Почетак Актуелно Кинески гигант „Зијин Мајнинг“ победио на тендеру, постаје власник 63% „Бора“

Кинески гигант „Зијин Мајнинг“ победио на тендеру, постаје власник 63% „Бора“

34 друго читање
2
0
764

Одлучено: „Кинески змај“ да (са)чува РТБ

Тендерска комисија прогласила је „Зијин Мајнинг“ победником на тендеру за РТБ Бор и упутила Влади Републике Србије предлог да се за стратешког партнера изабере кинеска компанија. Антић: Влада је и донела такву одлуку јер је ситуација била јасна: имали смо кинески „Зијин“, који је Влади Србије предложио инвестициони бизнис-план „тежак“ 1,26 милијарди долара, плус додатних 200 милиона долара да реше историјске дугове РТБ-а из УППР-а. Обавезали су се и да задрже свих пет хиљада радника, а за све то тражили су 63 одсто удела у власништву. Бизнис-план руског „Ју голда“ био је „тежак“ 836 милиона долара, предвиђао је да се обавезе РТБ-а према УППР-у решавају у складу са тим документом – у наредних осам година – а тражили су 65% власништва. – Предстоји финализација уговора и дефинисање односа између акционара. О томе ће се тек разговарати са кинеском страном када буде дошла у Београд. – Очекујем да ћемо од 1. јануара имати стратешког партнера који ће оперативно преузети управљање, односно менаџмент РТБ-а Бор – објаснио је Антић
Кинески гигант „Зијин Мајнинг“ победио на тендеру, постаје власник 63% „Бора“БЕОГРАД
. – На тендеру за избор стратешког партнера у РТБ-у Бор победила је кинеска компанија „Зијин Мајнинг“, која је дала бољу понуду од руског „Ју голда“, квалитетнији бизнис-план, а сразмерно томе од Србије тражила мањи проценат удела у власништву од другопласираног понуђача. Ово је у Влади Србије, последњег дана августа, јавности саопштио министар рударства и енергетике Александар Антић. О резултату тендера за избор стратешког партнера у РТБ-у и то по моделу докапитализације борске компаније, министар је рекао да је Србија имала „потпуно јасну ситуацију“.
На једној страни имали смо кинески „Зијин“, који је Влади Србије предложио инвестициони бизнис-план „тежак“ милијарду и 260 милиона долара, са припадајућих обавезних 350 милиона долара. Додатно су се обавезали да ће преко тих 1,26 милијарди долара обезбедити још 200 милиона долара за решавање историјских дугова РТБ-а из УППР-а, да сачувају свих 5.000 радних места, а за све то послали су понуду тражећи 63 одсто удела у власништву. Руски „Ју голд“ је, са друге стране, предложио инвестициони бизнис-план од 836 милиона долара, којим је предвиђено да се обавезе РТБ-а према УППР-у решавају у складу са документом – у року осам година – и послао понуду захтевајући 65% власништва. Дакле, реч је о потпуно јасној ситуацији у којој имамо кинеску понуду укупне вредности 1,46 милијарди долара, за 63 одсто власништва, и руску „тешку“ 836 милиона долара, за 65 процената власништва – саопштио је новинарима министар Антић.

У шта Кинези улажу додатних 200 милиона долара
Упитан да ли у обећаних 200 милиона долара, које су Кинези предвидели за решавање дугова РТБ-а из УППР-а, улази и дуг према грчком „Митилинеосу“, министар Александар Антић је рекао: – Република Србија је са Грцима постигла споразум да тај дуг буде исплаћен до краја ове године. Последња рата ће бити измирена 25. децембра и то ће платити држава. Дугови РТБ-а из УППР-а односе се на око 110 милиона долара за домаће повериоце; банке, Фонд за развој, ЕПС. Те дугове ће са 200 милиона долара решити стратешки партнер, укључујући и обавезе према канадској ЕДЦ банци за кредит за нову топионицу – објаснио је министар.
Ово је исход десетодневног рада тендерске комисије која је имала задатак да, од 20. августа (до када је био рок за подношење понуда), оцени да ли приспеле понуде испуњавају услове из јавног позива и, након бодовања, одабере најбољу. Тендерском комисијом председавао је помоћник министра рударства и енергетике Иван Јанковић, а радила је у саставу: државни секретар у Министарству финансија Ненад Мијаиловић, државни секретар у Министарству привреде Милун Тривунац, а ту су били и Видоје Адамовић и Часлав Гаврић као представници пословодства РТБ-а и репрезентативног синдиката. У улози приватизационог и финансијског саветника РТБ-а све је будно пратила и консултантска кућа БДО, као и адвокатска канцеларија „Марјановић“. Сви они, као и министар финансија Синиша Мали и генерални директор РТБ-а Бор Благоје Спасковски, били су присутни у Влади Србије 31. августа када је министар рударства Александар Антић изјавио:
Тендерска комисија прогласила је победником на тендеру за „Бор“ „Зијин Мајнинг“ и упутила Влади Републике Србије предлог да се за стратешког партнера изабере ова кинеска компанија. А, Влада је, непосредно пре ове конференције за новинаре, и донела такву одлуку – саопштио је Антић.
Биће бакра трипут више, а број запослених неће бити смањиван
Улагање од 1,26 милијарди долара, колико је за стратешко партнерство са РТБ-ом Бор понудила кинеска компанија „Зијин мајнинг“, биће искоришћено за отварање подземног рудника „Борска река“, површинског копа „Церово“ и проширење рударских копова у Бору и Мајданпеку – каже генерални директор РТБ Благоје Спасковски. Проширењем копова стекли би се услови да се у наредних неколико година производња са садашњих 40 хиљада тона бакра годишње – утростручи!
Када је, пре девет година, први пут оглашена приватизација РТБ, за износ од 243 милиона долара, нудило се 100 одсто имовине Басена – подсетио је Спасковски. – Данас, након што је производња у РТБ стабилизована, добили смо шест пута већу суму за 63 одсто акција. Одушевљен сам оваквим развојем догађаја.
Спасковски каже да су држава и РТБ Бор за стратешког партнера добили светског гиганта у производњи бакра, што је гаранција да ће рударство на овим просторима живети и наредних деценија. И радиће се јер, како каже, Кинези су се обавезали да број запослених неће смањивати.
Процењује се да би се активирањем лежишта „Борска река“, могло добити око пет милиона тона бакра, 130 тона злата и око хиљаду тона сребра – додаје генерални директор РТБ-а. – Планира се и отварање површинског копа „Церово“, а најпре би се ушло у активирање лежишта „Церово 2“, одакле би се могло добити око 20 тона злата, готово пола милиона тона бакра и скоро 120 тона сребра.
Истичући да је то важан дан за Србију, дан у коме држава добија снажног стратешког партнера који ће унапредити РТБ Бор, министар рударства нагласио је да је поносан на читав процес јер је био „јако добро вођен и транспарентан све време“. Додао је и да су сви били „пријатно изненађени квалитетом обе понуде“.
Нагласио бих, по мом мишљењу, неколико важних сегмената победничке понуде. Прво, чињеница да су Кинези понудили, мимо обавезног бизнис-плана од 1,26 милијарди долара, додатних 200 милиона долара за решавање дугова РТБ-а из УППР-а. Очекујемо, зато, да ће одмах након „closinga“ (затварања трансакције прим. аут.), крајем године, РТБ Бор бити компанија без динара дугова. То никада није било! Даље, у инвестиционом делу су у периоду до треће године предвидели улагање 320 милиона долара у отварање „Церова“, а то је изузетно значајно за нас јер отварање тог рудника подразумева дугорочну стабилизацију РТБ-а. Наравно, ту су и велике инвестиције у Мајданпек, Кривељ, борску Јаму и топионицу, чији капацитет треба да се попуни.
Циљеви „Зијина“ су амбициозни – додао је Антић – али и обавезујући, пошто су све то навели у бизнис-плану. Обавезали су се, такође, да већ у трећој години из домаћих сировина обезбеде производњу за пун капацитет нове топионице, до 80 хиљада тона катодног бакра. А, садашња производња из сопствених концентрата је 42 до 43 хиљаде тона бакра. Након свих инвестиција, у шестој години, очекујемо производњу између 120 и 150 хиљада тона и то је капитално важно за нас и биће праћено улагањима од преко 100 милиона долара у модернизацију постојеће топионице и повећање њеног капацитета.
Лична карта кинеског гиганта
Компанија „Зијин“ један је од највећих кинеских произвођача злата, а друга по величини у производњи бакра. У девет земаља запошљава 17.500 радника и прошле године била је на 22. позицији највреднијих рударских компанија у свету. Годишњи пословни приход износи 10 милијарди евра.
На крају – подвукао је министар – нагласио бих и једну ништа мање важну чињеницу. Знате да у Закону о приватизацији имамо одредбу да Влада Србије, односно Република, преузима обавезу решавања еколошког историјског наслеђа. Успели смо да у поставци овог тендера наметнемо то као обавезу стратешком партнеру и из тога разлога је важан и сегмент кинеског бизнис-плана који подразумева 136 милиона долара за решавање историјског еколошког загађења – рекао је Антић.

Убедљиво најбоља понуда

Одговарајући на питање да ли очекује неке политичке реакције из Европске уније, Русије и Америке, и да ли овај тендер на било који начин може да угрози Споразум о придруживању Србије ЕУ, министар Александар Антић је рекао: – Приоритет нам је био да око „Бора“ водимо и све време имамо транспарентан процес у којем су могле да учествују све светске компаније. Све је урађено апсолутно у складу са законом и међународним обавезама које има Србија, па ништа није у супротности са ССП-ом. У питању је била потпуно транспарентна тендерска процедура за коју нисмо имали обавезу прибављања било какве дозволе од било којих регулаторних тела. Кинеска компанија је победила јер је дала убедљиво најбољу понуду. Ово није био политички процес, већ тендерски, и сви су имали једнаке услове и исте шансе. Циљ нам је био да победи најбољи, онај ко ће доставити најснажнији бизнис-план и ко ће препознати нашу визију да „Бор“ мора да се развија.
О томе када ће кинески „Зијин“ постати већински власник и шта Србија, као мањински партнер, може да очекује и на шта има права, Антић је рекао: – Стратешки партнер стиче власништво у РТБ-у пропорционално уплатама. „Зијин“ ће стећи већинско власништво када уплати неопходна средства да би постао већински власни, а то значи најмање 100 милиона долара до краја године, што је услов да се активира уговор. Међутим, у понуди кинеске стране препознали смо да ће они на „клоузингу“ уплатити већи износ, оно што смо видели јесу неких 300 милиона долара. Па, ако уплате тада 300 милиона долара, онда ће већ тада и постати већински власник. У складу са нашом динамиком, очекујем да ћемо од 1. јануара имати стратешког партнера који ће оперативно преузети управљање, односно менаџмент РТБ-а Бор – објаснио је Антић.

Величанствена инвестиција
Председник Србије Александар Вучић изјавио је, дан након проглашења кинеског „Зијина“ победником на тендеру, да је проналажење стратешког партнера за РТБ изузетан резултат, који је постигнут у првом покушају. – Веома сам срећан због грађана Бора, Мајданпека, Зајечара, Кладова, Бољевца, јер је у питању велика ствар за читав исток Србије. То је величанствена инвестиција – оценио је Вучић.
Према његовим речима, Кинези су најмоћнији и контролишу увелико светско тржиште бакра.
Он је додао да предстоји финализација уговора којим ће бити дефинисани односи између акционара. О томе ће се тек разговарати са кинеском страном када буде дошла у Београд. Оно на чему ће се инсистирати јесте поштовање бизнис-плана, подвукао је министар и нагласио да постоје уговорне казне за његово нереализовање.
Стратешки партнер ће у неком тренутку, када уплати свих 350 милиона долара, постати већински власник РТБ-а Бор. Он ће дефинисати менаџмент, али ћемо обезбедити кроз уговор да Србија буде у потпуности заштићена, пре свега, у смислу експлоатације минералних сировина. Нећемо дозволити никоме да брзо експлоатише најбоље сегменте налазишта у Бору и Мајданпеку, па да после тога ми размишљамо о дугорочности РТБ-а. Зато смо врло прецизно ограничили максималне капацитете годишње експлоатације у рудницима па, на пример, у Мајданпеку, који има већу концентрацију бакра и злата, нисмо дозволили било коме да уђе у преамбициозне планове који могу да скрате експлоатациони век рудника или да угрозе град са становишта инфраструктуре. Радује ме што су то препознале све компаније које су учествовале у процесу и са којима смо разговарали у последњих годину дана, па је „Зијин“ своје инвестиционе планове усмерио ка „Северном ревиру“, који нема везе са градским језгром. Овим уговором се, пре свега, дугорочно штите интереси Србије који су есенцијални. Нећемо се бавити менаџментом фирме, јер то напросто припада стратешком партнеру – казао је Антић.

РТБ и исток Србије поново носиоци развоја економије

Утиске о, како се изразио, „феноменалној вести за цео исток Србије“, на конференцији за новинаре изнео је и министар финансија Синиша Мали.

Огроман успех
Премијерка Ана Брнабић написала је на свом твитер профилу да је избор кинеског стратешког партнера за РТБ Бор огроман успех Србије, показатељ озбиљности и промишљеног вођења државе.
После четири неуспела покушаја да се нађе купац, направили смо компанију за чија је 63 процента „Зијин“ понудио улагање од 1,26 милијарди долара и 200 милиона за исплату дугова. Избором овог стратешког партнера сачувано је свих 5.000 радних места у РТБ-у Бор“, написала је премијерка.
РТБ Бор је стратешко предузеће за Србију. Са актуелним обимом производње и постојећим бројем запослених доприноси нашем БДП-у 0,8 одсто на годишњем нивоу. Са новим инвестицијама и 1,26 милијарди долара у наредних шест година, са повећањем производње од неколико пута, његово учешће у БДП-у ће се минимум дуплирати. РТБ Бор и исток Србије поново постају носиоци раста и развоја наше економије. Знате да је у првих шест месеци стопа раста у привреди 4,5 одсто, да смо међу топ три земље у Европи. Фудбалским жаргоном речено, пошто је ових дана то популарно због „Звезде“, ми се већ такмичимо у Лиги шампиона са осталим земљама у Европи, да будемо водећи по питању стопе раста. Са инвестицијама у РТБ Бор и повећаном производњом неколико пута, усудићу се да кажем да циљамо прво место, да будемо земља у Европи са највишом стопом раста у наредних неколико година. Зато је ова вест феноменална за цео исток Србије, за грађане Бора, Мајданпека, Доњег Милановца. Замислите како ће исток Србије изгледати за неколико година, када се тамо уложи милијарду и 260 милиона долара. Наша обавеза је да што пре завршимо коридор, од Пожаревца ка Великом Градишту и Доњем Милановцу, да инвестирамо више у инфраструктуру. Са инвестицијама кинеских пријатеља цео исток Србије се буди и постаје носилац развоја и раста наше економије. Ово је пети покушај приватизације РТБ-а Бор. Четири су, од 2006. до 2009. године, била неуспешна. Пети је успешан и показује колико се Србија у међувремену променила и колико је важно да имате стабилне јавне финансије. Показује и то колико су храбре биле одлуке које је председник Александар Вучић донео 2014. док је још био председник Владе. Када погледате нашу макроекономију, видите да не постоји лош показатељ: стопа раста 4,5 одсто у првих шест месеци, преко 40 милијарди динара суфицита у буџету Србије, стабилна валута и стопа инфлације, опадајући тренд јавног дуга у БДП-у. Зато и имамо успешну приватизацију РТБ-а, зато што смо стекли поверење код инвеститора да дођу у Србију, да улажу у нашу земљу. Данас ћете чути и формалну потврду Завода за статистику да је стопа незапослености у Србији је 11,9%, а до пре само пет година била је преко 25%. Е, зато су важне инвестиције као ова. Онда имате више новца у буџету, веће стопе раста, имате за веће плате, пензије, више новца за улагање у школе – рекао је министар финансија Синиша Мали.

Поглед у ретровизор

У последњих 12 година држава је четири пута покушавала да приватизује РТБ Бор – продајом или проналажењем стратешког партнера. Продаја је покушавана 2006. и 2007. године и оба пута је пропала. Године 2008. тадашња влада покушала је да пронађе стратешког партнера понудивши му 67% удела у власништву, али се на тај позив нико није јавио. Иста ситуација поновила се и годину дана касније.
Анализом свега кроз шта је за све то време прошао РТБ Бор, дошли смо до закључка да је најпре потребно стабилизовати компанију. Огромна енергија уложена је 2013. године, а нарочито 2014. и касније. Изграђене су нова топионица и фабрика сумпорне киселине, урађен УППР, који је уоквирио историјске обавезе РТБ-а и дефинисао пут и начин да се оне реше. Све то, уз велике напоре Владе Србије, ресорних министарстава и менаџмента РТБ-а, резултирало је чињеницом да РТБ већ годину-две послује као стабилан систем који остварује добре резултате. Тек је онда постао интересантан озбиљним рударским компанијама. Ако томе додамо и да се Србија стабилизовала на политичком, а пре свега на финансијском плану, онда је сасвим јасан овај преокрет који је видљив на примеру РТБ-а Бор – казао је Александар Антић.
Подсетимо, предуслов за разматрање понуда приспелих до 20. августа била је уплата депозита или достављање банкарске гаранције од милион долара, а право на подношење пријаве имале су домаће и стране компаније које се последњих десет година у континуитету баве експлоатацијом бакра и осталих обојених и племенитих метала, са приходом од најмање пола милијарде долара у прошлој години. Тендерску документацију откупило је седам компанија – три руске и по једна кинеска, канадска, турска и домаћа фирма, а уговор о поверљивости је, пре објављивања тендера, потписало 11 компанија, које су радиле и „дју дилиџнс“ анализу РТБ-а Бор.
До 20. августа на адресу Министарства привреде стигле су три понуде, али је тендерска комисија оценила да понуда канадске компаније „Дајмонд Филдс“ није испунила неопходне услове, јер у одређеним елементима није имала обавезујући карактер и није била праћена банкарском гаранцијом. Преостале две понуде – кинеског „Зијина“ и руског „Ју голда“, како је оцењено 28. августа, испуњавале су услове за стратешко партнерство у РТБ-у Бор. Тендером није био дефинисан власнички удео који је на продају, већ се држава опредељивала за партнера који тражи најмањи удео за обавезно улагање од 350 милиона долара.

Још повезаних текстова
В Горица Тончев Василић
Више текстова Актуелно

2 Коментари

  1. Boza Bogdanovic

    1. септембра 2018. у 20:21

    Javno cestitam toj kineskoj firmi. Svo vreme sam navijao za njih, u ovih nekoliko dana. Nadam se da su koristili podatke o ispitanim rudnim rezervama iz STINS-a, o cemu pise kasnije. Vlada je bila na velikom ispitu. Da su se odlucili za rusku firmu, koja fakticki nema iskustva u klasicnom rudarenju, flotiranju i u ekstraktivnoj metalurgiji, mi dobronamerni bi psovali, jer bi znali da je u pitanju trange-frange transakcija, a zlonamerni bi po obicaju likovali.

    Tito je svojevremeno u Boru rekao: „Dajte ovoj drzavi sto vise i sto boljeg bakra.“ Jasno je da i mi dobronamerni to isto zelimo. Da za nekoliko meseci podignete kapacitet Topionice na maksimum. U prvo vreme kupljenim (ekoloski, cistim) uvoznim koncentratima, a kasnije iskljucivo koncentratima iz Bora i Majdanpeka. Da sto vise povecate plate u RTB-u i naglo povecate broj zaposlenih u direktnoj proizvodnji i u odrzavanju. Da forsirate „Borsku reku“ izvanrednom blok-kejving metodom, cime se maksimalno iskoristi njena ruda itd.
    Na kraju, rudarski pozdrav, SRECNO!!!
    Boza Bogdanovic, dipl. ing. metalurgije u penziji iz Bora

    Navodim objavljene Komentare i medije u kojima su objavljeni:

    Danas: Kineska kompanija Ziđin novi strateški partner RTB-a Bor
    KOMENTAR (Danas, Politika, RTV, Radio 021, Ist Media): Boza Bogdanovic ; 31. avgusta 2018. u 18.04
    Svi znamo da se iz godine u godinu popravljaju ekonomski odnosi sa Kinezima. Mostovi, deo Autoputa i Zelezara u Smederevu su odlican primer. Milion posto sam siguran da Kinezi nikada ne bi potpisali ovaj Ugovor, samo zbog toga sto ih je Vucic vise puta molio i preklinjao. Dobri politicki odnosi su jedno, a ekonomija nesto sasvim drugo. Zato, moji Knjazevcani imaju poslovicu: „Brat za brata, al’ sirenje za pare.“ Molim citaoce ovog Komentara da otvore Internet izdanje RTB-vog lista i Sajta „Kolektiv“. Neka otvore clanak: „Danas istekao rok za tender za izbor strateskog partnera za RTB“. Na kraju tog clanka je moj dugacki Komentar. Citirao sam moju Poruku Ambasadi Kine u Srbiji i razmenio nekoliko Poruka sa nasom Ambasadom u Pekingu. Naveo sam podatke o ranije ispitanom rudnom bogatstvu RTB-a, koje vredi preko 60 milijardi dolara, plus nova istrazivanja. RTB moze biti „zlatna koka“, koja nosi „zlatna jaja“. Medjutim, svaka koka se mora hraniti, paziti, cuvati i leciti.
    Boza Bogdanovic, Bor
    P.S. Taj dugacak Komentar o RTB-u objavio je u celosti Danas 21. avgusta, ali ga zainteresovani lakse mogu pronaci u Kolektivu.

    Radio 021: Đilas i DJB: Država Kinezima poklonila RTB Bor ; Mihajlović: Đilasa ne zanima razvoj Srbije
    KOMENTAR (Radio 021, RT Vojvodina): Boza Bogdanovic 01. 09. 2018. ; 15:11 ;
    Ko je kriv a ko je zasluzan
    Osnovna pitanja su:
    Ko je kriv sto je u vreme Milosevica i Sainovica RTB zaduzen i fakticki unisten?!
    Ko je kriv sto su sistematski unistavani kadrovi u RTB-u, od postovanog gen. dir. Draga Ceha na ovamo, sve do danas?!
    Ko je kriv sto su 2001. godine ponudili RTB sa celim rudnim bogatstvom za 1$?!
    Ko je kriv, sto je 2003. godine potpisan Predugovor sa Drakulicem, da se proda ceo RTB za svega 30 miliona dolara?!
    Ko je kriv sto je Svetska banka 2005. godine naredila da RTB prestane sa proizvodnjom, a da se jedino radi na istrazivanju podzemnog nalazista „Borska reka“?!
    Ko je kriv sto su na raspisanom Tenderu 2006. godine trazili svega 260 miliona dolara, za ceo RTB?!
    Ko je zasluzan sto je 63,5% RTB-a dato Kinezima za 200 miliona dolara placenih dugova i 1,26 milijardi dolara investicija?!
    Da li je Srbija morala da proda RTB?!
    Sta bi se desilo u buducnosti, da Srbija nije sada „prebacila brigu drugome“.
    Boza Bogdanovic, Bor

    Одговор

  2. Dragan

    7. септембра 2018. у 14:38

    U medjuvremenu, kineski „ZiJin“ je dao ponudu za preuzimanje najmanje 66% akcija kanadske firme „Nevsun“ (vlasnik firme „Rakita“), koja ima prava na bogatom nalazištu Čukare Peki, tako da je ruda obezbedjena za veliku proizvodnju u RTB.

    Одговор

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

„Колектив“, најстарији компанијски медиј у Србији, слави 71. рођендан

„Не посустајте у мисији чувара традиције и верног хроничара РТБ-а“ Ово се, као жеља и лајт…