Градитељи нове топионице напредују и по зими
Почела монтажа тешке опреме
Четири панела од по 16 тона већ су на својим местима, а уколико временски услови дозволе ускоро ће и опрема за парну сушницу тешка 120 тона. – Сваком већем захвату претходе детаљне провере и консултације у складу са планом монтаже, подизања и безбедног рада. – Радови у “новој сумпорној”, такође, одлично одмичу
ТИР. – Први, али озбиљан налет зиме није зауставио изградњу нове топионичке пећи и фабрике сумпорне киселине. На градилиште су пристигле дизалице велике носивости и почела је монтажа опреме котла-утилизатора за хлађење гасова из флеш-пећи. Како нам је објаснио Драган Маринковић, директор пројекта, најпре су монтирани челични ланчасти транспортери прашине која ће се таложити у котлу (тзв. редлери), а онда и панела за његову радијациону секцију. Двадесетог децембра је, уз велико ангажовање, пажњу, па и знатижељу градитеља, монтиран први панел, следећег дана други, а јуче су своје место, високо на челичним стубовима, заузела још два. Сваки од панела тежак је шеснаест тона, па ако се рачунају и две секције транспортера од по 3,5 тоне, може се рећи да је за само 4-5 дана уграђено седамдесетак тона опреме.
– Данас треба да почне и монтажа делова парног сушача – додаје Маринковић. – “Бункер” је допремљен, само треба дизалицом да га поставимо на место. Уколико временске прилике дозволе, може се догодити да до краја ове године монтирамо и сам парни сушач који је највећи комад опреме. Тежак је око 120 тона, а мора да се подигне на армиранобетонску конструкцију високу 17 метара, тамо близу старе топионичке “линије један”. То ће бити озбиљан посао за дизалицу носивости 500 тона. Њу и сада користимо за теже делове, а дизалица од 100 тона помаже, служи за утовар, подешвање, померање комада како би се лакше поставили на своје место.
Што се тиче нове фабрике сумпорне киселине, тамо је, како сазнајемо од Маринковића, већ завршен киселоотпорни озид у једном резервоару за киселину поред сушног торња. Ускоро треба да почне постављање озида и у другом. ФОД је завршио монтажу сушног и финалног торња, а до краја ове недеље ће, ако време послужи, подићи и трећи, међуапсорпциони торањ. На контактном котлу данас треба да почне монтажа четвртог реда лимова који чине његову облогу. Почиње и монтажа челичне конструкције (већ је стигла из Македоније) зграде јаке киселине, а настављају се грађевински радови на згради дуваљке и командне собе (MCC), као и на темељима за стубове гасовода од флеш-пећи и конвертора до “сумпорне”.
Током неколико сати проведених на градилишту уочили смо да се све ради према процедурама, да сваком већем захвату претходе детаљне провере и консултације. Наш саговорник потврђује да су тим процедурама строго одређена правила понашања, а оне саме дефинисане су тзв. стејтмент методом, што би у преводу значило начин уградње. Кад се подижу тешки делови, мора да постоји план монтаже и “лифтинг план” или план подизања који одређује начин, опрему, “захватне органе”. Притом све дизалице и помоћне машине морају да имају атесте јер се недалеко од делова подижу и корпе са људима који раде на висини од 20-ак метара.
А, кад почну сложене операције попут подизања панела, које смо гледали, онда се одржи кратак састанак са учесницима и одреди “диригент” – организатор и носилац свих активности. – Његове инструкције су обавезујуће и извршне за све учеснике тако да се зна ко, шта, када и како ради – објашњава Маринковић. – Посебна пажња поклања се мерама безбедности и заштити здравља на раду. То су строга правила која морају да се поштују и код нас, а још су израженија код страних фирми овде присутних. Захваљујући тим процедурама, које нам се понекад чине сувишним и бесмисленим, нисмо имали, упркос обимном послу, никакве инциденте ни теже повреде. А, видели сте да је на градилишту пуно дизалица, пуно људи који раде, дижу, бетонирају, варе, шрафе – једни другима изнад главе!
Главни извођач за локалне радове, а тиме и одговоран за њихов квалитет, је “Енергопројект опрема”. Он има своје подизвођаче, па је челичну конструкцију која ће носити котао монтирала фирма “Челик” из Београда, а опрему “Монтер”, такође из Београда. Челичну конструкцију за “објекат 200”, парну сушницу и флеш-пећи производи и монтира “Миком” из Новог Сада, а опрему, опет, поставља “Монтер”. Опрему фабрике сумпорне киселине поставља ФОД, док је челична конструкција зграде јаке киселине посао фирме “Стилкон” из Македоније.
– За стручни надзор у складу са нашим Законом о планирању и изградњи РТБ је ангажово фирму “Мејс” (“MACE”) из Београда. Њен задатак је да проверава да ли се сви радови изводе у складу са пројектном документацијом, да ли се уграђују материјали у складу са пројектима и стандардима, да ли се извођачи радова придржавају мера које су прописане нашим законом – наглашава Маринковић. – Исто тако, “Мејс” евидентира све количине опреме које се уграђују да би се месечни обрачуни правили на основу стварног утрошка и једничних цена које смо раније договорили. Тако се вредносно исказује “ситуација” за сваки месец. Пошто су “Outotek” и “SNC Lavalin” гаранти за целокупан пројекат, за технолошке параметре читавог постројења, и они обављају супервизију свих послова како би били у складу са њиховим дизајном за та постројења и како се не би десило нешто нежељено.
У јеку радова тешко је тачно рећи колико је челика и бетона досад уграђено, али се одмах види да је уграђено много тога. Само погледом на градилишта нове топионице и фабрике сумпорне киселине уочава се велики напредак, а то што градитељи не презају да у оваквим условима дижу тешку опрему само потврђује да су озбиљни на озбиљном послу.