Стабилна производња – велики извоз

 

Б. Спасковски: И поред нижих цена у овој години за 600 долара на бакру, 8.000 долара на злату и 300 долара на сребру, стабилна производња омогућила нам је позитивне финансијске резултате, знатно боље од онога што смо планирали, нарочито у Мајданпеку који је из негативе прешао у позитиву.
Благојe Спасковски - новогодишња порука – На традиционалној новогодишњој конференцији за новинаре генерални директор Рударско-топионичарског басена Бор Благоје Спасковски је истакао да је комбинат бакра једна од најуспешнијих извозних фирми у Србији и да ће идуће године, захваљујући стабилној производњи, имати сталне годишње уговоре за извоз бакра.
–Ове године пословали смо у изузетно неповољном привредном амбијенту, јер је светско тржиште пољуљано, али и поред тога задовољни смо постигнутим резултатима, пре свега, у физичком делу производње: 51 милион тона ископина, 17 милиона тона руде, 36 хиљада тона бакра, 5,8 тона сребра и 1.154 килограма злата. И поред нижих цена у овој години за 600 долара на бакру, 8.000 долара на злату и 300 долара на сребру, оваква производња омогућила нам је позитивне финансијске резултате, знатно боље од онога што смо планирали, нарочито у Мајданпеку који је из негативе прешао у позитиву. Карактеристично је и то да смо у овој години напредовали у изградњи топионице и фабрике сумпорне киселине и дошли до 50 процената реализације, с тим што морам нагласити да је увозна компонента у потпуности пристигла и налази се на градилишту.
Највеће тешкоће у производњи током ове године успешно су превазиђене. Јама је 2008. године била пред затварањем, али је захваљујући новооткривеним лежиштима „Т“, „Т1“ и „Т2“ стабилизовала производњу. У флотацији „Велики Кривељ“ замењене су све флотационе машине уз инвестицију 24 милиона евра сопствених средстава. Поново је отворен коп „Церово“ и, иако је каснило раскривање, са два нова багера производња је стабилизована. Слично је било и у Мајданпеку: испумпана је вода са „Северног ревира“, прешло се на откривање „Јужног ревира“ и „Андезитског прста“ да би се обезбедила руда за наредних пет година…

Захваљујући стабилној производњи и постигнутим резултатима, РТБ Бор у 2014. годину улази са амбициозним плановима. Најважнија је изградња нове топионице и фабрике сумпорне киселине.
–И поред проблема у изградњи ове године, нова топионица и фабрика сумпорне киселине највеће је градилиште у Србији. У овом тренутку, иако нам временски услови нису наклоњени, на градилишту је више од 200 радника. Све је по плану и ови објекти биће завршени до краја идуће године када ће небо над Бором и околином бити чисто. Концентрата бакра за нову топионицу биће довољно захваљујући стабилној производњи у домаћим рудницима, а рачунамо и на услужну прераду концентрата бакра, што раде и земље попут Јапана и Немачке које немају руднике бакра, а производе велике количине ове стратешке сировине. По садашњим проценама светском тржишту после 2020. године недостајаће девет милиона тона бакра годишње, па ће цена расти, што говори да РТБ Бор има перспективу – истиче Благоје Спасковски.
До краја јуна идуће године Басен Бор мора да изађе из реструктурирања како би постао јединствена компанија и на томе се већ увелико ради:
–Инвестирали смо из сопствених средстава 28 милиона евра и почели припреме за излазак из реструктурирања. Ми морамо у следећој години до краја јуна завршити процес изласка из реструктурирања. Све то прате одређене потешкоће, одређена правила у која се ми морамо уклопити – нагласио је Спасковски.
Један од важних задатака је и едуковање високостручних и других кадрова новим знањима у области рударства и металургије, пре свега за рад у јамској експлоатацији бакра (за лежиште „Борска река“) и за нову технологију у новој топионици и фабрици сумпорне киселине – истакнуто је на конференцији за новинаре.

You may also like

1 Comment

  1. Bivsim kolegama iz RTB-a, svim citaocima i Redakciji Kolektiva cestitam Novu godinu i Bozic. Sa najiskrenijom nadom da ce do kraja iduce godine startovati nova pec u Topionici i RTB poslovati jos pozitivnije i rentabilnije.
    U mnogim komentarima na B92 i u Kolektivu insistirao sam da RTB obezbedi siguran plasman sve vece i vece kolicine sumporne kiseline. Takodje, da sto pre uveze koncentrat. Da osigura pun kapacitet sadasnje tehnoloske linije u Topionici (automatski i da smanji troskove normativa), zaradi na uvozu koncentrata i da blagovremeno obezbedi koncentrat za jos veci kapacitet nove peci, kada se ona pusti u rad. Nedostatak domacih koncentrata moze se nadoknaditi uvozom ekoloski cistih koncentrata na tri nacina:
    1. Kupovinom uvoznih koncentrata, po principima koji vaze na svetskom trzistu. Po ceni od oko 70% od cene bakra na Berzi, f-co luka u Prahovu. Zbog cestih korekcija cena katodnog bakra na svetskom trzistu obavezno insistirati da se svaki lot koncentrata placa po trzisnoj ceni na taj dan. Najbolji primeri su Nemacka, Japan i Kina, koji na taj nacin proizvode skoro polovinu svetskog bakra. RTB placa koncentrat, sam raspolaze dobijenim bakrom i plemenitim metalima, pokriva troskove prerade koncentrata i tehnoloske gubitke na bakru u Topionici i Elektrolizi. Kada se odbiju troskovi prerade i gubici bakra zarada je preko 800$/t bakra u koncentratu, pri prosecnoj ceni katodnog bakra na svetskom trzistu od oko 7.000$/t. Ukljucivsi i zaradu od ustede na normativima u Topionici zbog boljeg kontinuiteta u radu i veceg %Cu u sarzi. Kada startuje nova pec, zarada ce biti jos veca, zbog jos boljeg iskoriscenja na bakru i smanjenih troskova normativa.
    2. RTB vrsi usluznu preradu ekoloski cistih uvoznih koncentrata za potrebe nekog rudnika ili preradjivaca bakra. Naprimer, za JURU iz Juzne Koreje, koja je jedan od najvecih potrosaca katodnog bakra u Srbiji. Rudnik ili preradjivac isporucuju ugovorenu kolicinu koncentrata po principima iz prvog nacina, a RTB im vraca svih 100% bakra od kolicine bakra u koncentratu. RTB za tu uslugu dobija svojih 30% od cene bakra na svetskom trzistu, f-co luka u Prahovu. Zarada RTB-a je fakticki ista, kao u 1. nacinu. U sustini, 2. nacin odgovara RTB-u, zato sto RTB vise nema svoje velike pogone prerade, kojima mora da obezbedi odgovarajucu kolicinu bakra. Drugi nacin je jos bolji od 1. nacina, zato sto RTB ne daje svoje ili pozajmljene pare sa kamatom za kupovinu koncentrata. I samoj Vladi Srbije vise odgovara 2. nacin, zato sto ne mora da daje garanciju RTB-u za kredit za kupovinu koncentrata. Cak i samoj JURI, ili nekom drugom preradjivacu bakra to odgovara, zato sto ima obezbedjenu sirovinu po ceni na Berzi.
    3. Treci nacin je tipicna usluzna prerada (uglavnom, zagadjenih, otrovnih, kancerogenih, a povremeno i radioaktivnih) uvoznih koncentrata, koja je u RTB-u u kontinuitetu funkcionisala nekoliko decenija, do pre tri godine. Neki posrednik (u svih 100% slucajeva, domaci ili strani mafijas) uvozi i placa zagadjeni koncentrat po ceni od 70% od prodajne cene bakra (ili, jos jeftinije, u zavisnosti od zagadjenosti) i daje ga RTB-u na usluznu preradu. RTB u roku od dva meseca vraca katodni bakar u dogovorenom procentu „od minus 1%“. Naprimer, 96% katodnog bakra za koncentrat sa 25%Cu. RTB za tu uslugu dobija od 60-85$/t suvog koncentrata. Odnosno, od 240-340$/t bakra, za koncentrat sa 25%Cu, a uvoznik u startu zaradi veliku razliku. Direktni gubici RTB-a su preko 600$/t bakra u koncentratu + gubici na razlici u iskoriscenju bakra + izgubljena dobit od 800$/t bakra u koncentratu + prepuno Groblje u Boru. Ukupna razlika je preko 1.500$/t bakra u koncentratu sa sadasnjom tehnologijom. Adekvatno vise, sa novom. Kolektiv je objavio moje komentare o 3. nacinu, cistoj OGOLJENOJ pljacki. U pitanju su stotine miliona dolara pljacke i izgubljene dobiti, a neki ljudi iz Bora se sada javno cude sto se RTB toliko zaduzio?! Cak i oni, koji su u tome ucestvovali?!
    Citiram recenicu iz clanka, zbog koje sam se javio. Cudi me sto do sada i drugi nisu reagovali?! Pocetak citiranja recenice:
    „Концентрата бакра за нову топионицу биће довољно захваљујући стабилној производњи у домаћим рудницима, а рачунамо и на услужну прераду концентрата бакра, што раде и земље попут Јапана и Немачке које немају руднике бакра, а производе велике количине ове стратешке сировине.“ (zavrseno citiranje recenice)
    U toj recenici nije jasno definisano pod kojim uslovima RTB namerava da vrsi usluznu preradu. Da li je u pitanju 2. nacin (uz zaradu od preko 800$/t bakra u koncentratu), ili 3. nacin (nedao Bog!), po onom principu „Jovo, nanovo“. Zato molim urednike Kolektiva da u novom intervju sa nekom ovlascenom osobom iz RTB-a to rasciste i objave clanak.
    Uzgred, uvek cu javno podrzati 1. ili 2. nacin uvoza koncentrata, a UVEK javno osuditi 3. nacin. Uostalom, zato sam prvo poslao komentar o definiciji Organizovanog kriminala, da podsetim diskutante iz Insajdera i one koji ih javno hvale i podrzavaju na dogadjaje od ranije.
    Boza Bogdanovic, Bor
    P.S. Sva tri poslednja Komentara saljem i u Insajder, da budu y toku.

Leave a reply