Година дана самосталног рада ФРП-радионице

И даље шире производни асортиман

Будући правац развоја трасирали смо у изради електролитичких ћелија различитих дебљина, резервоара различитих димензија, као и цеви различитог пречника – каже руководилац радионице Милорад Миљуш

ТОПИОНИЦА. – Од 25. јуна у радионици за израду елеменета од фибергласа почела је санација прихватног резервоара отпадних вода (ТК 301), пречника шест и по метара, за потребе Фабрике сумпорне киселине. Осим овог најновијег посла, овде се увелико раде и 24 електролитичке облоге (дебљине шест-седам милиметара) за Електролизу. Иначе, почетком марта се навршила година како је пуштена у пробни рад прва електролитичка облога (дебљине пет мм) направљена од овог „материјала будућности“.
– У бетонске каце, уместо полипропиленске ставили смо облогу од фибергласа („ојачана“ пластика) која је врло брзо показала одличне резултате. Руководство Електролизе је било веома задовољно и одмах је одлучило да наставимо њихову даљу израду, а планира се и да се све постојеће бетонске каце у новој електролизи (672) временом замене овима од ФРП-материјала. Имајући у виду да у старој и новој електролизи има укупно 1.300 ћелија, то значи да само њих можемо производити у наредних пет година. Осим каца, тамо има елемената (цеви) од ПВЦ-а и полипропилена који би могли „уступити“ место нашим од фибергласа, а били би квалитетнији и дуготрајнији – каже Милорад Миљуш, руководилац ФРП-радионице.
Крајем априла и руководство Пометон-ТИР-а (има 16 каца које би се могле заменити) упутило им је захтев за израду осам електролитичких облога (дебљине шест-седам мм), као и осам електролитичких ћелија (дебљине 24-25 мм) које су габаритно веће од оних у Електролизи. У ФРП-радионици су одмах позитивно реаговали и досад су комплетирали по четири облоге и ћелије. Технологија израде сваке ћелије траје пет радних дана (раде се у четири слоја, а сваки слој премаза садржи шест материјала).
Наш саговорник нас је подсетио и на чињеницу шта је ФРП-радионица, за коју сматра да се може назвати и фабриком, постигла у протеклих годину дана самосталног рада (СНЦ Лавалин овде није присутан од априла 2013.). Завршили су хоризонталне пластичне олуке (115 метара), пречника 300 мм, за нову топионицу, 12 електролитичких ћелија (стално се „прате“, а уочени недостаци одмах отклањају), две велике каце, цев за гасовод у Фабрици сумпорне киселине, цеви (укупне дужине 160 метара) за понтонски мост на Борском језеру, два мања тобогана (један је поклоњен СПЦ-у „Младост“, а други је своје место нашао на дечијем игралишту у граду) и санирали су поједине делове великог тобогана на борским отвореним базенима. Притом је број радника, од првобитних 36 смањен на осам, док су остали распоређени у друге погоне ТИР-а.
– У протеклих годину дана урадили смо доста тога, и то квалитетно. Стекли смо завидна знања и искуства у изградњи елемената од фибергласа. Са канадском фирмом смо усвојили програм цеви у распону од 900 мм до 5.100 мм, а сами смо освојили и оне од 500 мм. Даљи правац у производњи трасирали смо у изради електролитичких ћелија различитих дебљина, резервоара различитих димензија, као и цеви различитог пречника. Јављају се заинтересовани за олуке и резервоаре отпадних вода, јер су потребни сваком индустријском објекту. И ту видимо нашу шансу. У наредном периоду очекује нас велика активност како бисмо све договорене задатке завршили квалитетно и на време. Посебан нагласак треба ставити и на будуће одржавање нове фабрике сумпорне киселине у коју је уграђено много цеви од фибергласа. Полако сазревамо као радна јединица (у саставу Топионице) и сматрам да ФРП-радионицу очекује светла перспектива – закључује Миљуш.