Крај године у знаку раста прихода

 

На основу готово планских количина откопане и прерађене руде, раста цене бакра и мера штедње, можемо очекивати позитиван завршетак пословне 2016. године – каже Виденовић. – До 20. децембра (у “Кривељу”, на “Церову” и у “Јами”) откопано 11,5 милиона тона руде, уклоњено 11,7 милиона тона раскривке и произведено 156.107 тона влажног концентарта са 25.353 тона бакра у њему. – Циљ за 2017. годину 28.000 тона бакра у концентрату

РУДНИЦИ БАКРА БОР. – Од јануара до 20. децембра године на измаку у Рудницима бакра Бор („Велики Кривељ“, „Церово“ и „Јама“) откопано је 11,5 милиона тона руде (средњи садржај бакра 0,3 одсто), што је 95,5 одсто плана. За исто време уклоњено је 11,7 милиона тона раскривке, или 60,4 одсто планиране. У флотацијама је прерађено 11,7 милиона тона руде и произведено 156.107 тона влажног концентрата, са 25.353 тоне бакра, што је 92,6 одсто планираних количина. За 11 месеци 2016. Рудници бакра Бор су, према речима директора Небојше Виденовића, остварили позитиван пословни резултат од 772 милиона динара (без амортизације). – На основу позитивних кретања цене бакра и у дванаестом месецу очекујемо раст прихода – каже Виденовић. – А, с обзиром на смањење свих врста расхода на основу мера штедње и крај 2016. године може се очекивати са позитивним пословним резултатом (такође без амортизације).
На површинском копу „Велики Кривељ“, највећем басенском рудокопу, 2016. године копало се у тзв. текућем захвату, на северозападу и западу копа. До 20. децембра дато је 9,37 милиона тона руде са 25.737 тона бакра у њој. Према годишњем плану циљ је био нешто преко 10 милиона тона, па је индекс остварења 93 одсто, али је захваљујући бољем средњем садржају метала од планираног (за 8,7 одсто) пребачен план бакра у руди (за проценат). Истовремено, уклоњено је и 11,2 милиона тона раскривке, што је 58,7 одсто количина које су планиране (19,175 милиона тона). – Овогодишње закашњење у раскривању, у највећој мери у захвату Запад,  износи близу осам милиона тона јаловине. Основни узрок – објашњава Виденовић – јесте ниска расположивост камиона и рад транспортног система за јаловину са једном дробилицом (од септембра), иако је планиран рад са две током целе године. У 2017-ој ћемо радити на повећању расположивости опреме, па очекујемо и испуњење плана раскривања лежишта.

Резултати геолога
Током 2016. године геолози РББ-а истраживали су две локације. Почетком године су довршили истражна бушења лежишта злата “Кривељска косина”, а потом доистраживали „Церово примарно“. – На “Кривељској косини” избушена је (рачунајући и 2015. годину) 41 бушотина укупне дужине преко 14 километара. У овом лежишту злата између флотацијског јаловишта и флотације „Велики Кривељ“ налази се – наводи Виденовић – 2,6 милиона тона руде са 16,8 тона злата и 47 тона сребра! Погушћењем мреже на “Церову примарном” (са 100×100 на 50×50 метара) садржаји бакра су потврђени, а на основу 24 бушотине које су досад обрађене имамо увећање садржаја бакра од три одсто. У 2017. следи израда елабората о рудним резервама за “Церово примарно”.
Одговарајући на питање како у РББ-у „мире“ потребу да са “новом” опремом, која је већ застарела, остваре већу производњу уз мање трошкове, Виденовић каже: – Рударска опрема на површинским коповима „Велики Кривељ“ и „Церово“ (три бушилице, пет багера, 14 дампера, три булдожера, два грејдера) улази у седму годину експлоатације. Пошто је потребно да уз минималне трошкове остваримо максималну производњу, основни принцип је благовремена замена виталних склопова по препоруци произвођача и обављање редовних сервиса. Ове године је то у доброј мери остварено и опрема је одговорила задатку. Да би се то постигло и наредне, неопходна је благовремена допрема резервних делова.
Пошто је лежиште „Церово 1“ на измаку резерви, а при отварању „Церова 2“ се запело на имовинско-правним односима, питали смо директора Виденовића када очекује решење?
-РББ је прибављао парцеле путем откупа на подручју отварања новог површинског копа све до тренутка у коме је Влада РС утврдила јавни интерес. Од тада РББ је обавезан, према Закону, да парцеле прибави у поступку експропријације пред надлежним одељењем Општинске управе. Проблем са којим се суочавамо је неприхватање цена од стране власника, што онемогућава закључивање Споразума о накнади и доводи цео поступак у питање, али смо на недавном збору у Кривељу заједно са мештанима кренули ка решењу.
Иначе, у „Церову 1“ је ове године откопано 1,6 милиона тона руде и извезено 472.725 тона раскривке (план је био 1,366 милиона тона руде и 240.000 тона раскривке). – Откопано је 18 одсто више руде – објашњава Виденовић – јер је октобра започето проширење овог копа које ће се наставити до јуна наредне године. А, прву руду из „Церова 2“ очекујемо августа 2017. У кривељској флотацији прерађено је 1,76 милиона тона руде са “Церова” и произведено 2.656 тона бакра у концентрату, што је два одсто преко плана. Средњи садржај бакра у руди био је 81,6 одсто планираног.
Довољно креча
За 11 месеци ове године – сазнајемо од директора РББ-а – произведено је 48.599 тона комадног креча, што је било довољно за потребе басенских флотација. За ТИР је произведено 1.446 тона хидратисаног креча. Пошто је годишњи капацитет Кречане условљен капацитетом њених пећи, током 2015. су реконтруисане две AF-пећи и са мазута прешле на угаљ тако да су ове године радиле три. Интензивно је раскриван (ради проширења) и јужни део лежишта кречног камена („Заграђе 5“) а набавком новог „Комацу“-багера престала је потреба за ангажовањем тзв. трећих лица, што ће знатно побољшати производне и финансијске резултате Кречане.
И док се на „Церову“ чека расплет, кривељска флотација, после реконструкције и интервенција на млиновима, последњих месеци бележи резултате најбоље у последњих 15 година. Објашњавајући њен стаблан рад Виденовић подсећа да је тамо ове године замењен плашт млина са куглама на другој секцији, док ће за две-три недеље стићи и плашт млина са куглама треће секције. – Његовом заменом (у јануару) све три секције биће поузданије, а пуштањем у рад (почетком децембра) млина за домељавање основног концентрата (тзв. „Марси“) отклонили смо још једно уско грло у производњи. Кренули смо и у изградњу новог поља флотацијског јаловишта (рок је година дана), чиме ћемо обезбедити место за депоновање флотацијске јаловине наредних 15 година. Аутоматизација флотирања омогућила нам је тренутно праћење параметара процеса и смањење субјективне грешке у његовом вођењу.
Када је реч о борској флотацији, од нашег саговорника смо добили податак да су у њој ове године прерађене безмало 492 хиљаде тона влажне руде, односно 476 хиљада суве, са средњим садржајем бакра од 0,807 одсто (нешто бољи од планираног) и добијено 3.361 тона бакра у концентрату, уз искоришћење од 87,3 одсто и знатне уштеде на свим битним нормативима.
-Изградњом нове топионице дошло се до потребе инсталисања нових флотацијских агрегата ради повећања искоришћења нове топионичке шљаке – додаје Виденовић. –  Један од њих је вертикални млин “ВТМ 400” који је технолошка новина код нас и има низ предности за трећи стадијум млевења топионичке шљаке, а лако се и одржава. Њиме су веома брзо постигнути задати капацитет и уситњеност. За једанаест месеци у борској флотацији прерађено је преко 174 хиљада тона суве шљаке средњег садржаја бакра од 2,758 и са искоришћењем од 71,5 одсто, што је већ сада више од пројектованог (пре уградње млина износило је 36 одсто).
Сарадња са синдикатима
На наше питање каква је сарадња са синдикатима, директор РББ-а Небојша Виденовић одговара: „Сарадња са синдикатима је коректна. Постоје репрезентативни синдикати са којима сарађујемо како на нивоу РББ-а, тако и на нивоу целе компаније. Притом бих напоменуо да у репрезентативне синдикате не спада тзв. Рударски сидикат, на чијем је челу био Љубиша Миљковић, са којим немам никакве контакте нити сарадњу.”
Одговарајући на питање шта је борска Јама дала ове године и у ком правцу се усмерава њен даљи рад и развој, Виденовић нам рече да је у “Брезанику”, “Тилва рошу”, рудним телима “П2А”, “Т1”, “Т3” и припремним просторијама за отварање „Борске реке“, откопано преко 518 хиљада тона руде, или 86,4 планираних количина (600.000 т). У борској флотацији прерађена је 521.800 тона и, захваљујући бољем садржају бакра у руди, произведено 3.518 тона бакра у концентрату, односно 96,7 одсто од планираних 3.639 тона.
Шта ће бити циљеви и приоритети Рудника бакра Бор у 2017. години – било је наше последње питање.
-Планом пословања РББ-а за 2017. годину, на коме се ради, циља се производња од 27.994 тоне бакра у концентрату – каже Небојша Виденовић. – Да бисмо је остварили, у свим погонима треба да се придржавамо планираних технолошких и економских фактора. Неопходно је да рударска опрема има планску расположивост и максимално искоришћење, да се у флотацијама, такође, остваре планирана искоришћења, да се у Јами интензивирају припремни радови за отварање лежишта „Борска река“ и повећа производња на 900.000 тона влажне руде. Наравно, тенденција умањења производних трошкова наставља се и наредне године.                                                                                                                            

Погледајте још...

Оставите коментар