Почетак Актуелно IN MEMORIAM – Владимир Фуфановић (1958-2020)

IN MEMORIAM – Владимир Фуфановић (1958-2020)

2 друго читање
1
0
6,798
Владимир Фуфановћ (1958-2020)

悼念Vladimir Fufanović (1958-2020)
沉默的战士,敬业的矿工

Ненаметљиви борац и копач доброте

Свакога дана долазио је у „Јаму“ са онолико снова колико људи немају ни за цео живот. У његовом срцу било је толико жеља и љубави да оно ни само није могло да га испрати. Убило га је

РББ. – У суботу, 28. марта, напустио нас је дипломирани инжењер рударства, дугогодишњи управник борске „Јаме“, камарад Владимир Фуфановић. Мајстор најтежег уклетог посла, ненаметљиви борац и копач доброте умро је у 62. години. Окрутном игром судбине, изненада, без најаве, како то и бива када одлазе најбољи, заустављен је још један богати рударски живот.
Големим искуством и инжењерским опусом ветеран, Влада је ведрином, у чијем средишту је била огромна љубав према својим камарадима, најављивао дуго трајање. Свакога дана је долазио у „Јаму“ са онолико снова колико људи немају ни за цео живот. У његовом срцу је било толико жеља и љубави да оно ни само није могло да га испрати. Убило га је.
Владимир Фуфановћ (1958-2020)Влада није волео горку реч и био је бескрајно духовит човек. Сјајна досетка, која је у секунди исијавала, знала је да разгали и рударе, и бројне пријатеље. Наш врли колега је истински живео за своје камараде и за своју „Јаму“. Од како се 1984. године запослио, без њега не памте дан у овом руднику. Јамске дубине упознао је као припавник, а истраживао их као руководилац откопавања руде, руководилац СТИД-а, технички руководилац производње и као управник. Иако је увек био део менаџмент тима, Влада је најмање шефовао, било му је важно само да је доле и да у утроби земље, на неком од хоризоната, ради са колегама. Чак је, његови камаради кажу, свакодневно рударио и док је једно кратко време био руководилац заштите, иако му је та функција дозвољавала комфор да у „Јаму“ сиђе само једанпут недељно.
Предат послу, за који се школовао на Техничком факултету у Бору, Влада није показивао умор. Тамо негде, у његовим очима, он се назирао, али само они који су га добро познавали могли су да виде ту мешавину сете и бриге за нови дан. Ту сету, уоквирену поносом, Влада је гурао дубоко у своје срце, увек и строго пазећи да личним проблемима не оптерети пријатеље којих је имао као мало ко.
Његов прерани одлазак доноси велику празнину, пре свега у његов гостопримством украшени дом. И у „Јаму“. И у борске руднике бакра. Супруга Милосава и син Иван настављају живот ускраћени за велику Владину топлину, нежност, храбрење и узор.
Компанија је изгубила врсног познаваоца подземне експлоатације. Рудари свог омиљеног колегу. Пријатељи доброћудног шаљивџију и шармера. Једино је Божја башта богатија за новог угодника, који у друштву најбољих сада истражује плаве небеске хоризонте.
Владимир Фуфановић сахрањен је 30. марта на сеоском гробљу у родном Кривељу.

Још повезаних текстова
В Горица Тончев Василић
Више текстова Актуелно

Један коментар

  1. Jamac

    4. априла 2020. у 12:56

    Jedan veliki gospodin, prijatelj, rodoljub, šaljivdžija, stručnjak, a pre svega veliki čovek. Neka Vam je večna slava.

Оставите одговор

Погледајте и

Одржане треће радничке спортске игре, такмичарима успех пожелео први човек компаније

“Спорт нас учи важним лекцијама о дисциплини, истрајности и тежњи ка савршенству” Неколико…