Почетак Актуелно Благоје Спасковски поводом Дана компаније и Дана рудара

Благоје Спасковски поводом Дана компаније и Дана рудара

14 друго читање
0
0
637

Рудници обновљени, топионица напредује

 

Новом опремом изузетно се напредовало у раскривању лежишта у Бору и Мајданпеку, па се ове године очекује 40-ак хиљада тона катодног бакра, а следеће и до 60 хиљада тона. – Уз нову флеш-пећ РТБ догодине добија и нову фабрику киселине, нову флотацију шљаке, а до краја ове године имаће и потпуно аутоматизовану флотацију у Великом Кривељу
Благоје Спасковски поводом Дана компаније и Дана рудараРТБ
. – Између два рударска празника рудне резерве РТБ-а су повећане за преко 50 милиона тона, а опремање рудника скоро је завршено. Ових дана на кривељски коп стигао је још један нови багер, а завршили смо и реконструкцију флотације и очекујемо нове машине за руду са “Церова” да бисмо уградили аутоматику. У Мајданпеку покрећемо реконструкцију тамошње флотације. У металургији радови такође добро напредују и очекујем да средином наредне године имамо чисто небо над Бором. Стандард запослених у РТБ-у је на завидном нивоу. Просек зарада од 70.000 динара даје сигурност житељима Бора и Мајданпека и потврђује да је наша визија уродила плодом. А ви који шетате улицама ова два града можете најбоље да потврдите и колико смо били друштвено одговорна компанија. Радним људима Басена честитам Дан Компаније, а борским и рударима Србије и Дан рудара.
Благоје Спасковски поводом Дана компаније и Дана рудараОвим речима је Благоје Спасковски, генерални директор Рударско-топионичарског Басена Бор, у друштву најближих сарадника, поздравио све запослене у години када се навршава читав век и деценија више, откад се овде копају руде бакра, сребра и злата. Посебно је подсетио на речи људи из Владе да се национална богатства неће приватизовати. – И ако се буду приватизовала, биће то мањински, никако већински проценат, јер је опредељење да оно што је у земљи – припада народу Србије.

Повећане рудне резерве

Решења за техногене сировине
Наглашавајући да ће све техногене сировине које се РТБ-у не буду исплатиле за прераду бити продате као “грит”, Спасковски је казао да постоји и варијанта по којој би једна енглеска фирма преселила своје постројење из суседне државе вредно 40-ак милиона долара и запослила 80 до 100 радника. – Тиме ће се повећати производња и смањити техногене сировине које ова држава мора сама да преради или прода. То је већ могло да се учини, али је наша замисао да, ипак, преселимо то постројење јер је технологија чиста, доноси радна места, а и сва шљака би се надаље прерађивала на тај начин. Приводе се крају и разговори да се материјал из борског јаловишта прерађује овде и буде залог за кредит потребан РТБ-у да заврши систем за пречишћавање вода, флотацију шљаке, енергану.
Спасковски је најпре истакао да је поносан што се у раскривању лежишта изузетно напредује, а појачавју се и припремни радови у Јами: – Пре неколико година, сви наши рудници били су „затворени“, постојала је опасност да се обруше на раднике и механизацију. Нама су људски животи ненадокнадиви и опредељење да дамо што више раскривке и дођемо до нових рудних лежишта увелико даје резултате. И у Бору и у Мајданпеку повећавамо рудне резреве. Тиме продужавамо век два рудника, два града, а јачамо и сигурност државе у којој живимо. Јер, и подршка државе РТБ-у је велика. Само министарка Зорана Михајловић је за 45 дана три пута била у Бору.
Подсећајући да је Басен имао 1,3 милијарде тона резерви руде, а да су оне данас 50 до 60 милиона тона веће, Спасковски је казао: – На путу смо да “Кривељски камен” заокружимо на стотинак милиона тона, а да с друге стране “Кривељског камена” потврдимо још једно лежиште огромних размера. У Јами, у рудном телу „Д“ очекујемо богату руду, али и мугле у околини богате попут рудног тела „Т“. Прва нова бушотина у Мајданпеку између два ревира показала је нешто мањи садржај бакра од 0,3%, али у једном прослојку од 45 метара има четири грама злата по тони, у другом 14 грама по тони, што је изузетно исплатива руда. Тамо очекујем велика изненађења, а повећањем резерви богатијих бакром, нарочито златом, и бржим раскривањем лежишта, спуштамо цену прераде на ниво који ће одржати компанију, чак и да цена бакра падне на 4.500 долара по тони, што је мало вероватно.

Ка 80.000 тона бакра

Захваљујући улагањима у рударство, РТБ ове године, како се чуло од генералног директора, очекује 40-ак хиљада тона катодног бакра, следеће 55 до 60 хиљада тона, а уколико се отвори „Церово примарно“ или „Кривељски камен“, дилема која се још разматра како би се „напало“ оно рудно тело које брже враћа капитал, РТБ ће 2015. годину дочекати са 80.000 тона бакра.

Центар за обновљиве изворе енергије

Генерални директор РТБ-а најавио је и интензивније отварање радних места а тим поводом и састанак са министарком Зораном Михајловић о Центру за обновљиве изворе енергије. Договор је да Центар буде у Бору, у Фабрици соли и простору поред ње, а да прекопута, у Старој касарни, буде мини-хотел за оне који долазе да се обучавају. Потом би се подизала постројења по Србији, биће и у Бору, за производњу, пре свега топлотне, а онда и електроенергије, гаса и “зеленог” дизел-горива. Шумовитост овог краја је таква да би се омогућавањем продаје отпадног дрвета за ове намене пружила прилика људима да обезбеде себи егзистенцију, а да крајњи ефекат буде енергија која не прља небо. Има још много програма, а предност се, по речима Спасковског, даје онима који су у интересу два рударска града и отварања радних места, што је и Влада Србије ставила у први план.
Одговоран сам човек и стојим иза свега што сам рекао, јер многе ствари смо добрим делом већ урадили. “Церово” је припремљено да цевоводима допреми 12 милиона тона руде! Мудро смо радили, а мештанима поред цевовода само једном реметили живот. На “Церову” нам треба само још један багер, два-три камиона, две мање дробилице и пар флотационих машина у кривељској флотацији и тиме ћемо оспособити овај рудник за откоп шест милиона тона руде у следећој години, а потом и за 12 милиона тона. Просечан садржај бакра у руди тамо је 0,33%, што је око 33.000 тона бакра у концентрату.
И у РБМ-у је заокружена набавка рударске опреме, а ових дана се припрема, по речима Спасковског, “подизање” капацитета млевења на близу шест милиона тона. У процесу флотирања постоји „теснац“ који се мора отклонити до краја године. У међувремену ће се припремити пета секција и обезбедити млевење за осам милиона тона. Кад се све то што се предузима у рударству погледа заједно, то је, по оцени Спасковског, велики захват.

Топионица и пратеће фабрике

У изградњи нове топионице догодио се краћи застој, али ниједна топионица, по речима првог човека Басена, није изграђена за мање од пет година. Бор је и први у свету где се се изводи браунфилд инвестиција док постројење ради. – Сада се поново одлично ради на новој топионици – казао је. Убеђен сам да ћемо средином наредне године притиснути дугме и покренути нову флеш-пећ и нову фабрику сумпорне киселине. Сада је на градилишту 300 људи, ових дана очекујемо да дође још стотинак. И док “пегламо” настале проблеме без којих се не може на тако великом пројекту, чувамо добре односе и са СНЦ Лавалином, и са Оутотеком, и са Енергопројектом, носиоцем локалних радова.

Поглед без сивила
Говорећи о РТБ-у као друштвено одговорној компанији Спасковски је најавио да ће на прослави Дана рудара гост РТБ-а поново бити Вилијам Инфанте, стални представник УН у Србији, највећи заговорник односа: руда – рудници – друштвена одговорност. – Наставићемо са сређивањем села, затим Мајданпека, а онда даљим уређењем Бора. Ругао се неко или не, ми ћемо наставити са кречењем града, окитићемо (догодине) и један и други град жардињерама које ћемо дати свима који желе да их поставе на своје терасе. Циљ је да народу створимо чистији, бистрији, светлији – поглед без сивила, казао је Спасковски. У том контексту он је навео и писмо једне Боранке која живи у Аустралији, одушевљене променама које је затекла у свом граду.
Спасковски је предочио новинарима да је у овом послу остало још неколико фаза. Пре свега да се изгради нова фабрика кисеоника за коју су започети послови јер је у интересу и њеног власника да буде завршена на време. Ових дана расписује се тендер за флотацију шљаке као и фабрику за пречишћавање вода. Њена изградња ће дуже трајати, па је са ресорним министарством (за екологију) усаглашено да се у једну од рупа где је копана шљака постави фолија и вода тамо одлаже до завршетка фабрике.
Она би била готова у року, али смо тражили измену технологије да и из тих вода извучемо 180 тона бакра годишње. Тако ће у склопу те фабрике бити и мини-флотација, што је опет нешто ново, а исплативо. То ће бити постројење који је по дужини технолошког ланца равно фабрици сумпорне киселине, а заузимаће чак нешто већу површину него што је “сумпорна”. Нећу себи замерити – нагласио је Спасковски – ако нова топионица и све ово не буде готово средином наредне године, већ месец-два касније. Човек крене да прави кућу, па се не усели кад је рекао. Овим не бежим од рокова, али приближавам ствари реалности јер се морају проверити и цевоводи за кисеоник, за воду, напајање струјом

Још повезаних текстова
В Љубиша Алексић
Више текстова Актуелно

Оставите одговор

Погледајте и

„Зиђин“ постао већински власник и „Невсуна“

За више од 1,66 милијарди канадских долара кинеска компанија преузела је (28. децембра) 89…