорних министарстава и, посебно, државна гаранција, а рудне резерве којима располаже РТБ оправдавају овакву подршку – закључио је Спасковски.

Share