Почетак Наука и образовање 47. Октобарско саветовање рудара и металурга

47. Октобарско саветовање рудара и металурга

4 друго читање
0
0
1,110

Триста учесника из двадесет земаља

 

Сто седамнаест радова представиће стручњаци са готово свих континената. – Благоје Спасковски: Саветовање апсолутно подржавам, али сам пре за промену суштине, да се не теоретише. Ми смо сиромашна земља да бисмо у стратешком развоју фундаменталних наука ишли испред оних који су јаки. – Др Миле Бугарин: Сарадња је једини пут ка побољшању одрживог технолошког развоја, економског напретка и апелујем да истрајемо на том путу
47. Октобарско саветовање рудара и металурга БОРСКО ЈЕЗЕРО
. – У прелепом ранојесењем амбијенту хотела „Језеро“ на Борском језеру данас је започело традиционално, 47. Октобарско саветовање рудара и металурга. Како нам рече др Ана Костов, председница Организационог одбора – одржана је и масовност и квалитет саветовања – што значи да је труд организатора био плодан. Стигло је око 300 учесника из 20 земаља, од тога 89-оро из иностранства. То су земље као што су Аустралија, САД и Мексико, затим Јапан и Кина, Русија и Казахстан, Ирска и Италија, Турска и Грчка, земље окружења. Од стране Научног одбора саветовања прихваћено је 117 радова и сви су публиковани у Зборнику. Скуп је почео пленарним предавњима чији су аутори дошли из Јапана, Казахстана, Бугарске и Ирске.
Циљ овогодишњег Октобарског саветовања је да наука, истраживање и резултати у области научноистраживачког рада, али и индустрији, буду поуздани знак, темељ, нашег будућег развоја – каже др Ана Костов. – Наравно, да се повећа и побољша даљи напредак самих исраживања и науке. Надам се да ћемо том циљу знатно допринети овим дводневним скупом на коме ће бити представљени радови из области геологије, подземног и површинског рударства, припреме минералних сировина, екстрактивне и прерађивачке металургије, неорганске технологије и хемије, заштите животне средине, енергетске ефикасности и других повезаних области.

Поздрављајући учеснике Саветовања генерални директор Рударско-топионичарског басена Бор Благоје Спасковски најпре је указао на откривене рудне потенцијале овога краја (1,3 милијарде тона) и оне који су на путу да буду откривени од басенских и страних геолога (још скоро милијарда тона). Потом је подсетио и на све што је последњих година урађено у РТБ-у: на потпуно аутоматизовану, најмодернију у Европи кривељску флотацију; на сличну у Мајданпеку која ће бити готова за два-три месеца; на обновљену рударску опрему великих капацитета, а изнад свега на нову топионицу врхунске технологије. – Она је готова и ради – казао је Спасковски – а то што ради и стара топионица је због претапања хладног материјала који је неминовност у старту сваке нове топионице. Нова топионица ће бити потпуно уходана до краја месеца, треба само још мало стрпљења.
Говорећи о томе како види савремни менаџмент Спасковски је поручио млађим стручњацима да не може неко бити менаџер ако не поседује минимализам, односно способност да са што мање речи покаже дело које је смисао његовог рада и које треба оживотворити. Такође битно за наше менаџере јесте да “пресецају” ствари и доносе одлуке на време, да не буду спори.
Савремена економија тражи брзе реакције јер је време „гадно“, нарочито овај други талас економске кризе који посебно погађа метале и тражи од менаџера брзу реакцију. Али, у нашој држави се не прашта успех и одмах се појављују питања: а који су му мотиви да тако “сече”, да такве одлуке доноси?! Ово је други талас економске кризе и пада цена бакра, никла, алуминијума, челика. Тај талас ће се осетити као знатно тежи него што је био први 2009. године. Акције великих компаниија (нпр. Гленкора) падају веома брзо, капитал се топи и ми се у таквом кркљанцу морамо спасавати – само стрпљењем, већом производњом, штедњом и смањењем трошкова (нарочито енергената) – казао је Спасковски и подвукао:
Пред нама је изазов да РТБ сачувамо у овако тешкој крзи коју су изазвали јачи и већи од нас. Придружујем се нашој Влади и обавезујем да ћу задатке извршавати онако како их видим и како знам. Убеђен сам да ћемо победити овај талас кризе. Биће тешко и молим за стрпљење на свим пољима. Саветовање апсолутно подржавам, али сам пре за промену суштине, да се не теоретише. Ми се не можемо бавити стратешким развојем фундаменталних наука. Сиромашна смо земља да бисмо ишли испред оних који су јаки.
Саветовање је отворио др Миле Бугарин, директор Института за рударство и металургију и председник Научног одбора. Подсетио је да Институт преко 50 година истрајава на одговорним пословима научних истраживања и пројектима у земљи и иностранству, на развоју и трансферу сопствених технологија, на ширењу научноистраживачких капацитета, усаврашвању кадрова, набавци савремене опреме за лабораторијска испитивања, набавци софтвера најновије генерације… Последњих пет година – чуло се од др Бугарина – Институт је уложио преко шест милиона америчких долара у лабораторијску опрему и то из сопствених прихода остврених на тржишту, на пројектима Европске уније и у сарадњи са агенцијом Владе Јапана и Владом Републике Србије. И овим скупом Институт доказује колико дуго, заједно са Техничким факултетом, делује у научном развоју не само овог краја, већ и на међународоном плану. Користим прилику и позивам генералног директора РТБ-а Бор да што више сарађујемо и конкретно допринесемо што бољем развоју ове велике компаније, Института, Техничког факутета и шире. Сарадња је једини пут који води ка побољшању технолошког развоја, економског напретка и одрживог развоја. Апелујем да истрајемо на том путу.

Још повезаних текстова
В Љубиша Алексић
Више текстова Наука и образовање

Оставите одговор

Погледајте и

„Зиђин“ постао већински власник и „Невсуна“

За више од 1,66 милијарди канадских долара кинеска компанија преузела је (28. децембра) 89…