Четворогодишња геолошка истраживања испунила очекивања РТБ-а

 Метал вредан преко милијарду долара

Он је у четири нова лежишта – три у Јами, једно на Кривељском камену – која су басенски геолози открили од 2009. године до данас, а на трагу су нових и, надају се, још бољих налаза. – Уложено око пет милиона евра у куповину четири нове бушилице и пратећу опрему
ИСТРАЖНИ РАДОВИ. – Са циљем да пронађе нова лежишта са већим садржајем бакра у односу на она која се сада откопавају у басенским рудницима, као и да обезбеди довољно концентрата (преко 60.000 тона годишње) за потребе нове топионице чији се завршетак планира јула наредне године, РТБ је 2009. године, уз опремање рудника и модернизацију флотација, започео и обимна геолошка истраживања. Досад је уложено око пет милиона евра у куповину модерних бушилица и остале опреме. Почетком ове године стигле су две најсавременије и најмоћније машине које је РТБ икад имао, америчке марке “Боарт Лонгyеар ЛФ230” које могу у дубину до 2,8 км. Једну од њих затекли смо на јужној падини Чоке чурули, преко пута Кривељског камена, док је друга у Мајданпеку. Пре две године купљена је снажна бушилица „Мустанг Ф13”, која је сада такође у Мајданпеку, а 2009. машина “ЛМ 90” за истраживања у Јами. Трајча Тончић, руководилац Сектора за геологију Рудника бакра Бор, задовољан је постигнутим, а верује и у боље налазе.
Четири нова лежишта
–На самом почетку истраживања 2009. године у Јами је откривено најбогатије рудно тело “Т” које је откопано за непуне три године и донело профит од преко 40 милиона долара – наводи Тончић. – Потом смо открили још два нова: “Т1” и “Т2” чија је експлоатација отпочела ове године, а реч је о 700.000 тона руде са просечним садржајем бакра од 1,7 одсто. Упоредо смо истраживали и на површини, па је откривено и лежиште “Кривељски камен” са резервама од 75 милиона тона руде средњег садржаја бакра од 0,26 одсто. Укупна вредност метала у новооткривеним лежиштима прелази милијарду долара, што значи да су истраживања у потпуности испунила очекивања.
Пошто су завршили истраживања на Кривељском камену, геолози су се спустили у долину Ујове реке и ту избушили четири бушотине. Трећа од њих најдубља је у историји басенских истрага, пошто је досегла дубину од 1.630 метара и набушила орудњење распона 835 м (без јалових прослојака) са 0,24 одсто бакра. И остале бушотине су наишле на руду, с тим што је последња требало да иде до 1.800 м, али је појава воде омела план, па су потражили нову локацију, високо горе на левој обали Ујове реке. Једном старом бушилицом из 70-их година истражују и Бигер поток, североисточно од Церова.
–На овом простору око Кривељског камена (истражно поље 1818) радимо већ две године, а наставићемо и наредних – најављује Тончић. – Избушене су 53 бушотине укупне дужине око 25 километара. Поменута најдубља је показала највећи орудњени интервал, али садржај бакра је на дубини од 500 м, што нам тренутно не омогућава економичну експлоатацију те руде. Управо ће ове околне бушотине показати садржаје бакра и економичност откопавања, површински или подземно.

У три бушотине и топла вода

Према речима нашег саговорника, четврта бушотина у долини Ујове реке, пројектована да буде најдубља, стигла је “само” до 798 м, пошто се на 750 м појавило преко 120 литара воде у минуту. Њене хемијске анализе показале су да је ПХ вредност 9,5 што одговара потребама флотација у Бору и В. Кривељу. Такође, има повећан садржај сумпора, негде око 195 милилитара по литру, као и повећан садржај бакра и осталих елемената.
– То говори да у тој зони можемо очекивати интересантне концентрације бакра – каже Тончић – а наредним истраживањима ћемо видети о којим количинама, садржајима и дубинама је реч. Температура те воде стално је 28 степени, док је у претходној бушотини нешто нижа (24 степена). Анализе и те воде се раде и већ се може рећи да је слична по питању ПХ и садржаја корисних елемената. На топлу воду (33 степена) наишли смо и 2010. у реону Баре, северно од Брезоника, али у њој нема повећаних концентрација сумпора и бакра.

Даља истраживања у Јами

Ових дана је поново почело истражно бушење у Јами и наредне две године истраживаће се околина рудних тела “Т”, “Т1” и “Т2” где постоји неколико интересантних подручја за проналажење економски вредних концентрација бакра (очекује се садржај изнад један одсто овог метала).
–Друга зона у Јами је околина рудног тела “Д” где се пробија истражни ходник – додаје Тончић. – Досад је урађено око 130 м, а потребно је најмање још 400 м да би се тај део потпуно истражио. Трећа зона је околина рудног тела “Борска река” (западно од лежишта), али је и за њу потребан истражни ходник од 300 м. Користићемо бушилицу “ЛМ 90”, купљену 2009. године, којом су пронађена поменута рудна тела у Јами. Али, како је њен експлоатациони век негде на половини, планирамо да купимо још једну бушилицу, моћнију и подеснију за пролаз кроз јамске просторије.

Нова истражна поља

Од Тончића сазнајемо да је у завршној фази и процедура добијања истражног права за предео у околини Књажевца (простор Минићево – Ново Корито од 100 квадратних километара). Добијене су све сагласности надлежног министарства и за десетак дана очекује се решење, после чега ће се кренути у трогодишња геолошка истраживања. – Тај простор је наставак Тимочке металогенетске зоне и перспективан је за проналажење руде бакра, злата, олова, цинка, а у неким дубљим деловима постоје индиције и за угаљ – каже руководилац басенских геолога и најављује: – У току је и процедура за добијање новог истражног поља по ободу експлоатационог поља Бор – Кривељ, јужно од борске флотације. У наредна три месеца очекујемо и то решење од надлежног министарства.