Благоје Спасковски поводом Дана компаније и Дана рудара
Рудници обновљени, топионица напредује
Новом опремом изузетно се напредовало у раскривању лежишта у Бору и Мајданпеку, па се ове године очекује 40-ак хиљада тона катодног бакра, а следеће и до 60 хиљада тона. – Уз нову флеш-пећ РТБ догодине добија и нову фабрику киселине, нову флотацију шљаке, а до краја ове године имаће и потпуно аутоматизовану флотацију у Великом Кривељу
РТБ. – Између два рударска празника рудне резерве РТБ-а су повећане за преко 50 милиона тона, а опремање рудника скоро је завршено. Ових дана на кривељски коп стигао је још један нови багер, а завршили смо и реконструкцију флотације и очекујемо нове машине за руду са “Церова” да бисмо уградили аутоматику. У Мајданпеку покрећемо реконструкцију тамошње флотације. У металургији радови такође добро напредују и очекујем да средином наредне године имамо чисто небо над Бором. Стандард запослених у РТБ-у је на завидном нивоу. Просек зарада од 70.000 динара даје сигурност житељима Бора и Мајданпека и потврђује да је наша визија уродила плодом. А ви који шетате улицама ова два града можете најбоље да потврдите и колико смо били друштвено одговорна компанија. Радним људима Басена честитам Дан Компаније, а борским и рударима Србије и Дан рудара.
Овим речима је Благоје Спасковски, генерални директор Рударско-топионичарског Басена Бор, у друштву најближих сарадника, поздравио све запослене у години када се навршава читав век и деценија више, откад се овде копају руде бакра, сребра и злата. Посебно је подсетио на речи људи из Владе да се национална богатства неће приватизовати. – И ако се буду приватизовала, биће то мањински, никако већински проценат, јер је опредељење да оно што је у земљи – припада народу Србије.
Повећане рудне резерве
Наглашавајући да ће све техногене сировине које се РТБ-у не буду исплатиле за прераду бити продате као “грит”, Спасковски је казао да постоји и варијанта по којој би једна енглеска фирма преселила своје постројење из суседне државе вредно 40-ак милиона долара и запослила 80 до 100 радника. – Тиме ће се повећати производња и смањити техногене сировине које ова држава мора сама да преради или прода. То је већ могло да се учини, али је наша замисао да, ипак, преселимо то постројење јер је технологија чиста, доноси радна места, а и сва шљака би се надаље прерађивала на тај начин. Приводе се крају и разговори да се материјал из борског јаловишта прерађује овде и буде залог за кредит потребан РТБ-у да заврши систем за пречишћавање вода, флотацију шљаке, енергану.
Подсећајући да је Басен имао 1,3 милијарде тона резерви руде, а да су оне данас 50 до 60 милиона тона веће, Спасковски је казао: – На путу смо да “Кривељски камен” заокружимо на стотинак милиона тона, а да с друге стране “Кривељског камена” потврдимо још једно лежиште огромних размера. У Јами, у рудном телу „Д“ очекујемо богату руду, али и мугле у околини богате попут рудног тела „Т“. Прва нова бушотина у Мајданпеку између два ревира показала је нешто мањи садржај бакра од 0,3%, али у једном прослојку од 45 метара има четири грама злата по тони, у другом 14 грама по тони, што је изузетно исплатива руда. Тамо очекујем велика изненађења, а повећањем резерви богатијих бакром, нарочито златом, и бржим раскривањем лежишта, спуштамо цену прераде на ниво који ће одржати компанију, чак и да цена бакра падне на 4.500 долара по тони, што је мало вероватно.
Ка 80.000 тона бакра
Захваљујући улагањима у рударство, РТБ ове године, како се чуло од генералног директора, очекује 40-ак хиљада тона катодног бакра, следеће 55 до 60 хиљада тона, а уколико се отвори „Церово примарно“ или „Кривељски камен“, дилема која се још разматра како би се „напало“ оно рудно тело које брже враћа капитал, РТБ ће 2015. годину дочекати са 80.000 тона бакра.
Генерални директор РТБ-а најавио је и интензивније отварање радних места а тим поводом и састанак са министарком Зораном Михајловић о Центру за обновљиве изворе енергије. Договор је да Центар буде у Бору, у Фабрици соли и простору поред ње, а да прекопута, у Старој касарни, буде мини-хотел за оне који долазе да се обучавају. Потом би се подизала постројења по Србији, биће и у Бору, за производњу, пре свега топлотне, а онда и електроенергије, гаса и “зеленог” дизел-горива. Шумовитост овог краја је таква да би се омогућавањем продаје отпадног дрвета за ове намене пружила прилика људима да обезбеде себи егзистенцију, а да крајњи ефекат буде енергија која не прља небо. Има још много програма, а предност се, по речима Спасковског, даје онима који су у интересу два рударска града и отварања радних места, што је и Влада Србије ставила у први план.
И у РБМ-у је заокружена набавка рударске опреме, а ових дана се припрема, по речима Спасковског, “подизање” капацитета млевења на близу шест милиона тона. У процесу флотирања постоји „теснац“ који се мора отклонити до краја године. У међувремену ће се припремити пета секција и обезбедити млевење за осам милиона тона. Кад се све то што се предузима у рударству погледа заједно, то је, по оцени Спасковског, велики захват.
Топионица и пратеће фабрике
У изградњи нове топионице догодио се краћи застој, али ниједна топионица, по речима првог човека Басена, није изграђена за мање од пет година. Бор је и први у свету где се се изводи браунфилд инвестиција док постројење ради. – Сада се поново одлично ради на новој топионици – казао је. Убеђен сам да ћемо средином наредне године притиснути дугме и покренути нову флеш-пећ и нову фабрику сумпорне киселине. Сада је на градилишту 300 људи, ових дана очекујемо да дође још стотинак. И док “пегламо” настале проблеме без којих се не може на тако великом пројекту, чувамо добре односе и са СНЦ Лавалином, и са Оутотеком, и са Енергопројектом, носиоцем локалних радова.
Говорећи о РТБ-у као друштвено одговорној компанији Спасковски је најавио да ће на прослави Дана рудара гост РТБ-а поново бити Вилијам Инфанте, стални представник УН у Србији, највећи заговорник односа: руда – рудници – друштвена одговорност. – Наставићемо са сређивањем села, затим Мајданпека, а онда даљим уређењем Бора. Ругао се неко или не, ми ћемо наставити са кречењем града, окитићемо (догодине) и један и други град жардињерама које ћемо дати свима који желе да их поставе на своје терасе. Циљ је да народу створимо чистији, бистрији, светлији – поглед без сивила, казао је Спасковски. У том контексту он је навео и писмо једне Боранке која живи у Аустралији, одушевљене променама које је затекла у свом граду.
– Она би била готова у року, али смо тражили измену технологије да и из тих вода извучемо 180 тона бакра годишње. Тако ће у склопу те фабрике бити и мини-флотација, што је опет нешто ново, а исплативо. То ће бити постројење који је по дужини технолошког ланца равно фабрици сумпорне киселине, а заузимаће чак нешто већу површину него што је “сумпорна”. Нећу себи замерити – нагласио је Спасковски – ако нова топионица и све ово не буде готово средином наредне године, већ месец-два касније. Човек крене да прави кућу, па се не усели кад је рекао. Овим не бежим од рокова, али приближавам ствари реалности јер се морају проверити и цевоводи за кисеоник, за воду, напајање струјом…
