Геолози РТБ Бор открили ново лежиште руде

Бакар и злато на Кривељском камену

Са 42 бушотине у овој и прошлој години, укупне дужине 14 километара, на западној падини Кривељског камена досад утврђено 50 милиона тона рудних резерви од којих се у 30 милиона може одмах ући са површине. – Средњи садржај бакра у руди је нешто изнад 0,3%, а злата око 0,1 грам по тони, с тим што злато у појединим бушотинама на периферији лежишта иде и до више десетина грама. – У ишчекивању најмодернијих бушилица за велике дубине
РТБ. – Обимна геолошка истраживања на Кривељском камену довела су басенске геологе до жељеног циља, пошто су их првих пет-шест бушотина прошле године повеле у добром правцу. Тако је у бушотини бр. 8, на 50 м од површине, у интервалу од пет метара, установљено 10 гр злата и 60 грама сребра по тони, а бушотином бр. 12 (како се даљим истраживањима показало) погођен је центар новог лежишта. Око те бушотине током ове године урађено је – према речима Трајче Тончића, руководиоца Сектора за геологију Рудника бакра Бор – још 30 укупне дужине 8.000 м. (Прошлогодишњи биланс је 12 бушотина, укупно дугих 5.900 м). Са тих 14 км истражног бушења лоцирано је лежиште порфирске минерализације новог генотипа какво досад у РТБ-у није експлоатисано. Једна његова половина је у кречњаку, друга у андензиту, а руда почиње готово са саме површине терена и има врло мали слој оксидне (компликованије за прераду).

“Златне” недоумице

– На основу досадашњих сазнања можемо да говоримо о резервама од 50 милиона тона руде од којих се у 30 милиона тона може одмах ући класичним површинским копом. Терен за његово отварање и коефицијент раскривке су веома повољни. Како је пројекат тек на половини реализације, можемо очекивати најмање још толико руде – каже Тончић. – Средњи садржај бакра у руди је нешто изнад 0,3% а злата око 0,1 грам по тони, с тим што је злато овде врло неравномерно распоређено. У неким бушотинама на периферији лежишта, где није било бакра, злато је ишло од 10 до 30 грама по тони руде у интервалима од три до пет метара. Пошто се у погледу злата овде очигледно могу очекивати изненађења, настојаћемо да истраживањима у наредном периоду решимо све те недоумице.
Овим истражним пројектом 1818 обухваћено је 17 квадратних километара на поменутом подручју. Да би се потпуно одредиле контуре новог лежишта потребно је још 20-ак километара истражног бушења. Како су на том простору осамдесетих година установљена, али недовољно истражена још два лежишта бакра: једно у атару Малог Кривеља а друго на брду Чока Чурули (наспрам Кривељског камена, преко Ујеве реке), наставиће се и њихово истраживање, нарочито ради праћења појава злата и ретких метала, што раније није чињено. Басенски геолози до краја године очекују најмодерније бушилице (тендер завршен, аванс уплаћен) које могу 2,5 км у дубину и Тончић је уврен да ће за годину дана имати потпуно утврђене контуре новог лежишта на Кривељском камену.

Контуре лежишта

– Досад смо потпуно дефинисали његову источну страну – каже водећи басенски геолог. – Са пет-шест бушотина одредићемо и јужну, тако да ће нам за идућу годину остати доистраживање северног и западног дела. Одредили смо и да се подина лежишта налази на 350 до 380 метара, пошто смо у том делу набушили седименте који се, иначе, први пут јављају на овим теренима. То је добар знак јер се испод њих, или у близини, може очекивати још руде, односно главна порфирска минерализација. Али, како је то већ испод 600 м, први задатак нових бушилица биће структурне бушотине којима ћемо видети колики је тај седимент и шта је испод њега.
На кривељском камену сада раде две бушилице. Нова, “мустанг Ф13” (Атлас Цопцо) и стара “ДБ 1500”, још из 1979. Прва је кренула марта 2009. године у реону Баре и првом бушотином није нашла бакар, али јесте топлу воду (320Ц) која се још испитује. Она је Тончићу, заједно са касније пронађеним седиментима, била знак да је минерализацију овде извршио млађи вулканизам, за разлику од свих досад познатих басенских лежишта, и да је предео врло перспективан за проналажење већих количина руде бакра и злата.

Свака бушотина прича за себе

Бушача Небојшу Васиљевића и двојицу помоћника затекли смо усред храстово-букове шуме на Кривељском камену. Спуштају унутрашњу сржну цев којом се вади језгро бушотине и тако „завирује“ доле под земљу. Тек је започео нову бушотину, на 21. метру је, а у језгру се већ виде трагови пирита. Он прати бројне казаљке на пулту бушилице, али и слуша како бургија напредује. Искусном бушачу некад је довољно само то.
Слободан Пешевски је помоћник бушача већ три године. Оно што ради није баш лако, али је све то, каже, у „опису послова“ и не пада му тешко. Док откачиње сржну цев, дозива свог колегу Дејана Ђорђевића, да и он каже коју реч. – Завршили смо “маневру”, поређали језгра и идемо даље – каже Дејан. – Овде сам од децемебра прошле године. Рад на терену за мене је изазов, а овај посао занимљив и динамичан. Волео бих да останем овде.
Да Дејан и неколико новајлија добро раде и да се добро слажу са старијим колегама потврђује и Градица Крстић, надзорник на дубинском бушењу. Уз напомену да нестрпљиво очекују нове машине, он нам је објаснио да је на месту где смо их затекли већ избушена једна вертикална бушотина, да ова нова (Б32/1) иде под углом од 75, а и следећа ће са истог места под 65 степени. На овом послу Крстић је 30 календарских година јер му је, каже, занимљиво: – Никад не знаш шта те чека. Све остало што радиш у животу ти видиш. Овде не можеш да видиш и с радозналошћу очекујеш свако језгро. Свака бушотина је прича за себе, нема истих! Кад очекујеш да све иде како треба, не иде. Кад се мало надаш, оно крене.
Код бушилице „ДБ 1500“ која је прошле године овде прва наишла на добре садржаје срећемо бушача Радишу Војиновића и његовог помоћника Зорана Микића. Од Војиновића је млађа само шест година, а од помоћника – старија три године! Али још ради и – добре је среће.

“Слагање коцкица”

Тончић подсећа да је у овом пределу истраживано у три наврата. Од 1960. до 1966. потом од 1971. до 1978. и 1983. до 1994. Али, како рече, нико није тако „сложио коцкице“ да га одведу до лежишта које он и колеге сваком новом бушотином све боље „виде“. – Сваки геолог има своју интерпретацију. Кад смо овде почињали имао сам исте те податке, али сам данима обилазио терен и дошао до још неких сазнања на основу којих смо кренули у нова бушења. Имам седам критеријума на основу којих одређујем да ли лежиште постоји или не. Кад откријем пет од њих, које иначе сваки геолог зна, опет може да се погреши. Али, кад теренским радом откријем и преостала два, онда сам сигуран да лежишта има – каже Тончић, али не одаје своје методе. Сачуваће их, како рече, за неки стручни рад, патент, јер, да би било који геолог дошао до овог нивоа треба много да се ради. Њему је ово девети већи пројекат који иде ка успешном крају.