Почетак Разговори Ексклузивно за „Колектив“ говори   др Борис Драговић, председник УО РТБ-а Бор

Ексклузивно за „Колектив“ говори   др Борис Драговић, председник УО РТБ-а Бор

14 друго читање
0
0
705

„Инвеститори који дођу у Србију прво питају за РТБ и Телеком“

 

То питање све говори о значају борске компаније за државу и мислим да је РТБ Бор дефинитивно највеће благо које имамо у Србији, каже Драговић. – Један од мојих првих потеза на челу борске компаније био је везан за јавне набавке, ревизорске извештаје и усклађивање са рачуноводственим стандардима јер је то веома битно за транспарентност пословања која је сада више него потребна „Бору“. – Финансијска ситуација у земљи је веома тешка и држава више није у могућности да даје гаранције за додатно задуживање Басена како би се инвестирање наставило досадашњим темпом. Ипак, планови компаније говоре да постоји могућност задужења код комерцијалних банака и без државних гаранција, пре свега за завршетак нове топионице, а један од главних задатака новог Управног одбора компаније биће управо завршетак овог пројекта до краја ове године
Ексклузивно за „Колектив“ говори др Борис Драговић, председник УО РТБ-а БорБЕОГРАД
. – Доктор Борис Драговић, председник Управног одбора РТБ-а Бор, иначе шеф кабинета министра финансија Лазара Крстића, у ексклузивном интервјуу за „Колектив“ по завршетку седнице у новом сазиву, признаје да је функцију прихватио због изазова и да је у „проблематику“ РТБ-а Бор ушао неоптерећен предрасудама. Жеља му је да пословање компаније учини транспарентнијим јер сматра да јој је управо то у овом тренутку најпотребније. Зато је, каже, његов први потез био везан за јавне набавке, ревизорске извештаје и усклађивање пословања са рачуноводственим стандардима.
Приоритет Вам је, дакле, био да РТБ Бор почне да примењује Закон о јавним набавкама и то сте иницирали и покренули са нулте тачке. Да ли је РТБ био обавезан да тај закон примењује и досад?
Ексклузивно за „Колектив“ говори др Борис Драговић, председник УО РТБ-а Бор-Било је веома дискутабилно да ли „Бор“ подлеже том закону јер је компанија у реструктурирању – каже др Драговић. Ипак, инсистирао сам на његовој примени пре свега што закон садржи одређене одредбе које би у сваком случају требало да поспеше ефикасност и квалитет набавки. Значи, било да је „Бор“ по тумачењу Закона о јавним набавкама наручилац или није, постоје нека начела, попут ефикасности, квалитета и цене, које треба поштовати и придржавати их се приликом куповине опреме, средстава, материјала, енергената и свега осталог. На та начела морамо да се фокусирамо тим пре што је РТБ у реструктурирању. Зато, и поред неких тумачења да РТБ правно-формално не подлеже одредбама Закона о јавним набавкама, он треба да примењује тај закон. То мишљење деле сви нови чланови Управног одбора компаније.
Ексклузивно за „Колектив“ говори др Борис Драговић, председник УО РТБ-а БорТо је разлог што је један од мојих првих потеза био везан за јавне набавке, али и за ревизорске извештаје – додаје Драговић. Ревизор је, примера ради, за 2012. годину имао уздржано мишљење, ставио је примедбе које су биле валидне и односиле су се на нека базна документа и правилнике које је требало донети. А, без тих базних докумената ни ревизор ни неко трећи не може да утврди правилност финансијских извештаја. То усклађивање са рачуноводственим стандардима који су добро познати веома је битно за транспарентност пословања која је сада више него потребна РТБ-у. Нови Управни одбор инсистирао је и на усаглашавању са Законом о привредним друштвима у контексту модернизације начина управљања компанијом и структуре њених управљачких органа. Хтели смо да заокружимо тај правно-регулаторни оквир и да видимо како он најлакше може да се имплементира у Бору и да уведемо најбоље праксе, оне које су формализоване законима, а које досад нису примењиване.
Да ли се у ових месец дана, откад сте на челу Управног одбора Басена, променила укупна слика коју сте имали о компанији?
Ексклузивно за „Колектив“ говори др Борис Драговић, председник УО РТБ-а Бор-Сувише је то кратко време за детаљан улазак у финансије компаније – каже председник УО РТБ-а. Реч је о комплексном систему. Не могу да говорим о томе да ли су се моја очекивања испунила или нису јер их нисам ни имао, пошто слика о Басену није била детаљна. Зато је жеља новог Управног одбора да се уведе правно-регулаторни оквир који је модеран и транспарентан и који ће сутра сваком следећем ко буде у органима управљања омогућити да брзо уђе у цео контекст и „сними“ случај, што сада није било могуће.
Оно што јесте транспарентно и сасвим извесно јесте да ће РТБ до 30. јуна ове године морати да изађе из реструктурирања.
Ексклузивно за „Колектив“ говори др Борис Драговић, председник УО РТБ-а Бор-Да, активно смо почели да радимо и на том пољу и да разматрамо различите модалитете изласка компаније из реструктурирања. То мора да се деси до 30. јуна, што је прилично кратак рок. Под један – зато што оно што је досад урађено није много, под два – зато што је систем веома комплексан, а под три су дугови компаније из неког претходног периода. Највећи део тих старих дугова, од близу милијарду евра, везани су за државне повериоце. Међутим, оно што „гори“ јесу обавезе према страним повериоцима, где код једног, реч је о грчком Митилинеосу“ имамо покренуту другу арбитражу, а са „Стандард банком“ водимо преговоре и она је спремна да изађе на арбитражу из истих разлога због којих је то учинио и Грк. Покушавамо да са нивоа Владе Републике Србије пронађемо одрживи модалитет за репрограмирање тих дугова. У сваком случају, за излазак из реструктурирања потребно је ићи или на добро утемељен процес израде УППР-а (унапред припремљен план реорганизације), где би се повериоци класфиковали и прецизно дефинисала њихова потраживања. или на проналазак стратешког партнера или на приватизацију. Једно од та три решења биће примењено до 30. јуна ове године.
Које решење је, по Вама, најреалније?
Ексклузивно за „Колектив“ говори др Борис Драговић, председник УО РТБ-а Бор-Веома је тешко прејудицирати један од тих модела у овом тренутку. Ако погелдамо структуру дугова државних поверилаца, видећемо да ту имамо и неке банке које су у стечају, па је питање да ли ће ти повериоци у преговорима бити спремни да, рецимо, конвертују своја потраживања у капитал новог предузећа. Сви мисле да је то лако постићи јер је реч о државним повериоцима, али није. Не кажем да се то неће десити, али је потребно преговарати. Битно је рећи да страни инвеститори када дођу у Србију данас, питају само за две ствари – за „Бор“ и „Телеком“ или обрнутим редоследом, свеједно. Зато одговорно морамо да приђемо изналажењу финалног модела за РТБ јер је он највеће благо које имамо у Србији.
Па, да ли, онда, уопште треба разматрати модел приватизације?
Остављам све опције отворене. Треба рећи да је финансијска ситуација у Србији веома тешка и да држава више није у могућности да даје гаранције за додатно задуживање које је, у сваком случају, потребно да би се инвестирало онаквим темпом какав би идеално омогућио РТБ-у да оствари максималан профит. Оно што сам видео јесте да „Бор“ напредује у количинама ископане руде, иако постоје одређени проблеми везани за квалитет. Тешко ми је још увек да сагледам који би то модел био идеалан за РТБ док се не упознам са економијом целе компаније, а ту мислим и на свих 15 локација и плановима везаним за њих, као и улагањима која су потребна да се дође до руде довољног квалитета за њену економску исплативост. Немам још увек добро виђење свих економских елемената, али знам да постоји проблем финансија. Како год да окренемо, ни држава ни РТБ нису у могућности да инвестирају онолико колико је потребно да би се максимизовала производања у најкраћем року. Планови које сам досад видео говоре да постоји могућност довољног улагања уз задужење код комерцијалних банака без државних гаранција, и уз способност да се дугови отплате, а да производња, приход и профит буду одрживи. Али, ако желимо максимално да искористимо тај ресурс, можда је потребно и додатно задуживаје које „Бор“ не може да приушти. Држава ће одлучити у сваком случају и она ће бити та која ће рећи „добро, развијаћемо се споријим темпом него што би било могуће, али ћемо бити одрживи“ или „имамо одличног стратешког партнера који доноси технологију, знање и капитал, ми то не можемо да приуштимо, а држава РТБ и радници ће тако боље проћи него што би то било на неки други начин“ – објашњава др Драговић.
Којој одлуци је држава ближа?
-Не размишљам о томе. Знам само да нам не треба стратешки партнер да бисмо завршили нову топионицу. По информацијама које сам добио од менаџмента, надзорног органа и извођача радова, потребно је неких 60 до 70 милиона евра да се тај пројекат заврши до краја ове године. „Бор“ има богатство које може да заложи за тај обим финансирања, дакле, постоји потенцијал одакле се може финансирати завршетак пројекта. Битно је да постоји интересовање за РТБ, долазе разне инвестиционе банке, али досад нисмо ушли у преговоре ни са једном од њих.
Како оцењујете сарадњу са менаџментом РТБ-а и челним човеком Благојем Спасковским?
-Сарадња је веома коректна. Коопретаивни су и сви нови чланови Управног одбора и постоји међусобно разумевање о најбитнијим циљевима. Очекивао сам више изазова код примене Закона о јавним набавкама, али смо ту наишли на ниво сарадње који је био добар у смислу да је учињено све што је за ово кратко време било могуће у једном таквом систему како би се дефинисао план јавних набавки. На седници Управног одбора договорили смо да у наредна три месеца радимо на усаглашавању са законом, формираће се комисија која ће нагледати јавне набавке, а у исто време и асистирати запосленима у РТБ-у да обаве ту транзицију ка задацима у складу са законом. Договорено је, дакле, да тај транзициони период траје три месеца, иако је у неким другим друштвима то трајало шест месеци, па и до годину дана. Изузетно сам задовољан тиме, али и резултатима који су досад показани приликом израде плана јавних набавки, агилношћу коју је показао менаџмент на овом пољу и то упркос свим осталим текућим пословима које је требало урадити за ово кратко време.
Лична карта компаније је један од тих послова?
-Да. Једна од битних ствари за израду личне карте јесте процена фер тржишне вредности имовине и ми смо управо на овој последњој седници прихватили анекс уговора са кућом која је радила процену ликвидационе вредности предузећа. Они ће урадити и процену фер тржишне вредности и очекујем да ће то у кратком року бити завршено а са тим ће и лична карта РТБ-а бити комплетна.
На крају, шта следеће планирате да урадите са позиције председника Управног одбора РТБ-а?
Желим да се фокусирам на ревизију за 2013. годину, да се ту отклоне сви недостаци које је ревизор назначио и да план пословања компаније ускладимо са неким препорукама које смо донели на седници Управног одбора. То због тога што та два документа служе као основ да са њима изађемо пред финансијске институције, јер су банке данас веома обазриве како, коме и под којим условима одобравају задужења, али и пред инвеститоре, уколико одлучимо да са њима разговарамо о одређеним моделима стратешког партнерства. Други важан задатак Управног одбора јесте усредсређивање на завршетак изградње нове топионице, једног од кључних пројеката РТБ-а Бор.

Још повезаних текстова
В Горица Тончев Василић
Више текстова Разговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

„Колектив“, најстарији компанијски медиј у Србији, слави 71. рођендан

„Не посустајте у мисији чувара традиције и верног хроничара РТБ-а“ Ово се, као жеља и лајт…