Чланови конзoрцијума пројекта ИНТМЕТ посетили РТБ Бор

Бакар из секундарних сировина

Б. Спасковски: Проћи ће богата, оксидна руда, остаће огромна количина сулфидних лежишта „ситне“ концентрације чија експлоатација неће бити исплатива конвенционалним начином, већ искључиво методом којом се ви бавите, а то је биолужење. – К. Фриас: Нова топионица је савршена за тренутну прераду, али ће се комбинат бакра у будућности вероватно сретати са комплекснијим и сиромашнијим рудама и зато је добро имати алтернативна решења и технологије. – Б. Стојадиновић: Овај пројекат је веома важан за нас зато што се развијају нове технологије које ће из сиромашних резерви и отпадних материјала извући корисне компоненте, пре свега, у облику бакра, злата и сребра

РТБ. – Тридесетак представника 11 великих европских и једне јужноафричке фирме, које са Институтом за рударство и металургију Бор учествују у пројекту „Интегрисани иновативни металуршки систем који ће се ефикасно користити за полиметаличне, комплексне и сиромашне руде и концентрате“ (ИНТМЕТ), посетили су 21. фебруара Рударско-топионичарски басен Бор. Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а, примио је чланове конзорцијума овог пројекта и упознао их са постојећим технологијама које се користе у експлоатацији и преради руде у комбинату бакра. Пожелео им је добродошлицу у компанију која сарађује са свим институтима и институцијама, посебно са Институтом за рударство и металургију Бор, чијем менаџменту је честитао на опреми коју је набавио, кадровима које ствара, а посебно што је окупио оволико врсних, светских стручњака.
– Геолошке резерве од 1,355 милијарди тона представљају богатство државе Србије, а сигурно још толико неистражених, неоверених резерви на већим дубинама. На овакву констатацију упућује новооткривено лежиште „Чукару Пеки“ надомак Бора. Богатство Бора представља и скоро милијарду тона раскривке која је депонована претходних 50-60 година, заправо потенцијал због кога сте ви окупљени овде. Када кажем милијарду не мислим уопште на количине које се налазе у флотацијским јаловиштима која ће сигурно бити исплатива сировина за 30, 40, 50 година. Експлоатација бакра никада неће престати, а с обзиром на то да њега има у ограниченим количинама, мораћемо да проналазимо нове технологије и „извлачимо“ бакар из секундарних или техногених сировина. Ово што радите ви и Институт управо упућује на обавезу да се морају стварати добри стручњаци и радити на опреми која је добављена из Јапана. Проћи ће богата руда, проћи ће оксидна руда, остаће огромна количина сулфидних лежишта „ситне“ концентрације чија експлоатација неће бити исплатива конвенционалним начином, већ, убеђен сам, искључиво методом којом се ви бавите, а то је биолужење – нагласио је Спасковски.
Гости из иностранства су потом посетили „кафић“ у борској јами и командну собу нове топионице. Карлос Фриас, координатор пројекта ИНТМЕТ, поделио је са новинарима „одличне утиске након посете постројењима РТБ-а“. – Развијамо овај пројекат у сарадњи са Институтом за рударство и металургију Бор, а везано за искоришћење метала из сиромашних руда. Наравно, ова постројења су погодна за прераду богатијих руда са већим садржајем бакра, али када имате сиромашну руду и комплексну руду, онда су вам потребне нове технологије. И то је приступ који ми покушавамо да развијамо сви заједно у овом конзорцијуму. Моји утисци су веома позитивни зато што видим велику заинтересованост Бора за овај пројекат. Такође је и компанија РТБ изразила велико интересовање, јер ова топионица је ново постројење и савршено решење за прераду концентрата. Она је савршена за тренутну прераду, али ће се комбинат бакра у будућности вероватно сретати са комплекснијим и сиромашнијим рудама и зато је добро имати алтернативна решења, алтернативне технологије.
Значај и неопходност нових технологија потврђују и у борском институту који је захваљујући учешћу у пројекту ИНТМЕТ набавио прототип експерименталног постројења за континуално лужење руде – јединственог такве врсте у Србији. – Овај пројекат је веома важан за нас зато што се развијају нове технологије, тражи заједнички приступ и начин да се дође до најприхватљивијих технологија које ће из сиромашних резерви, отпадних материјала и свега што постоји на нашем терену извући максимум, односно извући корисне компоненте, пре свега, у облику бакра, злата и сребра. И, то није занемарљиво. Осим тога, Институт као члан конзорцијума, има изузетне бенефите. Поред тога што су људи упослени у пројекту и дају свој допринос укупној реализацији, ми смо захваљујући њему добили изузетно вредно постројење за биолужење које данас нема нико у Србији – рекао је Боривоје Стојадиновић, извршни директор Института за рударство и металургију Бор.