Басенски геолози на новим, добрим траговима

Бакар у Малом Кривељу, злато у Југозони

Лежиште “Мали Кривељ” ће бити веома перспективно, пошто је на површини и нема оксидне руде, уколико и наредне бушотине покажу добре садржаје бакра попут прве овогодишње (0,46 одсто). – У пределу старог борског јаловишта набушене тзв. баритске жице са око два грама злата и 40-50 грама сребра по тони. – Провериће се и два нова поља: предео изнад борске Болнице и локалитет Субовац наспрам Малог Кривеља. – У лежиштима откривним од 2009. до 2013. године 390 милиона тона руде са 945.000 тона бакра, 50 тона злата и 260 тона сребра
РТБ, РББ. – Рударско-топионичарски басен Бор, који има оверене резерве од 1,3 милијарду тона руде са пет милиона тона бакра и 200 тона злата, пре пет година започео је најобимнија геолошка истраживања у последње три деценије. Од 2009. до 2013. басенски геолози су избушили 63.000 метара бушотина и сва ова истраживања, према речима Трајче Тончића, руководиоца Сектора за геологију Рудника бакра Бор – позитивна су. Откривена су нова рудна тела на површини и у Јами. У Јами је најпре (2009) откривено (и већ откопано) рудно тело “Т”, одмах потом (2010) рудна тела “Т1” и “Т2” која се сада откопавају, а прошле године ново лежиште бакра источно од рудног тела “Т” са прогнозираним резервама од пет милиона тона руде повећаног садржаја злата (еквивалент садржају од једног процента бакра). Ново рудно тело је у близини свих рударских инсталација на 17. хоризонту, што је повољно за његову експлоатацију која се очекује за годину дана док се потпуно не истражи. Због тога се копа и истражни ходник према рудном телу “Д”.
У последње две године пронађено је и лежиште “Кривељски камен” (истражно поље 1818), док су на локалитету Плумбарија у Мајданпеку, истражним бушењем које још није завршено, такође откривене (прогнозиране) резерве од 10-ак милиона тона са 0,22 одсто бакра. Њима се највероватније спајају “Јужни” и “Северни ревир”. – Укупна тонажа руде у новооткривеним лежиштима (рачунајући и око 300 милиона тона из Ујове реке у лежишту чије истраживање није довршено) износи 390 милиона тона, са 950.000 тона бакра, 50 тона злата и 260 тона сребра – каже Тончић. – Вредност метала у њима је око две милијраде долара, а кад се одбију трошкови експлоатације профит би био око милијарду долара.
Ове и 2015. и 2016. године геолози треба да избуше по 27.000 метара. Од почетка године они су већ урадили две бушотине и обе су позитивне. Једна је у тзв. југозони (предео старог борског јаловишта), а друга у Малом Кривељу. Лежиште „Мали Кривељ“ биће потпуно истражено, уколико и наредне бушотине буду позитивне. Оно је раније истраживано, али недовољно, а нису рађене ни хемијске анализе на злато и сребро првих 100 м већине тих бушотина.
–Резултати прве бушотине у Малом Кривељу показују да се бакар јавља готово од саме површине – каже Тончић. – У почетних 200 м он је 0,35 одсто, у наредних 116 метара пада на 0,16 одсто, да би од 527 м па наредних 200 метара, за које су стигли резултати, отишао на 0,46 одсто, што значи да се са дубином повећава. – Међутим, на дубини од 200 до 300 м појављује се и 0,2 до 0,3 грама злата по тони, па је план да се око ове бушотине уради још пет-шест којима би се потврдило постојање минерализације бакра од саме површине терена. Ако буде тако, лежиште ће бити веома перспективно за експлоатацију јер нема оксидне руде.
У истражном пољу 1818 ће се завршити истраживање “Кривељског камена” са пет бушотина од по 300 м, а наредна три месеца, бушењем из Јаме и са површине, утврђиваће се геомеханичке карактеристике наткопног масива “Борске реке”. На основу њих пројектоваће се метода откопавања овог лежишта изнад 17. хоризонта које треба да почне наредне године. „Борска река“ ће се, иначе, фазно (до)истраживати до 2018. године.
Претходне три године и у Југозони је избушено 11 бушотина. Последња је, највероватније, набушила периферију лежишта “Борски поток” (откривеног 80-их година) где се, у интервалу од 510 до 611 метара, наишло на садржај бакра од 0,29 одсто. Међутим, наишло се и на више тзв. баритских жица у којима је регистровано око два грама злата по тони, док садржаји сребра иду и до 40-50 грама. Реч је о тзв. заштитној еколошкој зони која је 2006. године искључена из експлоатационог поља Бор-Кривељ, а у којој су старо борско јаловиште и Оштрељски планири. Да би се бушило даље по ободу јаловишта од надлежног министарства је већ затражен повратак те зоне РТБ-у.
–По причи старијих рудара и геолога те баритске жице са високим садржајем злата (10 до 15 грама) експлоатисали су и Немци током Другог светског рата јамским путем, што указује да се зона наставља према дубини. На 500 м и наниже откривено је више њих, па ће истраживања бити усмерена ка центру лежишта да бисмо видели како су распоређене. Међутим, изнад рудног тела “Борски поток” (чији је највећи део испод јаловишта) очекујемо и мала рудна тела са високим садржајима бакра.
Од Тончића сазнајемо да ће се ове године бушити и на локалитету Субовац (наспрам Малог Кривеља) три километра јужно од Бигар-потока, где је прошле године урађено пет бушотина и већина је позитивна, међутим садржај бакра је испод 0,25 одсто што засад не оправдава наставак истраживања. Тончић најваљује и три структурне бушотине у пределу изнад борске Болнице:
–Постоје индикације да се од Болнице па навише налази богата масивно-пиритна минерализација бакра, слична оној у рудном телу “Т” – каже Тончић. – Ниво њеног одлагања исти је онакав на какав су наишле стране компаније у близини борског Аеродрома. Веома је перспективан за истраживање јер је 70-их година ту регистрована аномалија високе фреквенције, што указује на постојање масивно-пиритних рудних тела.