“Јамци” Дан рудара прослављају у добром расположењу и са још бољим резултатима

Осмеси рудара побеђују јамску таму

Огромна скорашња улагања у најстарији рудник РББ-а, који неуморно ради већ 118 година, видљива су на сваком кораку. Производња је утростручена, а колектив је протекле две године подмлађен са 280 нових радника. – Разлога за празничну атмосферу и добро расположење међу рударима има много, „Јама“ се трансформисала у безбедно радно окружење, а за уложени труд они су награђени бенефицијама и одличном платом
ЈАМА. – Поводом Дана рудара Србије који се обележава у знак сећања на 1903. годину и штрајкове у Сењским рудницима, када су се рудари изборили за повратак на посао тројице отпуштених колега и боље услове за рад, посетили смо најстарији борски рудник. Рудари “Јаме” 6. август прослављају у добром расположењу и са још бољим производним резултатима. Овај рудник подземне експлоатације у последње три и по године доживео је препород. Велике инвестиције Зиђина огледају се у новој опреми, повећању капацитета производње, али и у новим радним местима. Разлога за славље има доста, а 640.000 тона откопане руде од почетка године само је један од њих.
–Производња руде бакра утростручена је у односу на исти период прошле године, што је резултирало са 2.800 тона бакра у концентрату. Овај рудник покреће рударска слога, јер успех не може да изостане када више од 550 запослених дишу као један. У протекле две године запослено је 280 људи, који су у производни процес унели младалачку енергију и елан – прича управник рудника “Јама” Иван Бибановић.
Бибановић каже и да је тешко поверовати да рудник који живи већ 118 година може бити модеран. Све је било организовано да се у наводе руководства о улагањима у опрему и о поштовању највиших стандарда безбедноси на раду и лично уверимо. Рудар Ненад Грујић чекао нас је испред лифта са задужењем да сигурно стигнемо до XVII хоризонта. Са знањем старог мајстора, Грујић нас је током “путовања” заговарао и убијао трему која је, како каже, присутна и код милионитог спуштања у јамске дубине.
–Празник последњи пут прослављам радно. Још недељу дана сам задужен за одржаване окна и одлазим у пензију. Истина је да је рударски позив тежак и физички напоран, али одавде ћу понети најлепше успомене на искрена пријатељства и солидарност специфичне за моје “јамце.” Све се променило, машине и начин копања руде, али рударска оданост колегама и фирми неће никада – прича поносно Грујућ.
Већ на први поглед види се да је уложено много труда и новца како би се обезбедили бољи, безбеднији и здравији услови за рад. Јамом се не пешачи као некада. Специјализованим возилом “Паусом” стижемо на градилиште где се откопава други есплоатациони захват рудног тела ” Борска река.” Од коте -170 до -210 откопне коморе су пространије, а таванице ходника достижу и 40 метара. Једна екипа радника ужурбано продужава вентилациону колону, јер ови послови претходе свим осталим. Инжењерка рударства Катарина Пушкић, задужена за транспорт, одводњавање и проветравање на Сервисном окну, предводи ову борбу да услови првенствено буду безбедни по живот и здравље рудара, а онда идеални и за производњу руде бакра.
–Затекли сте ме у рутинском обиласку и мерењу количине ваздушне стује и концетрације гасова на радилишту. Ови параметри су од пресудног значаја за безбедан рад, јер са повећањем броја рударске опреме настојимо да проветравање буде што боље. Није лако провести осам сати испод земље. Температура достиже 28 степени, али оно што највише исцрпљује је влажност ваздуха већа од 90 одсто – каже Пушкићева која се под пуном заштитном опремом одлично сналази.
Објашњава нам да је за проветравање рудника и даље у употреби вентилационо окно ВО4 које је старо већ 50 година и да се суочавају са изазовом да обезбеде захтеване количине свежег ваздуха. Интезивно се ради на изградњи три нова вентилациона окна већих профила и капацитета, па је крај овог проблема на видику. Као добар водич набројала је све новости у једином компанијском руднику са подземном експлоатацијом. Фасцинантно је да су све машине и опрема “старости” до три године, па позитивна радна атмосфера на 600 метара испод земље не чуди.
Осмеси и лампе рудара обасјавају јамску таму и побеђују мрак. Уз поздрав “Срећно!” мимоилазили смо се са ведрим лицима која не показују умор и сву муку овог посла. Међу њима не влада страх, само предострожност и будност. Опрез је ту да би се сачувала глава, јер скривени ризици подмукло вребају. Неустрашиви младићи поделили су са нама да радне обевезе прихватају са лакоћом, јер су за труд награђени бенефицијама и одличном накнадом. Искусније рударе радује чињеница да је професији враћен углед и поштовање који заслужује. Слажу се да има места и за боље, па на томе раде заједичким снагама. Свима смо поставили исто питање. Са каквим емоцијама се сваки дан спуштају у земљине дубине? Закључак је да рударство мора да се воли.
–Часни су и вредни људи који одлуче да хлеб зараде испод површине земље. Бука и прашина су ту јер тако мора, а на површини ме чекају породица и пријатељи. Није лако, али радни сати лакше прођу кад мислим на драге људе и планирам наше заједничке тренутке – прича бушач са трогодишњим радним искуством Станиша Маргитановић док прави кратку паузу на “бумеру”.
Из “Јаме” излазимо са осећајем дивљења и новим пријатељствима. Сваки дан не само на овај велики празник жеље и молитве су нам исте. Да све рударе, оне који се за егзистенцију боре испод земље или на површини, прати добра срећа и да се живи и здрави врате породицама након напорног дана. Срећно!