Бакар и злато стратешки су важни свакој држави
Оверене резерве Рударско-топионичарског басена износе 1,355 милијарде тона руде са 0,37% бакра и 0,15 грама злата по тони, а од 2009. до данас у Јами су откривена нова рудна тела Т, Т1, Т2, Т3, лежиште бакра “Кривељски камен” и лежиште злата “Кривељска косина”. У њима је 90 милиона тона руде, 270.000 тона бакра и 29 тона злата. Вредност метала тих нових лежишта је 2,5 милијарде долара, док су у истраживања утрошена само 5,5 милиона долара и око пет милиона долара у опрему за бушење – каже Трајча Тончић
РТБ. – Данас је светски Дан геолога, дан стручњака који проучавају земљу, њен настанак, састав и структуру. Рударска геологија, као једна од дисцплина ове науке, посебно је комплексна јер, осим геолошких метода, користи и различите технолошке и економске, како би довела до откривања лежишта, одредила њихову величину, облик и концентрацију корисних састојака. У односу на друге науке, геолози су више изложени теренском раду, што је и природно с обзиром на то да је њихов циљ проналажење метала и других природних ресурса. Где тренутно раде басенски геолози и каквим резултатима могу да се похвале ове године питали смо Трајчу Тончића, руководиоца Сектора за геологију Рудника бакра Бор.
Сектор за геологију ове године је ангажован на доистраживању лежишта “Церово примарно” и околине рудних тела “Т1” и “Д”у борској Јами, а у априлу је завршено истражно бушење лежишта злата “Кривељска косина” (укупно 38 бушотина, односно 14.123 дужних метара). Урађене су и све хемијске анализе, геомеханичка и минералошка испитивања. Због смањења трошкова овогодишњи обим бушења, ипак, је мањи и износиће 18.000 м. На простору “Церова” за потребе погушћења мреже (са 100×100 м, на 50×50 м) током 2015. и 2016. године урађене су 22 бушотине, односно 8.500 дужних метара, а резултати хемијских испитивања не само да потврђују, већ најављују и боље садржаје бакра и злата у односу на раније установљене. До краја новембра (са 15 бушотина, односно 3.600 м) завршићемо и то истражно бушење.
Већ седам година водите геолошка истраживања РТБ-а, а реч је о пројектима какви овде нису вођени читаве три деценије. На основу ваше најновије интерпретације лежишта бакра Бор, на чијем моделу сте дуго и опсежно радили, кренуло се иза конгломерата, у нову геолошку истражну зону за коју се дуго сматрало да ништа не обећава! Шта су показали налази ?
Истражено је и оконтурено поменуто лежиште злата епитермалног типа “Кривељска косина” и утврђени индицирани ресурси у износу од 6,2 милиона тона руде са 2,7 грама злата и 7,5 грама сребра по тони. Укупни трошкови тих истраживања су око милион евра, а вредност злата у лежишту је око 700 милиона долара! Највећи успех геологије је откривање новог лежишта злата епитермалног типа и ово је, у историји РТБ-а, прво лежиште злата без бакра. Уједно је и прво такво лежиште откривено у Тимочком магматском комплексу. За мене је оно највећи успех у каријери, јер сам са малим трошковима осмислио цео пројекат који је реализован за мање од годину дана. Предстоје нам технолошка истраживања, а онда и израда Елабората о резервама.
Да подсетимо, где је све истраживано од 2009. наовамо и шта сте пронашли. Колико лежишта, колико метала, колико је утрошено новца, а колика вредност новоткривеног метала? Пре две године смо писали да сте сваке године откривали по лежиште, да ли је тако настављено?
Да, од 2009. до 2015. сваке године је откривано по једно ново лежиште. Ове, због доистраживања лежишта “Церово” нисмо кренули у нове пројеке, али нема сумње да ћемо 2017. године наставити. Од 2009. до данас у Јами су откривена нова рудна тела Т, Т1, Т2, Т3, лежиште бакра “Кривељски камен” и лежиште злата “Кривељска косина”. У њима је 90 милиона тона руде, 270.000 тона бакра и 29 тона злата! Вредност метала ових лежишта је 2,5 милијарде долара, а у геолошка истраживања утрошена су 5,5 милиона долара и око пет милиона долара у опрему за бушење.
Колика је данас оверена сировинска база РТБ-а и шта она значи за два рударска града, за Србију?
Тренутне оверене резерве Рударско-топионичарсоког басена Бор износе: 1,355 милијарде тона руде са просечним садржајем 0,37% бакра и садржајем злата од 0,15 г/т. Ове резерве омогућавају рударење и производњу бакра у наредних 100 година и имају велики значај за економију два града, Бора и Мајданпека, као и за државу Србију. Производња злата и бакра је од стратешког значаја за сваку државу.
Шта је пред басенским геолозима до краја ове године и у блиској будућности?
До краја године Сектор геологије завршиће доистраживање лежишта “Церово примарно” и урадиће два нова истражна пројекта који ће се реализовати у наредне три године. Исто тако, на основу већ урађених пројеката, РТБ ће добити још два нова истражна поља тако да ће укупно имати четири која захватају површину од 150 квадратних километара.
Геолог – какво је то занимање? Шта оно подразумева, шта је нопходно да би био успешан. Да ли је то знање, искуство или неко „шесто чуло“? Својевремено сте нам причали о пет плус два фактора којима сте додали још један свој. Да ли је та рецептура и даље успешна?
Геологија је наука и захтева стално изучавање, усавршавање и праћење нових достигнућа као пресудне за успешно бављење њоме. Има широк спектар дисциплина које се међусобно прожимају, допуњују и надограђују. Искуство геолога, познавање свих тих дисциплина, а данас и познавање софтверских пакета за геологију, просторна оријентација, физичка и психичка својства, храброст и одлучност, предуслови су да геолог буде успешан. Пет плус два фактора (позната свим геолозима) дају резултат у проналажењу нових лежишта. На ова два последња додао сам још један свој, трећи, и за мене та три фактора имају главну улогу. Јер, сам геолог-истраживач их одређује током и праћењем истраживања.
Шта сматрате својим највећим успехом до сада?
Највећи успеси за мене као геолога су рудно тело “Т” и лежиште злата “Кривељска косина”. По вредности, “Кривељска косина” је пет пута већа, а ови успеси су остварени на основу добро урађеног модела лежишта у Борском рудном пољу. Добро је решена структурна геологија, као и остали елементи за успешно извођење истражног бушења. Треба нагласити да су сва нова лежишта откривена без геохемијских и геофизичких истраживања, чиме су трошкови смањени за половину. Такође, приликом истражног бушења код рудних тела “Т” и “Кривељска косина” укупан износ позитивних бушотина је изнад 80%.
Где су басенски геолози (по опремљености, знању, резултатима) у односу на колеге из развијенијих земаља. У непосредној околини Бора истражују америчке и канадске компаније, шта показују ваша поређења са њима?
Опремљеност нашег Сектора за геологију је на завидном нивоу, али је далеко испод светских стандарда које имају стране компаније које истражују у околини Бора. Ипак, по знању и резултатима наш сектор је једнак или изнад светских стандарда.
