Геолози РТБ-а у новим рудним зонама

Нова сазнања о Јами и Малом Кривељу 

 

У рудном телу “Т3”, набушеном прошле године, досад утврђени „претпостављени минерални ресурси“ од 1,3 милиона тона руде са 0,8 одсто бакра, 0,3 грама злата и 1,3 грама сребра по тони. – Догодине ће се потпуно истражити и рудно тело “Д” са 1,6 милиона тона руде сличног садржаја. – Након бушења ради геомеханичких испитивања лежишта “Борска река” у његовој околини додатним истраживањима утврђене четири зоне у којима се могу очекивати нова рудна тела. – Подручје Малог Кривеља интересантно и по садржају и по квалитету руде
РББ. – Борским геолозима ове године најзанимљивији је простор између 13. и 17. хоризонта у борској Јами и периферија лежишта “Борска река”. Још током прошле године они су у Јами (са 13 бушотина) открили нову рудоносну зону и означили је као “Т3”. Ове године наставили су њено истраживање (у току је трећа бушотина) и рачунају да до марта 2015. потпуно одреде контуре новог лежишта. Са досад избушених 2.180 метара прелиминарно су утврдили „претпостављене минералне ресурсе“ од 1,3 милиона тона са 0,8 одсто бакра, 0,3 грама по тони злата и 1,3 грама сребра. Због тога је “Т3” одмах уврштено у потенцијалне изворе борског бакра у наредних пет-шест година.
Трајча Тончић, руководилац Сектора за геологију Рудника бакра Бор, каже да у поменутој зони постоји још једно рудно тело под ознаком „Д“ (истраживано од 1983. до 1985. године) са “претпостављеним ресурсима” од око 1,6 милиона тона, садржајем бакра од 0,87 одсто и сличним садржајима злата и сребра као у „Т3“. Укупно, у ова два рудна тела су резерве од око три милиона тона и све су изнад 17. хоризонта, што је добар предуслов за рентабилну екслплоатацију будући да су јамска постројења на том хоризонту. Планирано је да се и ово лежиште потпуно истражи након рудног тела „Т3“, односно после израде још 250 м ходника како би се испитао и простор испод 17. хоризонта, пошто су бушења показала да се оба рудна тела настављају и на нижим нивоима.
Од Тончића сазнајемо да су за потребе геомеханичких истраживања тзв. капе „Борске реке“ (део лежишта изнад 17. хоризонта), урађене четири бушотине са површине, по ободу старог борског копа, укупне дужине 1.840 метара и седам бушотина из Јаме (дуге 1.885 метара). У току је завршница обраде података последње од њих, после чега следи израда геомеханичког елабората. Хемијско-технолошка истраживања поверена су борском Институту за рударство и металургију и планирано је да се геомеханички елаборат заврши до краја јула. – По окончању тих бушотина приступили смо истраживању околине „Борске реке“ – каже Тончић. – Наиме, пре три-четири месеца Сектор за геологију РББ-а урадио је нову модулацију Лежишта бакра Бор од површине према дубљим деловима. Том приликом идентификоване су четири рудоносне зоне по ободу “Борске реке” у којима се могу очекивати нова рудна тела.

Прва зона је простор између Техничког факултета и борске Болнице где су урађене две структурне бушотине од по 700 м. Та зона је, за сада, негативна, али су две наредне бушотине са површине (250 м западно од старог Вајферт-окна) откриле нову, другу зону која, према подацима Сектора за геологију, није раније истраживана, а на 15. хоризонту је и ниже. – Једна од бушотина наишла је на деветометарски интервал масивно-пиритне руде са 0,9 одсто бакра, 0,3 грама залата и грам сребра по тони (једна „проба“ дала је 2,4 одсто бакра), што значи да је то интервал са ковелинским муглама – објашњава Тончић. – У наставку те зоне пројектоване су још две бушотине. На једној се управо ради и она је првог јула “сишла” на дубину у којој, сходно пројекцији, очекујемо бакар.
Трећа зона која је истраживана ове године је у околини рудног тела „Г“, на ободу старог борског копа. – Прва бушотина на тој локацији пресекла је – каже Тончић – минерализовану зону (интервал од девет метара) на 19. хоризонту са садржајем бакра од 2,9 одсто. Четири метра те зоне садрже 4,6 одсто бакра! Очекују се и високи садржаји злата. До краја године, биће урађене још најмање три структурне бушотине након којих ће бити склопљен коначни блок-модел за цело Лежиште бакра Бор. Четврта истражна зона је на улазу у насеље Брезоник, преко пута старог гробља. – Овде је прво бушење пројектовано до 800 м и надамо се да њиме пресечемо минерализације са садржајем бакра изнад један одсто. Ја очекујем и изнад два одсто бакра. Уколико се то догоди, уследиће низ бушотина које ће потврдити простирање, количине, садржаје бакра и осталих метала – најављује Тончић.
И док се за јесен припрема почетак теренских истраживања у околини Минићева (решење стигло првог априла), за наставак истраживања два-три интересантна локалитета око Малог Кривеља управо се очекује. – Раније је истраживано у самом селу и утврђено је лежиште са преко 200 милиона тона руде. Међутим – наглашава Тончић – за већину бушотина недостају резултати од површине па до 150 метара дубине. Због тога смо код основне школе урадили једну бушотину и до 180 м дубине нашли садржај бакра од 0,37 одсто. То говори да ће та зона бити веома интересантна, поготово што у површинском делу лежишту нема оксидне руде која се тешко флотира. А, већ после шест метара наша бушотина ушла је у минерализацију са 0,3 одсто бакра. Ако и наредне покажу сличне резултате, следи израда техно-економске оцене на основу које ће се видети о каквом лежишту је реч. Садржај бакра од 186. до 278. метра је 0,16 а онда следи слој од 257 метара са 0,44 одсто бакра и 0,2 грама злата по тони (што је дупло више злата него на кривељском или копу Церово, уз то и расте са дубином).