Атрактиван аеро-скуп на борском аеродрому

 Акробације лаке авијације

Неколико стотина Борана уживало је у акробацијама лаких и спортских авиона, једрилице, у скоковима падобранаца, а они млађи и у компјутерској симулацији летења. – А. Миликић: Циљ је био да покажемо Србији могућности нашег аеродрома у светлу туристичких, али и других потенцијала борске општине и источне Србије
БОР. – Сунчан предускршњи дан и брујање авионских мотора измамили су неколико стотина Борана на овдашњи аеродром да уживају у акробатским летовима петнаестак лаких, спортских авиона и једрилице, као и у скоковима падобранаца на другом аеро-скупу „ФЛY-ИН“. Била је ово прилика да начичкани око стајалишта авиона, из хладовине зграде аеродрома, из оближњег шумарка, па и кафанског шатора, гледају вратоломије пилота седам српских клубова и школа летења, као и приватних власника ваздухоплова. Уз авионе из Трстеника, Ниша, Београда, Смедерева, Костолца, Краљева, Вршца и Зрењанина, било је ту и моторних змајева, макета авиона. Млађи Борани искористили су и прилику да на компјутерским симулаторима летења виде како изгледа део обуке пилота и на тај начин учествују у овом „сусрету виртуелног и реалног летења“. Организовао га је „Борски туристички центар“ као оператер аеродрома „Бор“, а помогли су му Општина Бор, Рударско-топионичарски Басен, РТВ Бор и друга предузећа из Бора и Зајечара.
Високо оцењујући овај догађај Александар Миликић, директор „Борског туристичког центра“ који је и отворио скуп, рече да је циљ био да се аеродром покаже Србији и окружењу. – Остварили смо добре контакте са људима из авијације који су важни не само на просторима Србије, већ и Балкана. Дошли су да подрже овај аеро-скуп, да виде како изгледа аеродром и да, мимо елабората који ћемо добити из сарадње са аеродромом „Никола Тесла“, поделимо мишљења и искуства, видимо шта нам је потребно за даље напредовање. Бор већ три-четири године поново улаже у развој туризма и он је данас не само град у коме се производи бакар, већ дестинација која може да понуди као мало која у Србији. Наша је обавеза да аеродром ставимо у функцију свега тога.
Наглашавајући како је основни циљ да одавде полете први авиони, да се покрене такси-саобраћај, авио-школа, школа моделара и параглајдинга, Миликић је казао да стручни људи аеродорма „Никола Тесла“ завршавају елаборат који треба да сагледа релане могућности развоја борског аеродрома. То би подразумевало промену његове садашње категорије из спортског у аеродром за цивилно ваздухопловство и карго-саобраћај, што сада није реално, али је циљ за три до пет година.
Највећу пажњу Борана привукле су акробације пилота-ветерана Миладина Стевановића, а посебно његовог ученика Владимира Булата из Зрењанина (Аеро-клуб Фалкон) на олдтајмеру. Док се стишавао аплауз за његове бравуре на борском небу Булат нам је испричао: – Ово је „Злин 526Ф“, акробатски авион из 70-их година прошлог века. Приказали смо петљу, негативну петљу, ваљак, кубанску осмицу, лежећи лет, бришући лет, ковит… На њему летим пет година, захтеван је у смислу што пилот трпи велика оптерећења, односно своју тежину помножену од два до шест пута у плусу и до три у минусу, колико је на овом авиону дозвољено. Суштина је у техници пилотирања која, као и свака друга, мора да се вежба. Али, осећај летења у „злину“ је фантатсичан! Постоје модерни акробатски авиони који су много лакши, дупло мањи а са дупло јачим мотором. Са њима можете да изведете све што вам падне на памет. Али, пошто волим олдтајмере, ја сам купио овај авион, рестаурирао га и са њим имам преко хиљаду летова. Они трају кратко, али су пуни адреналина, не могу да се пореде са другим летовима.
Падобранацу Дарку Качавенти ово је био, како рече, хиљаду осмасто шездесет и неки скок: –Скочили смо са 1.500 м и сви се приземили тамо где треба. Скочило је девет падобранаца из Аеро-клуба Смедерево које је дугогодишњи пријатељ Аеро-клуба Бор. Сарадња се наставља. Аеро-скупови су важни за Србију која има велику ваздухопловну баштину и културу. Међутим, она се лагано гаси, нарочито у периферним деловима Србије, зато што је све то изузетно скупо. Међутим, што више будемо имали оваквих манифестација то ћемо више имати младог света у ваздухопловству. Србија то заслужује и треба да има. Коментаришући чињеницу да је Бор својевремено имао светске асове у падобранству Качавента рече да ваља знати да из сваког резултата стоји велики труд и улагање, тако да је за добијање једног спортског падобранца, коликогод да је он талентован, потребно пет до десет година.
Борани су имали прилику да виде и најновији модел домаћег авиона „сила 450Ц“ који производи краљевачка фабрика „Аероист Јуроп“. Њен директор Милорад Матић, који је лично пилотирао овим лепотаном, с поносом нам је казао: – Ово је производ наше, српске, фабрике који је пре смо недељу дана на најпрестижнијем сајму авијације добио сертификат немачких ваздухопловних власти. Сертификат је најрестрктивнији на свету и то је први пут да га ико добије са ових простора. Недавно смо склопили уговор са Немцима да им за три године испоручимо 27 оваквих летелица. Четири смо већ испоручили, за две недеље иде пета и мислимо да ћемо за 15 месеци испоручити све. Наш модел спада међу малобројне на тржишту који су задовољили строге немачке критеријуме. То му може отворити врата и другде у свету јер су му потребне кратке полетно-слетне стазе, има велику резерву снаге, велику путну брзину а малу потрошњу и низ других предности. Борски аеродром дуго није коришћен, а то је благо на свега неколико километара од центра Бора. Свуда у Европи би много тога дали да их имају тако близу јер су аеродроми, као и луке, основни предуслови за развој туризма, економије.