Без већих оштећења
„Утврдили смо да се колектор испод улегнућа у јаловишту није зарушио нити провалио, како се претпостављало, већ да постоји само пукотина која сада не угрожава његово функционисање, али која је могла да доведе до цурења изузетно ситног флотацијског материјала” – каже Саша Перишић. – Поређење садашњег стања са извештајима из 1995. и 1990. године показује да се нису повећале још тада уочене напрслине
БОР. – Део градског колектора који сакупља отпадне воде из насеља „Петар Кочић“, Новог градског центра и дела Бора изнад некадашње кланице „Полет“ стабилан је и не постоји бојазан од појаве неких запрека, урушавања, губљења његове функције. Показало се да улегнуће које се појавило на површини јаловишта нема директну везу са колектором, односно екипа РТБ-ове чете за спасавање није установила веће оштећење, рупу на њему, кроз коју би се преко 300 кубика јаловине сручило доле. Пукотина непосредно испод улегнућа више указује на могућност продора воде у тај део јаловишта изнад колектора и вишегодишње цурење којим је одношен фино уситњени материјал, након чега је дошло до улегнућа.
Ово би у најкраћем могао бити рапорт петочлане екипе из басенске чете за спасавање који нам је предочио Саша Перишић, помоћник директора РББ-а за подземну експлоатацију и начелник штаба чете за спасавање. Притом нам је објаснио да се у делу старог борског јаловишта појавио “кратер” пречника и дубине око седам метара који је наводио на сумње да се са градским колектором нешто дешава. 
Поменута екипа се деветог новембра спустила у колектор да би проверила његово стање. Учињено је то по налогу директора Рудника бакра Бор, а на захтев председника општине, Института за рударство и металургију (који је сада надлежан за управљање борским јаловиштима) и Канцеларије Светске банке у Бору која кроз А-компоненту великог еколошког пројекта финансира санацију борских јаловишта.
Претходно су заврнути водоводни вентили целом граду како би се смањио проток отпадних вода и омогућило безбедније кретање екипе кроз колектор. Екипа га је обишла у складу са прописима и правилима рада чете за спасавање. Подухват није био нимало лак, било је клизаво и загушљиво, а како постоји и велика разлика у профилима просторија, неке деонице прошла је готово четвороношке. Међутим, извештај је охрабрујући.
Према Перишићевом објашњењу, испред поменуте пукотине у делу колектора из правца кланице постоји велика каскада. Због велике воде екипа није могла да види „чело“ изнад каскаде, али претпоставља да се услед обимног протока створио систем пукотина кроз које вода улази у део јаловишта на коме су уочене промене. А, на том делу колектора нема оштећења која би указивала на могуће акциденте већих размера. – Поредећи стање које смо затекли са оним које је описано у извештајима сличних екипа из 1995. и 1990. године закључили смо да већих одступања нема – додаје Перишић. – Постоји низ пукотина у подинском делу колектора, као и неколико пукотина у кровинском делу које у протеклом периоду нису показале прогресиван карактер. Види се да је то стање стабилне равнотеже, а те пукотине су према нашој процени плод несолидне градње објекта који је иначе изложен великим притисцима и колебањима масе изнад њега. Жути трагови од јаловине која је на неколико места између бетонских сегмената оформила нешто попут сталактита и сталагмита то, такође, потврђују.
У плану је обилазак и осталих делова колектора ради потпуне анализе овог објекта. Нажалост, не постоји ниједан технички документ у граду на коме се може детаљно видети план колектора, коте, трасе… То отежава решавање проблема, али услови у колектору не дозвољавају нова мерења, обележавања, односно израду нове документације. Поменута екипа је, међутим, сачинила комплетан видео и фото запис овог дела колектора и доставиће га уз извештај.
