Централизовање магацинског пословања у ТИР-у

Све обједињено под једним кровом

Д. Николић: Разлог централизовања је лакше планирање годишњих трошкова одржавања, већа контрола, издавање репроматеријала и резервних делова. – З. Ивановић: Показало се да је оптимизација залиха неминовна. – Акценат треба ставити на формирање јаке техничке припреме која је у функцији праћења набавке и реализације стања залиха у магацину

ТИР. – У целом ТИР-у пре месец дана почело је „гашење“ тзв. приручних магацина у погонима. Како нам је објаснио Драган Николић, заменик директора ТИР-а за електромашинско одржавање, идеја да се магацински простор комплетно обједини на једном месту постоји одавно. Никло је много приручних магацина који су временом постали баласт, па је дошло до нелогичне ситуације да су најмањи погони имали по неколико магацина (у Топионици постоје магацини приручних алата, машинског дела, електро дела, исто тако и у Фабрици сумпорне киселине, Енергани где их је до скоро било девет, а у Електролизи чак 13). То је веома отежавало праћење потрошње резервних делова и свега осталог.
– Идеја да имамо један, централни, магацин веома је стара. Разлог је лакше планирање годишњих трошкова одржавања, већа контрола, лакше издавање репроматеријала и резервних делова. Бенефити су многобројни, а упослено је мање радне снаге. Замисао је да у погонима остану мали магацини алата, али што се тиче резервних делова, све долази у централни магацин. То је врло битна ставка и због базе података. И сада смо „повезани“ на централни систем и имамо увид шта се дешава у приручним магацинима. Важно је да на једном месту имамо јединствени списак, где бисмо лакше пратили потрошњу тог репроматеријала, али, такође, и планирали трошкове. То неупоредиво олакшава посао комерцијали, јер сада, на пример, набављамо електроде за сваки погон посебно. Идеја је да се у овом магацину централизује и издавање ХТЗ опреме, дакле, да све буде под једним кровом, сабрано и поједностављено – рекао је Николић.
Зоран Ивановић, руководилац Сектора за складишне послове ТИР-а, додаје да све из приручних магацина у погонима (резервни делови, репроматеријал, ХТЗ опрема, уља, мазива) треба пребацити у расположиве просторе главног складишта. – Све се своди на то да се централизује магацинско пословање и да се приручни магацини испразне и „угасе“. Та роба ће бити доступна свима – како се буде трошила и количине смањивале, сва која се надаље прима биће у званичним магацинима (ТИР, или РТБ). Новог улаза у приручне магацине нема! После тога би следила оптимизација залиха у магацинима. За стандардну робу која се стално користи у свим погонима ограничила би се минимална и максимална количина на залихама и избегло да један артикал требује сваки погон понаособ – нагласио је Ивановић.
Наш саговорник додаје да је тежиште на формирању јаке техничке припреме која је у функцији праћења набавке и реализације стања залиха у магацину. – Људи у техничкој припреми треба да знају шта имају на залихама и шта им је неопходно за наредни период, да прате шта је утрошено и располажу свим тим подацима, како би могли да планирају трошкове. Показало се да је оптимизација залиха неминовна баш зато што се дешавало да имамо једну исту врсту лежајева (или било које друге стандардне робе) у скоро свим магацинима. Онда колеге морају да се међусобно зивкају и питају „имаш ли то“. Када се сва роба пребаци овде, приручни магацини требало би кроз систем да буду видљиви свим корисницима, јер је суштина да онај коме нешто треба може да види шта има у том магацину. Предност је да се избегне стварање и гомилање залиха. Ако нешто узмете, чувате га пет година и нисте га утрошили, поставља се питање зашто сте га уопште требовали.