Почетак Актуелно Чисте технологије у топионици могу да очисте ваздух у Бору, тврде стручњаци

Чисте технологије у топионици могу да очисте ваздух у Бору, тврде стручњаци

3 друго читање
0
0
607

„Без киселих киша, загађења водотокова и околног земљишта“

Проф. др Снежана Шербула: Најбитније је то што су сви поступци у металуршкој преради сада малтене херметички затворени, па ће и фугитивни гасови, који су досад били спорни, моћи да се „ухвате“ хаубама и вентилаторима и да се филтирирају у два степена, а потом да се одведу у постројење за одсумпоравање. Емисија гасова ће, у односу на све оно што је у досадашњих 120 година рударства и металургије у Бору испуштано у атмосферу, убудуће бити минимална, каже шефица Катедре за заштиту животне средине на Техничком факултету у Бору и додаје да ће у томе много помоћи и промена енергента, односно прелазак са мазута и осталих високозагађујућих горива на чист природни гас.

ТИР
– Полако, али сигурно, у флеш-пећи реконструисане топионице у Бору све је топлије. Протекло је недељу дана откад је потпаљена и температура у њој сада је 460 степени. Пећ се загрева на природни гас, па је досад већ потрошено 47 хиљада нормалних метара кубних овог фосилног горива. По утврђеној динамици пали се један по један горионик, а од укупно 12, сада ради шест. Загревање флеш-пећи до 1.200 степени трајаће месец дана, а надлежни кажу да ће за то време бити потрошено око 350 хиљада нормалних метара кубних природног гаса.

Менаџмент Србија Зиђин Копер најављује да рад нових металуршких постројења неће имати негативан утицај на запослене, али ни на житеље Бора и околине, јер ће небо изнад града бити чисто, иако ће капацитет прераде бити двоструко већи. У чему је основна и најважнија разлика између претходне и ове нове, реконструисане топионице објашњава заменица руковдиоца ТИР-а Сашка Тасић.

Капацитет реконструисане топионице је два и по пута већи у односу на пређашњи, којим се подразумевала прерада 400 хиљада тона концентрата и производња 80 хиљада тона катодног бакра годишње, али је уложено и много пара у постројења за заштиту животне средине. Рецимо, раније нисмо имали системе за пречишћавање отпадних секундарних и терцијарних гасова из конверторске хале, а новом инвестицијом компаније Србија Зиђин Копер то је решено. Концентрација прашкастих материја убудуће неће прелазити пет милиграма по нормалном кубном метру, што је у складу са еколошким стандардима Европске уније. Урађен је и систем за одсумпоравање, али и за пречишћавање отпадних вода. Такође, уложено је и у промену технологије у смислу потрошње енергената, па ћемо убудуће и код флеш-пећи, али и на анодној рафинацији користити природни гас – каже Сашка Тасић.

Шефица Катедре за заштиту животне средине на Техничком факултету у Бору проф. др Снежана Шербула сматра да чисте технологије, у које је стратешки партнер из Кине инвестирао, могу да очисте ваздух у Бору.

Најбитније је то што су сви поступци у металуршкој преради сада малтене херметички затворени, па ће и фугитивни гасови, који су досад били спорни, моћи да се „ухвате“ хаубама и вентилаторима и да се филтирирају у два степена, а потом да се одведу у постројење за одсумпоравање. Емисија гасова ће, у односу на све оно што је у досадашњих 120 година рударства и металургије у Бору испуштано у атмосферу, убудуће бити минимална – каже проф. Шербула и додаје да ће у томе много помоћи и промена енергента, односно прелазак са мазута и осталих високозагађујућих горива на чист природни гас.

Сагоревањем чистог природног гаса добија се адекватна температура која је потребна за рад топионице, а нуспродукти који су најопаснији по животну средину се при сагоревању неће емитовати у атмосферу. Значи, нема киселих киша, нема ни загађења водотокова, ни околног земљишта – истиче проф. Снежана Шербула.

Пројектовани капацитет прераде у реконструисаним погонима ТИР-а треба до 2025. да достигне 1.027.000 тона концентрата бакра годишње, односно производњу до 200.000 тона катодног бакра. Србија Зиђин Копер је фазном модернизацијом у протекле две године побољшала перформансе свих рудника, па план производње у области рударства, флотацијске и металуршке прераде за 2023. предвиђа да се након рекордних улагања у проширење производних капацитета у Бору и Мајданпеку оствари резултат до 120.000 тона бакра у концентрату, односно прерада 497.000 тона сувог концентрата и производња 111.000 тона катодног бакра.

Зиђин је једна од највећих рударских компанија у свету и због тога настоји да буде пример другима у непрекидном подизању стандарда када је реч о заштити животне средине. Своју мисију да постане „водећа глобална, зелена и високотехнолошка рударска компанија“ и добру праксу непрестане бриге о безбедности, здрављу на раду и екологији Зиђин је из „матице“ пренео у све подружнице широм света, па су и у Бору и Мајданпеку успостављена начела и принципи очувања и побољшања радне и животне средине. Поред Кине, где у 15 провинција има своје рударске пројекте, Зиђин послује у још 14 земаља. Птице на глобусу испред топионичке капије показују где све у свету кинеска корпорација има своје руднике.

Још повезаних текстова
В Горица Тончев Василић
Више текстова Актуелно

Оставите одговор

Погледајте и

Реиндустријализација металуршких капацитета донела Боранима чист ваздух и боље услове рада

Србија Зиђин Копер решила једновековни проблем загађења ваздуха у Бору Ћу Гуоџу: Пројекат …