Где металурзи виде могућности за штедњу
Максимално упошљавање капацитета
Б. Тодоровић: Најбољи резултати у штедњи постижу се остваривањем предвиђене производње и покушајима да се биланси што више приближе планираним вредностима, што значи да сваку машину, агрегат и постројење треба „водити“ тако да буду упослени најмање 90 одсто на годишњем нивоу. – Потребно је да што пре превазиђемо све елементе који су довели до тога да стара топионица и даље ради и да је зауставимо у најскорије време, пошто она месечно потроши угаљ у вредности од 50 милиона динара, кисеоник (20 милиона динара) и електричну енергију (20 милиона динара) – додаје директор ТИР-а
ТИР. – Најбољи резултати у штедњи постижу се остваривањем предвиђене производње и покушајима да се биланси што више приближе планираним вредностима, што значи да сваку машину, агрегат и постројење треба „водити“ тако да буду упослени најмање 90 одсто на годишњем нивоу. Овом оценом је Бобан Тодоровић, директор ТИР-а, почео представљање програма мера штедње у предузећу на чијем је челу. Највише могућности за уштеде наш саговорник види управо у највећем металуршком погону, односно Топионици, а то су максимално упошљавање капацитета нове топионице и потврђивање доказаних параметара у наредном периоду (прерада 53 тоне сувог концентрата на сат).
– Потребно је да што пре превазиђемо све елементе (што субјективне, што објективне грешке) који су довели до тога да стара топионица и даље ради и да је зауставимо у најскорије време. Пошто она месечно потроши угаљ у вредности од 50 милиона динара, кисеоник (20 милиона динара) и електричну енергију (20 милиона динара), тиме ће се остварити значајни финансијски ефекти овог погона у наредном периоду. Фабрика сумпорне киселине постиже најбоље учинке само у случају када је и Топионица у оптималном режиму рада, а то је продукција 1.150 до 1.200 тона сумпорне киселине дневно. Нова Енергана почеће пробну производњу струје у другој половини октобра, чиме ће се постићи значајне уштеде јер ово постројење треба да даје 1,5 мегавати струје на сат – нагласио је Тодоровић.
– Оно што важи за све погоне јесте максимална штедња свих нормативних материјала (струја, бензин, нафта, дрво, угаљ, технолошка и пијаћа вода). У протекла четири месеца, откад је кренула паралелна производња у новој и старој топионици, примећена је повећана потрошња воде. Само спречавањем евентуалних кварова на мрежи ово повећање би могло да се спусти за 30 процената, чиме би се месечни трошкови смањили за око два милиона динара. Забележен је и пораст трошкова за лабораторијске анализе, као последица повећања броја анализа услед покретања нове технологије. По том основу могло би да се уштеди око два и по милиона динара месечно. Такође је неопходно водити рачуна о планском, а не хаваријском одржавању, добро планирати застоје, при чему треба обавити што више предвиђених активности – закључује директор ТИР-а.