Директори басенских предузећа говоре Владимир Јаношевић (ТИР)

Рекордних 6.200 тона катода у децембру

Овогодишњи биланс металурга: 77.000 тона анодног, 61.000 тона катодног бакра и 300.000 тона сумпорне киселине. – В. Јаношевић: С правом можемо рећи да је овај резултат у производњи заиста добар имајући у виду да смо до санације (у септембру) радили смањеним обимом и у врло отежаним условима. – По завршетку ремонта, цео систем топионице и фабрике сумпорне подигнут на пројектоване параметре. – Прерађивачки погони заустављени, јер су правили енормне губитке тиме што су радили са два-три процента пројектованог капацитета. – Надам се да ће 2017. бити успешнија и са још бољим резултатима, јер имамо добре, врло стручне и квалитетне раднике

ТИР. – Производним резултатима Топионице и рафинације бакра у 2016. могу бити апсолутно задовољан ако их посматрамо у контексту свега што се дешавало – овако је Владимир Јаношевић, в. д. директора ТИР-а, почео оцену овогодишњег пресека стања у металуршком предузећу. Топионица је (закључно са 22. децембром) примила око 350.000 тона влажног концентрата бакра, односно укупно 360.000 тона (60 одсто из басенских рудника и 40 процената увозног). У флеш-пећи прерађено је око 375.000 тона ове сировине. Из оволике прераде проистекла је производња 77.000 тона анодног и преко 61.000 тона катодног бакра (за 30 одсто више него 2015. када је дато 44.000 тона). Занимљиво је да је децембар завршен са 6.200 тона катода, што је не само највећа месечна продукција у овој, него и у претходних петнаестак година. Племенити метали су пратили „црвени“, па је и њихов производни биланс за 30 до 40 одсто већи од лањског.
С обзиром на блиску везу и овакав рад Топионице, ФСК је ове године дала преко 300.000 тона техничке сумпорне киселине, што је за око 40 процената више него прошле. Као посебно важну за овај технолошки део, Јаношевић је истакао чињеницу да ТИР има обезбеђено тржиште за овај производ. – Пласман киселине није био проблем као ранијих година (чак и када је производња била много мања него ове), јер имамо уговоре са сталним купцима. Стога ниједног тренутка нисмо дошли у ситуацију да нам рад топионице буде угрожен због пласмана киселине.

„Савладана“ нова топионица

– Коначно је нова топионица „савладана“, поготово у последња два-три месеца, подигли смо параметре и приближили их пројектованим. Још треба да радимо на томе, али смо им се доста примакли, посебно када је реч о искоришћењу бакра и сумпора (98 дсто), што је био „услов свих услова“. Сопственим снагама успели смо да пребродимо све недостатке изазване од стране пројектанта (СНЦ Лавалина) и обновимо све што је страдало у прошлогодишњем пожару приликом пуштања у рад. Стога, с правом можемо рећи да је овај резултат у производњи заиста добар имајући у виду да смо до санације (у септембру) радили смањеним обимом и у врло отежаним условима. У Сумпорној смо имали контактни котао који није могао да оствари вучу гасова с обзиром на оштећења неких његових зона у пожару. Радили смо без једног мокрог електростатичког филтера који је за 30 и више процената смањио вучу гаса, а тиме лимитирао и Топионицу да не ради максималним капацитетом. Све то је условило мању производњу у првој половини године. Али, зато смо овако добрим учинком у последњих неколико месеци колико-толико ублажили и „испеглали“ тај мањак – нагласио је Јаношевић.

Заустављена прерада

Пошто за производе прерађивачких металуршких погона (Прерада метала, Фабрика бакарне жице и Ливница бакра и бакарних легура) није било тржишта, заустављени су у другој половини године. У Ливници је остала да ради само ливница фазонских одливака, и то пуним капацитетом, с обзиром на то да у басенским предузећима постоји потреба за чаурама и лежајевима који се овде израђују, а у ФБЖ-у погон синтер-металургије, јер је уговорен посао са Војском Србије (ламеле). – У циљу рационализације и смањења трошкова, прибегли смо овом непопуларном, али неопходном поступку. Ти погони су правили енормне губитке тиме што су радили са два-три процента пројектованог капацитета, неки можда чак и мање, па су „појели сопствену супстанцу“. Били смо принуђени да их зауставимо, тако да је мањи број радника остао да ради у њима, неки су распоређени у друге радне јединице, где је било потребе у недостатку радне снаге, док су остали послати на плаћено одсуство – објаснио је Јаношевић.
Транспорт ТИР-а је у друмском и железничком саобраћају превезао све количине робе за потребе ТИР-а, РББ-а и РБМ-а. Стара енергана се, у случају недостатка топлотне енергије из нове енергане, аутоматски укључивала у систем грејања, како би се одржавали технолошки процеси у Електролизи и Златари.

Опрема и људи спремни за изазове