Почетак Разговори Ексклузивно за „Колектив“ говори Милан Поповић
Разговори

Ексклузивно за „Колектив“ говори Милан Поповић

Аутор Горица Тончев Василић
објављено 16. априла 2014.
5 друго читање
5
0
4,058

 „Волео бих да будућем премијеру објасним колико је РТБ битан за српску економију“

 

Са правим приступом и обезбеђењем потребних улагања, а узимајући у обзир повољну дугорочну перспективу кретања цене бакра на светском тржишту, РТБ Бор има потенцијал да буде предузеће број 1 у Србији, убедљиво највредније и најпрофитабилније у земљи. Држава никако не сме да дозволи да се предузеће распарча и да на било који начин буде увучено у било какве правне битке за одузимање и дељење имовине све док се не уради реална реструктуризација. Волео бих зато да са будућим премијером Србије разговарам о важности „Бора“ и да му објасним да је РТБ-у као произвођачу најбитније да има приступ јефтиним кредитима како би могао да развија своју производњу, каже у интервјуу Милан Поповић. – Не крије да је заинтересован да купи РТБ, али у сарадњи са Руском бакарном компанијом и да их интересује само већински пакет
Ексклузивно за „Колектив“ говори Милан ПоповићРТБ. – Ма, ласка мени што ме зову краљ бакра, али прави краљ је ипак Благоје – одговара кроз смех Милан Поповић на питање како се осећа док разговара о послу са генералним директором РТБ-а. Каже да га је у Бор 15. априла довела „мисија прикупљања података са терена“ и обнављање информација које има од пре неколико година о инвестицијама и модернизацији борске компаније. Не крије притом да је живо заинтересован да купи РТБ, али у сарадњи са Руском бакарном компанијом и да их интересује само већински пакет. Зашто?
Ексклузивно за „Колектив“ говори Милан Поповић–Зато што сматрам да РТБ Бор има потенцијал да буде предузеће број 1 у Србији, убедљиво највредније и најпрофитабилније у земљи. Са правим приступом и обезбеђењем потребних улагања, а узимајући у обзир повољну дугорочну перспективу кретања цене бакра на светском тржишту, он то може да буде – каже Поповић.
Ексклузивно за „Колектив“ говори Милан ПоповићМилан Поповић зато сматра да су рудне резерве највећа вредност РТБ-а. – „Бор“ има велике резерве, али се оне још увек зову „потенцијал“, па зато и говорим о потенцијално најбољој компанији у Србији. Да би те резерве постале стварна вредност морају се експлоатисати. Није битно само имати пројекат, причати и маштати о томе. Данас постоји много технологија и исто толико приступа код освајања рудних налазишта, па је просто уметност одабрати шта је најоптималније решење за конкретну руду. Још је већа уметност добити одговарајуће финансирање. То је анализа великих цифара и јако је битно да се те две ствари повежу и да се добије пројектно финансирање баш за ту технологију која је најоптималнија. Притом, хтео бих да подвучем да је код „Бора“ највећа потврда његове велике вредности и у будућности висока цена бакра. У свету га има све мање и мање, а потрошња стално расте. Бакар се малтене данас рачуна као храна! Прочитао сам да је потрошња по глави становника 400 до 500 грама годишње. То је оно што обезбеђује Бору блиставу будућност – каже наш саговорник.
Ексклузивно за „Колектив“ говори Милан ПоповићДодаје да му је позната ситуација у којој се РТБ Бор налази због старих дугова, али тврди да то није ништа страно јер су сва велика предузећа оптерећена дуговима и кредитима. – Те цифре које се помињу у јавности, ето на пример тих 300 милиона евра за нову топионицу, то можда звучи као огромна бројка некоме ко чита о томе, али то је цифра примерена величини самог комбината и цифра која је у сваком тренутку гарантована залихама које се налазе у земљи. Требало би чак разговарати у улагању додатних 200 милиона у освајање нових рудника који би задовољили у потпуности апетите нове топионице! Ексклузивно за „Колектив“ говори Милан ПоповићМоје мишљење је зато да држава никако не сме да дозволи да се предузеће распарча и да на било који начин буде увучено у било какве правне битке за одузимање и дељење имовине све док се не уради реална реструктуризација. Мора да се седне за исти сто са државом и да се на разговор позову инвеститори. Сви заједно треба да направе реалну шему која ће дозволити РТБ-у да опстане као цело предузеће и да прерасте поново у тог гиганта, какав је некад био. Ја бих, рецимо, волео да учествујем у тим разговорима, заједно са мојим партнерима из Русије. Они су једни од највећих инвеститора у бакарној индустрији и у последњих шест-седам година освојили су две и по милијарде долара инвестиција у изградњу рудника, топионица, рафинерија – каже Поповић.
Колико су му намере са „Бором“озбиљне говори и то да би он чак и са будућим премијером волео да разговара о свему томе. – Волео бих да са будућим премијером разговарам о важности „Бора“, да пробам да му објасним колико је то предузеће битно за српску економију. Јер, РТБ је фирма која производи робу која има велику тражњу на тржишту и сви се данас труде и проналазе начине да сарађују са њом. А њему је као произвођачу најбитније да има приступ јефтиним кредитима како би могао да развија своју производњу. То РТБ-у треба омогућити да би развио потенцијал који има. Ето, то бих хтео будућем премијеру да кажем.

Још повезаних текстова
В Горица Тончев Василић
Више текстова Разговори
5 Коментари

5 Коментари

  1. Boza Bogdanovic

    16. априла 2014. у 17:59

    Potpuno se slazem da g. Popovic izlozi preds. Vlade svoje pohvalno misljenje o buducnosti RTB-a, okosnici srpske privrede. Tu nema niceg loseg. Medjutim, sta dalje?! On zagovara prodaju vecinskog dela RTB-a njemu licno i nekim neimenovanim ruskim preduzecima, a to ne valja. Ruski „biznismeni“ i sam g. Popovic, poput Miskovica Drakulica, Beka, Peconija, Sarica i ostalih, obogatili su se na neki volseban nacin. Radovi na nalazistu „Borska reka“, na velikoj dubini, zahtevaju mnogo znanja, pameti, iskustva, pa i ulaganja. Mnogo veceg znanja od raznih trange-frange transakcija, u cemu su oni pravi velemajstori. Metodu otkopavanja blok-kejving trenutno mogu ostvariti sa minimalnim rizikom da dodje do neke vece greske, samo nekoliko preduzeca u svetu, a koliko je meni poznato, ni jedno iz Rusije.
    Kakva sasava kombinacija?! Nase rudno bogatstvo, ruske pare, americka tehnologija i „biznismeni“. Jednostavno receno, „ne drzi vodu“. Kofa je busna. Isto onoliko „busna“, kao kada je onaj klinac iz Rumunije pobedio na prvom Tenderu za kupovinu RTB-a.
    Boza Bogdanovic, Bor

  2. Che

    17. априла 2014. у 00:00

    Nije ovaj dzaba dolazio !

  3. SM

    17. априла 2014. у 13:58

    A ja sam se bio uplašio da nas niko neće. A ono cvrc, pa Kralj bakra. Svaka čast! A ti Božo nemoj da kvariš priču, opet si prešao u kritičare?!

  4. Boza Bogdanovic

    17. априла 2014. у 17:11

    B92 (BIZ) je na isti clanak objavio do sada 15 komentara, ukljucujuci i 4 moja, kada su me prozivali. Ja i kritikujem i hvalim, onda kada treba. Uzgred, tamo gde se uvuce bilo koja mafija, a pogotovo ruska, tamo spasa nema. Ako vec neko mora da kupi deo RTB-a, zbog kasnijih investicija u „Borsku reku“, onda je najbolje za sve ljude u Srbiji, da to bude jedna od najvecih svetskih firmi, sa velikim iskustvom u koriscenju izvanredne Blok-kejving metode obrusavanja.
    Popovica su razni tabloidi proglasili Kraljem bakra. Pogotovo, posle poznanstva sa Severinom iz Hrvatske. Kakve, novine, takav i Kralj. Duplo golo.

  5. Boza Bogdanovic

    20. априла 2014. у 00:04

    Saljem clanak iz Blica o „Kralju bakra“. Sto dalje od kriminalaca i jevrejsko-ruske mafije, ako zelimo da sacuvamo RTB, Bor i Borski okrug. Nazalost, pojedini Srbi (Popovic, Drakulic, Hamovic, Lazarevic, bivsi ministar rudarstva Goran Novakovic itd.) su Mark Rich-ovi pioni u pljackanju Srbije.

    Blic: Životni put Milana Popovića: Od šofera do „kralja bakra“
    Simonida Milojković | 14. 10. 2012.
    Multimilioner Milan Popović karijeru je počeo krajem 80-ih kao taksista u Švajcarskoj. „Nikada se nije bavio kriminalom, niti politikom. Obogatio se zahvaljujući svojoj inteligenciji i ogromnoj ambiciji. Tražio je šansu, dobio je šansu i iskoristio je šansu“, kaže izvor „Blica“ koji je početkom 90-ih radio s njim u švajcarskoj firmi „Mark Rič komoditiz“.
    Kliknuti (+) za uvećanje
    Ambiciozan, vredan, inteligentan i preduzimljiv, kakvim ga bivši kolega opisuje, ali i interesantan, pričljiv i harizmatičan, sprijateljio se s brokerom za metale iz firme „Mark Rič komoditiz“ (MRK). Dok su se družili, Milan je svaku priliku koristio da mu nabaci neku svoju poslovnu ideju. Njegov prijatelj ubrzo shvata da su Milanovi intelektualni kapaciteti daleko nadmašili posao šofera, koji je do tada imao, te mu zakazuje razgovor za posao u firmi.
    – Došao je ujutro, u zakazano vreme, i strpljivo je sedeo i čekao do 18 sati da ga direktor primi. Bio je mlad i energičan i videlo se da je rešen da uspe. Odlično je radio svoj posao. Moskva se tih godina otvarala kao tržište, pa su u MRK zapošljavali Srbe jer su lako učili ruski jezik i dobro su se uklapali u rusko društvo – objašnjava naš izvor. Popović je direktno sarađivao sa Igorom Altuškinom, trgovcem metalima svetskog kalibra. Videvši kako se posao radi, brzo je sabrao dva i dva, dao otkaz u MRK i otvorio svoju firmu.
    – Ta njegova mala firma direktno je sarađivala sa ogromnom kompanijom Igora Altuškina. Kako? Priča se da je ruskom oligarhu objasnio danas dobropoznatu finansijsku tehniku prebacivanja para na Kipar. Tako je Popović zaradio prvi milion, a ubrzo i drugi, treći sedmi, jedanaesti… – priča izvor „Blica“.
    Prebogati Srbin, mlad, zgodan i inteligentan, ‘96. godine postaje deo Moskovskog džet-seta. Novac ulaže u restorane i noćne klubove za bogataše, što mu omogućava još bolje poslovne kontakte. Avioni, jahte, najskuplji šampanjci i najlepše žene postaju njegova svakodnevica. Posao širi na Dominikansku Republiku i Ameriku, a 2001. godine dovodi Igora Altuškina u Srbiju i njih dvojica zajedno sa Zoranom Drakulićem, koji ubrzo izlazi iz posla, ulažu pare u valjaonicu u Sevojnu.
    U Beogradu, u Njegoševoj ulici, kupuje penthaus (stan koji obuhvata ceo poslednji sprat) i počinje da pravi žurke u maniru svetskog plejboja. Polivanje najskupljim šampanjcem, inače običaj bogatih Moskovljana, donosi u Beograd. Nazivaju ga „kraljem bakra“.
    – Avanturistički duh mu ne da mira. Kupuje avion i polaže za pilota da bi mogao sam da upravlja; krstari Jadranom na svojoj jahti u društvu atraktivnih devojaka iz Rusije i Srbije. Omiljen je među ženama, ali nijednoj ne polazi za rukom da ga dugo zadrži. Avanturista je, nestalan i sve mu brzo dosadi – priča izvor „Blica“.
    Milan se klonio medija i javnosti. Od prijatelja je uvek zahtevao diskreciju.

Оставите одговор

Погледајте и

Рудник бакра Мајданпек помогао реновирање Основне школе „Михајло Спорић“

Нов школски инвентар за успешну нову школску годину За куповину школских клупа, столица и …