Почетак Наука и образовање Интервју са проф. др Владимиром Крстићем

Интервју са проф. др Владимиром Крстићем

41 друго читање
0
0
284

Будућност бакра је светла, племенитих и ретких метала још више  

 

На светском тржиту бакра дошло је до великих промена и на њему више не доминирају, па и не диктирају цене САД, већ земље у развоју као што су Кина, Индија, Јужна Америка. У исто време очекује се да цена бакра расте не само због тражње, већ и због смањења садржаја овог метала у руди и пораста његове производне цене, што значи да РТБ Бор није у много лошијој ситуацији од осталих великих произвођача у свету. – Племенити и ретки метали су огроман потенцијал за Бор јер се ради о мањим производњама са знатно мањим инвестицијама које стручњаци у Србији могу сами да развију, уз мању помоћ стручњака из света. Производња племенитих и ретких метала могла би да премаши доходак од бакра, ако се уради на време и како треба. – Борска јаловина може бити значајан извор све траженијих неметалних сировина, ако се нађе прави начин издвајања. – Један од пројеката на којима сада ради проф. Крстић је синтеровање високочистог алуминијум-оксида који ће се користити за производњу нове врсте дисплеја на иПад, смарт пхонес и другим електронским уређајима

Интервју са проф. др Владимиром Крстићем са Queen`s универзитета у КанадиБОРСКО ЈЕЗЕРО. – Један од пленарних предавача на овогодишњој међународној Конференцији рудара, металурга и технолога на Борском језеру био је проф. др Владимир Крстић са Queen’s Универзитета (Department of Mechanical and Materials Engineering) у Кингстону, Онтарио. Реч је о нашем стручњаку који већ дуго живи и ради у Канади, а родом је из Рготине. Ту је завршио основну, у Бору средњу техничку школу, а у Београду Технолошко-металуршки факултет (1969.). Запослио се у Институту за нуклеарне науке у Винчи, где је радио до 1974. године, а онда се уписао на McMaster Univerzitet у Канади и докторирао (1979.), област савремене керамике и неметала. По завршетку студија на McMaster универзитету вратио се у Бор где је радио као истраживач у Институту за бакар и хонорарни професор на Техничком факултету. Од 1987. је на Queen’s Универзитету, професор на материјалима.
Интервју са проф. др Владимиром Крстићем са Queen`s универзитета у КанадиЗа више од 30 година у Канади водио је већи број пројеката који се тичу развоја и примене савремене керамике у електроници, као што су кондензатори за електронска кола у бежичном преносу сигнала, развој и производња чврстих електролита и електрода за горивне ћелије, производња нове врсте керамичких резних алата са брзином резања и до 10 пута већом од оне са челичним резним алатима, као и компоненте за отпорно заваривање у аутомобилској индустрији. Ипак, разговор желимо да започнемо његовим виђењем будућности бакра, злата, сребра…
Господине Крстићу, пошто Бор више од века живи од бакра и за бакар, молим Вас да најпре изнесете Ваша сазнања о томе ко су данас водећи произвођачи бакра, из каквих сировина, ко га и за шта највише у свету троши и какве се цене могу очекивати у будућности?
Интервју са проф. др Владимиром Крстићем са Queen`s универзитета у КанадиПрема мојим информацијама будућност бакра је светла захваљујући, пре свега, земљама у развоју као што су Кина и Индија. За последњих 20 година потрошња бакра је тамо стално расла, док је у исто време у САД остала иста, а у неким периодима чак и опадала. То нам говори да је дошло до великих промена на светском тржишту овог метала где Америка више не доминира, па и не одређује његову светску цену, већ то чине земље у развоју као што су Кина, Индија, Јужна Америка. Потврда овоме је податак да је цена бакра ишла навише и у време када је његова потрошња у Америци (а вероватно и Западној Европи) била константна, па чак и опадала. Сасвим је извесно да ће потражња бакра расти у будућности у складу са порастом производње и потрошње у земљама у развоју, нарочито оних великих. У исто време очекује се и да цена бакра расте не само због потражње, већ и због смањења концентрације овог метала у руди и пораста његове производне цене. Највећи произвођач бакра је Чиле, са 38% светске производње руде бакра, али и тамо се испољава тренд пада садржаја бакра у руди (од 2007. до 2011. за скоро 43%). То значи да РТБ Бор није у много лошијој ситуацији од осталих великих произвођача у свету.
Каква су тржишна кретања у области племенитих метала, пре свега злата и сребра?
Интервју са проф. др Владимиром Крстићем са Queen`s универзитета у КанадиШто се тиче племенитих метала, нарочито злата и сребра, очекује се пораст потражње и повећање њихове цене. Поред злата и сребра, очекује се да нарочито порасте и цена ретких метала. Цене неких од њих већ су преко 20.000 долара по килограму и приближавају се цени злата. Мислим да ту постоји огроман потенцијал за Бор јер се овде ради о мањим производњама са знатно мањим инвестицијама које стручњаци у Србији могу да развију сами, уз мању помоћ стручњака из света. Производња племенитих и ретких метала могла би да премаши доходак од бакра, ако се уради на време и како треба.
Шта би био ваш савет у погледу најплодотворнијег даљег усмеравања (производног, технолошког, организационог…) борског (српског) сектора бакра који је до пре неку годину био у дубокој кризи, а његов претходни концепт „демонтиран“ продајом предузећа која су се бавила финалном прерадом овог метала.
Интервју са проф. др Владимиром Крстићем са Queen`s универзитета у КанадиДемонтирање и приватизација предузећа по сваку цену није донела добро не само Србији, већ и другим земљама Источне Европе. То се показало на примеру Белорусије која је успела да спречи бесомучно отуђивање државне имовине и оствари незапосленост од само неколико процената, а у исто време задржи тржиште својих производа на више континената. Јер, када се једном изгуби квалификована радна снага потребно је много година (читава генерација) да се она обнови, а често остаје и заувек изгубљена. Србија мора да се узда у сопствене снаге (оне у земљи и оне ван) како би развила прави бизнис, без тзв. страних инвеститора (попут Железаре у Смедереву) који дођу, покупе профит и оставе предузеће у дуговима.
Где је свет данас у области неметала, керамике, нанотехнологија?
Будућност неметала, као и бакра, светла је, нарочито у електроници где већ имамо да 60% до 70% компоненти електронских кола припадају керамици. Минијатуризација електронских уређаја у последњих 20 година остварена је, пре свега, новим процесима производње материјала као што су танки филмови, топло пресовање, оптичка влакна и високочисти материјали. То потврђује и чињеницу да је ових дана General Electric отворио нову фабрику за производњу композита на бази керамике за млазне моторе будућности. Такође, без висококвалитетне керамике (неметала) није могућ развој ласера који користи једну врсту керамике која садржи алуминијум-оксид и итријум-оксид у виду једињења под именом YAG. Неки од ових материјала су у нанокристалној форми при чему поседују посебне особине.
Овај део Србије, Ваш завичај, богат је и неметалима. Какве су (нам) могућности у тој и у области нанотехнологија?
Интервју са проф. др Владимиром Крстићем са Queen`s универзитета у КанадиМогућности за развој неметала у Србији су велике, имајући у виду велике резерве неметала нарочито у Источној Србији. Овде бих издвојио резерве висококвалитетног кварцног песка од којег се може добијати читав низ производа као што су силицијум-карбид, силицијум-нитрид, стакло-керамика, оптичка влакна, полупроводнички силицијум и други. Као што знате, силицијум као главни полупроводник полако се замењује полупроводничким силицијум-карбидом (SiC) који се, за разлику од Si, може користити на температурама изнад 100 степени,чак и до 600 степени Целзијуса. Чипови направљени од SiC полупроводника се не морају више уграђивати далеко од уређаја који су под повишеном температуром, што је био случај до сада са Si. За ове врсте уређаја потребни су материјали високе чистоће што је довело до наглог пораста интересовања за производњу високочистог SiC. Samsung Co. у свом развојном програму има производњу високочистог SiC, а слично је и са другим произвођачима микроелектронских уређаја. С тим у вези борска јаловина може бити значајан извор неметалних сировина, ако се нађе прави начин издвајања.
Пре десетак година нисмо ни слутили оволике продоре у мобилној телефонији, интернету. У којим областима се, по вашој процени, могу очекивати нови велики продори науке наредних година или деценија?
Информационе технологије ће и даље доминирати у развоју нових технологија, али вероватно не истим интензитетом као у прошлости. Ту је и биотехнологија, где ће улога нанотехнологија вероватно доминирати. Кад су у питању материјали, нагласак ће бити на производњи и употреби лаких материјала укључујући метале и неметале, како у авионској индустрији тако у аутомобилској и другим индустријама. Ово је, пре свега, условљено потребама да се смањи потрошња енрегије. Због ниске густине и овде ће керамика имати све већи удео.
Професоре Крстићу, на којим пројектима сада радите?
Интервју са проф. др Владимиром Крстићем са Queen`s универзитета у КанадиЈедан од пројеката на коме сада радим јесте синтеровање високочистог алуминијум-оксида који ће се користити за производњу нове врсте дисплеја на iPad, smart phones и другим електронским уређајима. Садашњи дисплеји који се праве од стакла биће замењени провидним, високочистим монокристалом алуминијум-оксида који мора да има чистоћу од преко 99.99%. Алуминијум-оксид је знатно тврђи од стакла и неће бити подложан огреботинама и оштећењу којима су изложени дисплеји од стакла.
Други пројекат је развој керамике која даје црвену боју када се изложи ласерском снопу светлости веће јачине. У оптици се данас дешава права револуција, пре свега због развоја и употребе светлосних диода (light emitting diodes) које производе исти интензитет светлости као обичне сијалице, али само са десетим делом потрошње струје. Мој пројекат се односи на коришћење керамике за пројекцију слике у биоскопима и уређајима за симулацију. Данас се у свим биоскопским салама користи ласер као извор светлости који нажалост даје читав спектар, а не само једну боју. Да би се добила потребна боја користи се систем филтера који одбацују једну врсту боја, а задржавају другу. Тај процес смањује ефикасност и производи недостатак одређене врсте боја. Једна од боја која тренутно недостаје јесте црвена. Сматра се да би повећање интензитета црвене боје знатно поправило квалитет слике и омогућило боље виђење на биоскопским платнима. Моја група управо ради на развоју једне врсте керамике тзв. SiAlON који има ту особину да производи чисту црвену боју када се изложи дејству ласерске светлости. Ми већ дуже време радимо на SiAlON за потребе других индустрија, пошто ова врста керамике има одличне механичке и друге особине. Ето, десило се да та иста врста керамике, само са нешто измењеним саставом, може да се користи и у оптици
.
Шта сматрате својим највећим доприносом струци?
Интервју са проф. др Владимиром Крстићем са Queen`s универзитета у КанадиИздвојио бих мој рад на развоју теорије лома (механике лома) у кртим материјалима и композитима. Значај овог рада је да смо први пут успели да објаснимо одређене феномене код жилавости композита као што је WC-Co, композит од великог индустријског значаја због комбинације високе жилавости, чврстоће и тврдоће, што ниједан други материјал не поседује. Дуго се није знало зашто овај материјал има већу жилавост и чврстоћу на температурама испод нуле него изнад нуле, што је на неки начин супротно од онога што имамо када се ови материјали испитују одвојено у монолитној форми. Моја теорија је објаснила ово понашање коришћењем концепта отварања пукотине под притиском (на енглеском „crack opening displacement concept“) и стварања лигамента Co-метала који премошћују пукотину и притом испољавају чврстоћу која се приближава теоријској чврстоћи. На бази тог концепта било је могуће предвидети, још тада, феномен да метали када су у танкој форми, дебљине мање од једног микрона, испољавају необично високу чврстоћу када се упореди са њиховом чврстоћом када су веће дебљине (знатно изнад једног микрона). Значај овог рада види се и по признањима које сам добио од водећих научника као што је проф. Bernard Budiansky са Харвард Универзитета у САД.
Из овог је произашла и моја обједињена теорија лома у кртим материјалима о чему сам говорио на Октобарском саветовању рудара и металурга. У прошлости, лом у материјалима се третирао дисконтинуално или изоловано, без разумевања за њихову повезаност. На бази ове теорије сада је могуће објаснити зашто неки од нано-кристалних материјала не показују очекиване резултате у погледу чврстоће и еластичних особина и омогућити развој материјала са неуобичајено високим механичким и другим особинама.
Што се тиче примењених наука, издвојио бих мој рад на новим методама добијања карбида и борида прелазних метала као што су TiC, WC, VC итд. као и карбида силицијума и бора. Метода добијања SiC коју сам развио у сарадњи са Transcanada Pipelines (Велика канадска компанија за производњу и транспорт природног гаса) омогућава производњу чистог SiC праха без загађивања средине и без потребе за дугим и скупим млевењем
.
Пошто образујете младе људе, шта би могла бити Ваша порука нашој омладини која се тек уписује на факултете, а шта онима који су их завршили, па немају посла у земљи?
Моја порука је да није решење у одласку у иностранство, већ налажење начина да се створи посао у земљи. Добро је отићи у иностранство на специјализацију и стицање нових знања и искустава, али то треба пренети у земљу како би се отворила нова радна места. Не треба очекивати да ће велики страни инвеститори решити све наше проблеме у запошљавању. Мала предузећа, било у услугама, пољопривреди или индустријској производњи највећи су „запошљавачи“ радне снаге у целом индустријски развијеном свету. Наравно да то није лако, али је то једини начин да се реши проблем незапослености код нас. У томе наши стручњаци у иностранству могу много да помогну, али само ако буду ангажовани на прави начин. Производња је врло тежак посао и захтева много знања, одрицања и инвестиција. Нису сви спремни на то. Међутим, довољно је пронаћи само неколико оних који то могу и то ће бити довољно.

Још повезаних текстова
В Љубиша Алексић
Више текстова Наука и образовање

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

Амбасадор Белорусије Валериј Бриљов посетио РТБ Бор

Квалитетном опремом ка чвршћим везама Валериј Бриљов: Први пут у животу видим рудник, мисл…