Почетак Актуелно Металургија Електролиза обележила 75 година рада

Електролиза обележила 75 година рада

8 друго читање
0
0
840

Бакарна река од близу пет милиона тона

С. Николић: Крајње је време да се крене у модернизацију Електролизе, што би, пре свега, требало да се огледа у смањењу ручног рада, а решило би се набавком две машине – једне за распоређивање анода и катода а друге за прање и паковање ретура. – Укупно 296 радника Електролизе довољно је да задовољи тренутно упослене капацитете погона

Електролиза обележила 75 година радаРТБ Бор, ЕЛЕКТРОЛИЗА. – Пре 75 година на Спасовдан (те далеке 1938. овај празник је „пао“ другог јуна) почела је да ради електролитичка рафинација бакра. На овогодишње Вазнесење Господње (13. јуна) електролизери су излили јубиларну катоду на којој пише „4.884.000 тона, РТБ Бор, 75 година рада Електролизе, 2. јули 2013.“. Слободан Николић, технички руководилац Електролизе, подсетио нас је на историјат овог погона из којег бакарна река већ седам и по деценија тече у свет. Првобитна Електролиза, капацитета 20.000 тона катодног бакра који никада није достигнут, радила је све до 1952. када је (седмог јула) пуштена нова (од 24.000 тона), тако да је укупни повећан на 38.000 тона. Пошто је Прва фаза изградње и реконструкције Борског рудника обухватила само рудник и топионицу, ново осавремењавање десило се у оквиру Друге фазе (22. септембра 1969. године свечано су пуштене у рад нова Електролиза и Златара). Из Златаре је 1976. кренула и продукција платине и паладијума. Електролиза се даље развијала тако што је 1981. почела производња бакра у праху, а 1982. и бакар-сулфата. После реконструкције старе електролизе (1988.), капацитет се „попео“ на 160.000 тона катода, да би 2004., када је настао Пометон-ТИР, „пао“ на 130.000 тона. Саставни делови Електролизе су и фабрике соли метала и фотохемикалија (производи ауто-козметику и антифриз), а некада је била и Фабрика за конфекционирање филмова.
Електролиза обележила 75 година радаНиколић се из прошлости враћа у садашњост и наводи мајски биланс Електролизе – 2.909 тона катодног бакра и 75 тона плавог камена (није било довољно сировине због попуњавања капацитета у електролитичкој рафинацији). Златара је привела крају другу овогодишњу кампању доре-пећи. У Фабрици соли метала производи се сребро-јодид за познатог купца. Почев од јануара третирају се отпадне воде из овог погона и сваког месеца добијају се четири-пет тона бакра који се, као хладни материјал, враћа у Топионицу, али и све бољи параметри (искоришћења која показују да су смањени губици „црвеног“ метала). За јуни се планира 3.300 тона катода и 120 тона бакар-сулфата. Иако су досад освајани различити технолошки поступци за прераду племенитих метала и у фабрици соли, наш саговорник као „уско грло“ у Електролизи издваја застарелу опрему.

Говор бројки

Прве године рада Електролиза је дала 3.243 тоне катодног бакра, 13 килограма злата и 11 килограма сребра. Максимална производња „црвеног“ метала забележена је 1988. (151.035 тона) и 1990. (151.395 тона). За седам и по деценија (до краја маја) укупно је произвела 4.881.282 тоне катодног бакра, 156,764 тоне злата, 933,263 тоне сребра, 1.559,107 тоне селена, 348 килограма платине, 2.912 килограма паладијума и 30.175 тона бакар-сулфата.

Осим ситних дорада и преправки, од 1988. године није учињено ништа на плану модернизације Електролизе, па је крајње време за то. Оно би, пре свега, требало да се огледа у смањењу ручног рада (распоређивање и улагање анода и катода, прегледање и отклањање кратких спојева), што би се решило набавком две машине – једне за распоређивање анода и катода а друге за прање и паковање ретура. У току је експеримент замене електролитичких бетонских каца (обложених полипропиленом) кадама направљеним од ФРП-материјала.
Говор бројки Прве године рада Електролиза је дала 3.243 тоне катодног бакра, 13 килограма злата и 11 килограма сребра. Максимална производња "црвеног" метала забележена је 1988. (151.035 тона) и 1990. (151.395 тона). За седам и по деценија (до краја маја) укупно је произвела 4.881.282 тоне катодног бакра, 156,764 тоне злата, 933,263 тоне сребра, 1.559,107 тоне селена, 348 килограма платине, 2.912 килограма паладијума и 30.175 тона бакар-сулфата.-Ни у Златари од 1969. није било новина, а тамо би требало заменити доре-пећ неким од конвертора за претапање прженца и добијање доре-метала. Тиме би се обезбедила непрекидна производња племенитих метала, као и смањење аерозагађења које ова пећ изазива. Због све већих потреба за бакар-сулфатом и чињенице да смо једини произвођачи у Србији, у РЈ Регернерацији би требало повећати капацитет за шта већ постоје идејни пројекти. И у Фабрици соли треба заменити опрему (атомизер стар 30 година, као и његов вршњак за сушење селена у Златари). Имамо доста старе опреме и проблем је што од произвођача не можермо да добијемо резервне делове, јер више нису обавезни да их производе и испоручују. Стога смо приморани да импровизујемо или нађемо неког ко, по цртежу или узорку, може да га направи
– нагласио је Николић.
На крају је додао да је укупно 296 запослених у Електролизи довољно да задовоље тренутно упослене капацитете погона.

Још повезаних текстова
В Јасмина Станојевић
Више текстова Металургија

Оставите одговор

Погледајте и

Жене ZiJina: Весна Трајковска из Фабрике сумпорне киселине

Ништа не промиче њеном будном оку У постројењу за прераду отпадних вода даме су махом за к…