Четрдесет девето саветовање рудара и металурга на Борском језеру

Шест нових рудника у Србији наредних година

 

Један од њих је у околини Бора, а њихово отварање и повећање бруто дохотка Србије од рударства са 1,5 на 3,5 процента, најавио је Синиша Танацковић, помоћник министра за рударство и енергетику. – Овогодишњи скуп окупио преко 200 стручњака са 153 рада. – Благоје Спасковски изразио задовољство што госте из 30 држава може да поздрави у регији која избија у светски врх по резервама бакра
БОРСКО ЈЕЗЕРО. – Председница Научног одбора проф. др Нада Штрбац и генерални директор Рударско-топионичарског басена Бор Благоје Спасковски отворили су данас у хотелу “Језеро” 49. међународну конференцију рудара и металурга и Четврту међународну студентску конференцију о техничким наукама. Саветовање са готово полувековном традицијом, које је 2002. добило међународни карактер, овога пута окупило је преко 200 стручњака са свих континената. Према речима др Иване Марковић, председнице Организационог одбора, на конференцији ће кроз пленарна, секцијска и постер излагања бити представљена 153 рада чији су аутори из 30 земаља. За поменуту Студентску конференцију пријављено је преко 50 радова из Србије, али и са Природно-математичког факултета из Љубљане, Факултета за металургију и материјале из Зенице (БиХ), са Металуршког факултета у Сиску (Хрватска) и Факултета за металургију и материјале из Софије. Велики број фирми, спонзора конференције, препознао ју је и као могућност да (у холу хотела) представи своје производе и услуге.
Проф. др Дејан Таникић је у име Техничког факултета изразио посебно задовољство што међу учесницима види пуно младих људи јер су управо они ти који ће бити носиоци оваквих догађаја у будућности. – Верујем да ће се ових дана развити много занимљивих тема, отворити и потражити одговор на многа горућа питања – казао је. Добродошлицу у, како рече, највећи рударски центар Србије садашњости, а по свему судећи и будућности, представницима Владе Србије, локалне самоуправе, иностраних и домаћих компанија пожелео је и др Миле Бугарин, директор борског Института за рударство и металургију. Он је подсетио да се идуће године навршава пола века овог саветовања и позвао присутне, да ако не могу сада, догодине посете Институт који ће тада обележити 55 година постојања и упознају се са његовом експанзијом последњих година, пошто је у опрему и инфраструктуру уложио преко шест милиона долара.

Поздрављајући учеснике рударским “Срећно”, Благоје Спасковски је најпре изразио задовољство бројношћу скупа који, како рече, није био овако посећен последњих тридесетак година, па можда и од самог почетка и практично предствља целу бившу Југославију, Балкан, па и Европу. Истичући да се налазе у региону где су установљене знатне, можда и највеће резерве бакра на земљиној кугли, Спасковски је изразио задовољство што после толико година може да их поздрави у општини и граду који је пре три дана добио еколошку звезду државне агенције за чистоћу ваздуха. Та звезда је управо резултат онога што је држава, Влада Републике Србије, уложила последњих година да Борани и мештани околних села имају исто онакав ваздух какав имају на Копаонику и другим местима. Данас топионица – казао је Спасковски – ради са свим дизајнираним параметрима, пре свега са искоришћењем сумпора од 98,2 процента, док технолошка и временска искоришћења прелазе 98 процената. Годишња производња у РТБ-у је данас скоро 50.000 тона катодног бакра.
Представљајући “Рударство и геологију у Републици Србији” на првом пленарном предавању Синиша Танацковић, помоћник министра за рударство и енергетику, нагласио је да Србија има око 2.000 минералошких појава од чега је најзначајнији литијум у Јадарском басену (околина Лознице) и када почне његова експлоатација и прерада то ће представљати 10 одсто светске, а чак 90 одсто европске продукције. Казао је и да у Србији има 135 одобрених истражних поља, а још 40-ак у припреми. Као најважније пројекте поменуо је наведени пројекат литијума (“Рио Саве”, односно “Рио Тинта”), затим пројекат геолошких истраживања злата и бакра “Чукару Пеки” (“Раките”, а сада “Невсуна”), па пројекат “Балкан голда” у Јарандолском басену где се истражују борни минерали, очекујући да сви они почетком 2018. године овере резерве до којих су дошли.
–Рударство је важна привредна грана Србије – казао је Танацковић – и данас учествује са 1,5 одсто у њеном бруто дохотку са тенденцијом да то буде 3,5 одсто када се отворе поменути рудници. У рударству и геологији Србије запослено је око 22.000 радника и око 160 домаћих и страних компанија које експлоатишу минералне сировине на 250 поља. Експлоатишу се металичне, неметаличне и енергетске сировине.
Танацковић је предочио присутним стручњацима из разних земаља да се од металичних сировина у Србији експлоатишу бакар, олово, цинк, злато, а највећа лежишта су у борској металогеној зони. Просечан садржај бакра у руди се креће око 0,3 одсто, а откопава се на површинским коповима Велики кривељ, Церово и Мајданпек, као и борској Јами. Годишње се експлоатише око 18 милиона тона руде бакра и око 800.000 тона руде олова и цинка у Великом мајдану, као и рудницима Грот (Врање), Леце (Медвеђа) и Трепча (Лепосавић). Представио је и експлоатацију енергетских и неметаличних сировина (активно око 140 лежишта). Танацковић је на крају нагласио да се у најскорије време, током неколико наредних година, очекује отварање шест великих рудника у Србији. Један је у Бору (бакар), други код Лознице (литијум), трећи “Јерма” код Звоначке бање (камени угаљ), четврти је рудник железне руде у западној Србији, пети рудник цинка и олова код Босилеграда, а шести површински коп Рађево.
Друго пленарно предавање о “Интегрисаном компјутерском инжењерству материјала на примеру цементираних карбида и тврдих превлака (теорија и примена)” одржао је Yонг Ду из Кине. Георге Каптаy из Мађарске говорио је о “Нано-цалпхаду: Термодинамици за нано легуре”, док је тема пленарног предавања Раде Новаковић (Италија) била “Термофизичке особине течних легура. Теорија наспрам експеримената”.
Тродневни научни скуп на Борском језеру одржава се под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а организатори су Технички факултет и Институт за рударство и металургију у Бору.