Почетак Актуелно Басен Бор у Бизнис-фокусу лондонског листа „The Guardian“

Басен Бор у Бизнис-фокусу лондонског листа „The Guardian“

12 друго читање
0
0
193

РТБ важан Србији јер покреће све компаније у земљи

 

Задатак нам је обавестимо међународну заједницу о томе какве су данас могућности за инвестирање у Србији и остваривање пословних партнерстава са иностранством. Пошто знамо да је рударство главни покретач економије у Србији, неминовно је било да дођемо у Бор и обавимо разговор са првим човеком РТБ-а, кажу новинари лондонског „Гардијана“. – Б. Спасковски: Потенцијали Басена мере се продукцијом од око 53.000 тона катодног бакра из сопствених сировина, колико ћемо произвести следеће године. РТБ остаје у државном власништву, овакав какав је сада, а за нова лежишта, „Церово“, „Борску реку“ и „Чока Марин“, која заједно имају око милијарду тона руде, ићи ће се на проналажење стратешког партнера који ће имати већинско власништво и управљачки пакет
Басен Бор у Бизнис-фокусу лондонског листа „The Guardian“ РТБ
. – Новинари лондонскг листа „The Guardian“, најутицајније, најугледније и најпознатије новине у свету, већ два месеца су у Србији са мисијом да је, како кажу Yana Stankova и Ben Quandt, милионском аудиторијуму („The Guardian“ чита преко два милиона људи) прикажу као „реформисану и освежену земљу“. Задатак им је да обавесте међународну заједницу о томе какве су данас могућности за инвестирање у Србији, остваривање пословних партнерстава са иностранством, као и да представе туристичку понуду „земље на раскрисници Истока и Запада која је одувек била витални транзитни коридор, пун динамике“.
Басен Бор у Бизнис-фокусу лондонског листа „The Guardian“ Желимо да прикажемо ново и модерно лице Србије јер се она променила. То је земља са много потенцијала, али инвеститори са Запада и даље имају погрешну слику о овом делу света. Зато ће извештај о Србији који пишемо бити главна платформа за промовисање ваше земље и довођење страних инвеститора. Ту смо да од свих лидера одговорних за промене у Србији набоље чујемо коментаре који ће нам послужити као илустрација развоја земље – каже новинарка Јана Станкова.
Басен Бор у Бизнис-фокусу лондонског листа „The Guardian“ Објашњавајући генералном директору РТБ-а Благоју Спасковском детаље мисије која је колегу Бена и њу довела први пут у Србију, Јана истиче да се извештаји које они припремају за „The Guardian“ баве тржиштима и економијама земаља у развоју.
Басен Бор у Бизнис-фокусу лондонског листа „The Guardian“ Циљ нам је да се састанемо са што више представника из јавног и приватног сектора како бисмо Бен и ја могли да сачинимо објективну анализу која ће бити саставни део нашег извештаја и даће целокупан преглед најважнијих аспеката развоја Србије. Већ смо имали шансу да се састанемо са премијером Александром Вучићем и извештај ћемо почети управо интервјуом који нам је дао он, а разговарали смо и са министрима финансија и привреде, гувернерком Народне банке Србије, директорком Агенције за приватизацију, власницима МК групе и Делта холдинга. Басен Бор у Бизнис-фокусу лондонског листа „The Guardian“ Извешај је, зато, веома важан и сматрам да ће у право време промовисати вашу земљу и могућности које она може да пружи инвеститорима, са посебним акцентом на индустрију и њен развој. То укључује и производњу, а један од главних покретача економије у Србији је рударска индустрија. У том смислу, за вашу земљу је од велике важности оно што ради РТБ Бор јер он, на неки начин, покреће и све друге компаније. Пре доласка у Србију радила сам и живела годину дана у Монголији, где рударство такође све више добија на значају. Они имају велике ресурсе, али су још увек у тој осетљивој фази јер их не користе на начин који би им максимализовао продуктивност – каже Станкова.
Интервју са Спасковским започет је питањем о инвестицијама које се реализују у РТБ-у, о пројектима компаније и њиховом напретку.
Басен Бор у Бизнис-фокусу лондонског листа „The Guardian“ У последње четири и по године у рударство и металургију инвестирано је 150 милиона долара из сопствених средстава. Држава нам је, то морам да нагласим, у кључним тренуцима помогла кредитима Фонда за развој, али само кредитима, без „живих пара“, и гаранцијом на зајам од 135 милиона евра за куповину целе технологије и комплетне опреме за нову топионицу и фабрику сумпорне киселине. Недавно смо од Владе Србије добили нови кредит од 30 милиона евра и захваљујући њему са сигурношћу могу да кажем да ће наш највећи еколошки пројекат бити завршен до краја ове године – до 23. децембра – одговара Спасковски.
Басен Бор у Бизнис-фокусу лондонског листа „The Guardian“ За све то време – додаје први човек Басена – у те четири и по године РТБ је радио позитивно и из текућег пословања остваривао добит. Купили смо нову опрему и са њом почели интензивније да раскривамо лежишта. Производњу смо из године у годину повећавали, па смо се са 10 хиљада тона бакра годишње попели на скоро 40 хиљада тона, производњу злата смо са 280 килограма годишње повећали на 1.300 килограма (колико ће бити ове године), а сребра са тоне на седам и по тона. Посебна брига су нам били прегломазни трошкови (пре пет година РТБ је имао 738 снабдевача!), њихова сеча и квалитетно управљање убудуће – наводи Спасковски.
На питање колика је вредност нове топионице, први човек Басена у наставку одговара да ће цео пројекат модернизације металуршких постројења коштати 240 милиона евра, а он поред реконструкције топионице и изградње нове фабрике сумпорне киселине подразумева и све пратеће објекте захваљујући којима више неће бити дима и испуштања прљавих вода, па ће небо, ваздух и реке бити чисти.
Који су производни потенцијали у рудницима, питао је даље Бен.
Басен Бор у Бизнис-фокусу лондонског листа „The Guardian“ Потенцијали, узимајући у обзир кашњење у раскривању рудника и у инвестицијама за отварање нових лежишта, мере се продукцијом од око 53.000 тона катодног бакра из сопствених сировина, колико ћемо произвести следеће године. Мораћемо и да увеземо концентрат за производњу додатних 25.000 тона бакра или из Бугарске или из Румуније како бисмо попунили капацитет нове топионице који износи 80.000 тона бакра или 400.000 тона концентрата. Свесни смо тога јер смо свесно и ушли у ову инвестицију, пре свега из еколошких разлога, а зато она има и апсолутну подршку Владе Србије. РТБ остаје у државном власништву, овакав какав је сада. За нова лежишта, попут „Церова“, „Борске реке“ и „Чока Марина“, која заједно имају око милијарду тона руде, ићи ће се на проналажење стратешког партнера који ће имати већинско власништво и управљачки пакет. Са таквим приступом на којем почива стратегија државе за РТБ Бор, ова лежишта биће независна правна лица, одвојена од старог РТБ-а. Јер, неприхватљиво је да некоме са запада Србија понуди стари РТБ који је оптерећен чак и великим бројем запослених. Овако, сви запослени остају у старој компанији под окриљем државе, а инвеститорима се нуде нова лежишта, да ту уложе свој новац, отворе их и убиру профит. Интересовање је велико, а показале су га најмоћније рударске компаније из Канаде, Аустралије, Јужне Америке, Пољске – каже Спасковски за „Гардијан“.
Басен Бор у Бизнис-фокусу лондонског листа „The Guardian“ На молбу да прогнозира кретања на тржишту која су пресудно важна за рударску индустрију, Благоје Спасковски одговара:
У следећој години очекујем стабилну цену бакра изнад седам хиљада долара за тону. Благом расту на 7.200 долара просечно надам се у 2016., а за 2017. прогнозирам просечну цену црвеног метала од 7.500 америчких долара по тони. И надаље очекујем раст цене јер ће, рецимо, 2017. године на светском тржишту бити три милиона тона бакра мање. Басен Бор у Бизнис-фокусу лондонског листа „The Guardian“ Средњи садржај бакра у руди је у опадању, надоле иде и продукција, велики рудници се не могу отворити брзо, а траже велика улагања. С друге стране, време у којем живимо, време кибернетике, гута бакар све више јер он нема замену. Дакле, потрошња расте. Када се суоче сви ови подаци, јасно је да цена бакра мора да расте. А, рашће и цена злата, сигуран сам.
На крају получасовног разговора Бен и Јана питали су Спасковског за мишљење о томе колико је оживљавање борске компаније у финансијском смислу важно за Србију.
Басен Бор у Бизнис-фокусу лондонског листа „The Guardian“ Изузетно је важно. Не могу да говорим у апсолутним бројкама, али рећи ћу вам да се од рударства очекује повећање бруто друштвеног производа Србије. Премијер Вучић тражи учешће РТБ-а у БДП-у државе од два и по процента. С правом, рекао бих, јер је РТБ стожер развоја и хемијске индустрије пошто ћемо од следеће године производити чак 400 хиљада тона сумпорне киселине, од чега ће 350 хиљада тона ићи у Прахово. Велики смо потрошачи челика јер трошимо годишње 20.000 тона кугли и шипки, велики потрошачи струје, за коју годишње издвојимо 36 милиона евра, нафте итд. У буџет Србије само на име доприноса на зараде радника годишње уђе скоро 30 милиона евра. Овде морам да истакнем и то да је за садашњи статус РТБ-а умногоме заслужна Влада Србије. Без њене подршке у критичним тренуцима и привредног амбијента који је креирала, тешко бисмо преживели. Но, не смемо остати у тој фази преживљавања, а из ње нас може извући само стратешко партнерство – закључио је Спасковски.

Још повезаних текстова
В Горица Тончев Василић
Више текстова Актуелно

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

Сектор за заштиту од пожара организовао за раднике ТИР-а јавну показну вежбу

Теоријска и практична знања о противпожарној заштити TIR组织员工开展消防演练 丰富消防知识 提升消防技能 Борски ва…