Кинески гигант „Зијин Мајнинг“ победио на тендеру, постаје власник 63% „Бора“

Одлучено: „Кинески змај“ да (са)чува РТБ

Тендерска комисија прогласила је „Зијин Мајнинг“ победником на тендеру за РТБ Бор и упутила Влади Републике Србије предлог да се за стратешког партнера изабере кинеска компанија. Антић: Влада је и донела такву одлуку јер је ситуација била јасна: имали смо кинески „Зијин“, који је Влади Србије предложио инвестициони бизнис-план „тежак“ 1,26 милијарди долара, плус додатних 200 милиона долара да реше историјске дугове РТБ-а из УППР-а. Обавезали су се и да задрже свих пет хиљада радника, а за све то тражили су 63 одсто удела у власништву. Бизнис-план руског „Ју голда“ био је „тежак“ 836 милиона долара, предвиђао је да се обавезе РТБ-а према УППР-у решавају у складу са тим документом – у наредних осам година – а тражили су 65% власништва. – Предстоји финализација уговора и дефинисање односа између акционара. О томе ће се тек разговарати са кинеском страном када буде дошла у Београд. – Очекујем да ћемо од 1. јануара имати стратешког партнера који ће оперативно преузети управљање, односно менаџмент РТБ-а Бор – објаснио је Антић
БЕОГРАД. – На тендеру за избор стратешког партнера у РТБ-у Бор победила је кинеска компанија „Зијин Мајнинг“, која је дала бољу понуду од руског „Ју голда“, квалитетнији бизнис-план, а сразмерно томе од Србије тражила мањи проценат удела у власништву од другопласираног понуђача. Ово је у Влади Србије, последњег дана августа, јавности саопштио министар рударства и енергетике Александар Антић. О резултату тендера за избор стратешког партнера у РТБ-у и то по моделу докапитализације борске компаније, министар је рекао да је Србија имала „потпуно јасну ситуацију“.
–На једној страни имали смо кинески „Зијин“, који је Влади Србије предложио инвестициони бизнис-план „тежак“ милијарду и 260 милиона долара, са припадајућих обавезних 350 милиона долара. Додатно су се обавезали да ће преко тих 1,26 милијарди долара обезбедити још 200 милиона долара за решавање историјских дугова РТБ-а из УППР-а, да сачувају свих 5.000 радних места, а за све то послали су понуду тражећи 63 одсто удела у власништву. Руски „Ју голд“ је, са друге стране, предложио инвестициони бизнис-план од 836 милиона долара, којим је предвиђено да се обавезе РТБ-а према УППР-у решавају у складу са документом – у року осам година – и послао понуду захтевајући 65% власништва. Дакле, реч је о потпуно јасној ситуацији у којој имамо кинеску понуду укупне вредности 1,46 милијарди долара, за 63 одсто власништва, и руску „тешку“ 836 милиона долара, за 65 процената власништва – саопштио је новинарима министар Антић.

Ово је исход десетодневног рада тендерске комисије која је имала задатак да, од 20. августа (до када је био рок за подношење понуда), оцени да ли приспеле понуде испуњавају услове из јавног позива и, након бодовања, одабере најбољу. Тендерском комисијом председавао је помоћник министра рударства и енергетике Иван Јанковић, а радила је у саставу: државни секретар у Министарству финансија Ненад Мијаиловић, државни секретар у Министарству привреде Милун Тривунац, а ту су били и Видоје Адамовић и Часлав Гаврић као представници пословодства РТБ-а и репрезентативног синдиката. У улози приватизационог и финансијског саветника РТБ-а све је будно пратила и консултантска кућа БДО, као и адвокатска канцеларија „Марјановић“. Сви они, као и министар финансија Синиша Мали и генерални директор РТБ-а Бор Благоје Спасковски, били су присутни у Влади Србије 31. августа када је министар рударства Александар Антић изјавио:
–Тендерска комисија прогласила је победником на тендеру за „Бор“ „Зијин Мајнинг“ и упутила Влади Републике Србије предлог да се за стратешког партнера изабере ова кинеска компанија. А, Влада је, непосредно пре ове конференције за новинаре, и донела такву одлуку – саопштио је Антић.
Истичући да је то важан дан за Србију, дан у коме држава добија снажног стратешког партнера који ће унапредити РТБ Бор, министар рударства нагласио је да је поносан на читав процес јер је био „јако добро вођен и транспарентан све време“. Додао је и да су сви били „пријатно изненађени квалитетом обе понуде“.
–Нагласио бих, по мом мишљењу, неколико важних сегмената победничке понуде. Прво, чињеница да су Кинези понудили, мимо обавезног бизнис-плана од 1,26 милијарди долара, додатних 200 милиона долара за решавање дугова РТБ-а из УППР-а. Очекујемо, зато, да ће одмах након „closinga“ (затварања трансакције прим. аут.), крајем године, РТБ Бор бити компанија без динара дугова. То никада није било! Даље, у инвестиционом делу су у периоду до треће године предвидели улагање 320 милиона долара у отварање „Церова“, а то је изузетно значајно за нас јер отварање тог рудника подразумева дугорочну стабилизацију РТБ-а. Наравно, ту су и велике инвестиције у Мајданпек, Кривељ, борску Јаму и топионицу, чији капацитет треба да се попуни.
–Циљеви „Зијина“ су амбициозни – додао је Антић – али и обавезујући, пошто су све то навели у бизнис-плану. Обавезали су се, такође, да већ у трећој години из домаћих сировина обезбеде производњу за пун капацитет нове топионице, до 80 хиљада тона катодног бакра. А, садашња производња из сопствених концентрата је 42 до 43 хиљаде тона бакра. Након свих инвестиција, у шестој години, очекујемо производњу између 120 и 150 хиљада тона и то је капитално важно за нас и биће праћено улагањима од преко 100 милиона долара у модернизацију постојеће топионице и повећање њеног капацитета.
–На крају – подвукао је министар – нагласио бих и једну ништа мање важну чињеницу. Знате да у Закону о приватизацији имамо одредбу да Влада Србије, односно Република, преузима обавезу решавања еколошког историјског наслеђа. Успели смо да у поставци овог тендера наметнемо то као обавезу стратешком партнеру и из тога разлога је важан и сегмент кинеског бизнис-плана који подразумева 136 милиона долара за решавање историјског еколошког загађења – рекао је Антић.

Убедљиво најбоља понуда

Одговарајући на питање да ли очекује неке политичке реакције из Европске уније, Русије и Америке, и да ли овај тендер на било који начин може да угрози Споразум о придруживању Србије ЕУ, министар Александар Антић је рекао: – Приоритет нам је био да око „Бора“ водимо и све време имамо транспарентан процес у којем су могле да учествују све светске компаније. Све је урађено апсолутно у складу са законом и међународним обавезама које има Србија, па ништа није у супротности са ССП-ом. У питању је била потпуно транспарентна тендерска процедура за коју нисмо имали обавезу прибављања било какве дозволе од било којих регулаторних тела. Кинеска компанија је победила јер је дала убедљиво најбољу понуду. Ово није био политички процес, већ тендерски, и сви су имали једнаке услове и исте шансе. Циљ нам је био да победи најбољи, онај ко ће доставити најснажнији бизнис-план и ко ће препознати нашу визију да „Бор“ мора да се развија.
О томе када ће кинески „Зијин“ постати већински власник и шта Србија, као мањински партнер, може да очекује и на шта има права, Антић је рекао: – Стратешки партнер стиче власништво у РТБ-у пропорционално уплатама. „Зијин“ ће стећи већинско власништво када уплати неопходна средства да би постао већински власни, а то значи најмање 100 милиона долара до краја године, што је услов да се активира уговор. Међутим, у понуди кинеске стране препознали смо да ће они на „клоузингу“ уплатити већи износ, оно што смо видели јесу неких 300 милиона долара. Па, ако уплате тада 300 милиона долара, онда ће већ тада и постати већински власник. У складу са нашом динамиком, очекујем да ћемо од 1. јануара имати стратешког партнера који ће оперативно преузети управљање, односно менаџмент РТБ-а Бор – објаснио је Антић.

Он је додао да предстоји финализација уговора којим ће бити дефинисани односи између акционара. О томе ће се тек разговарати са кинеском страном када буде дошла у Београд. Оно на чему ће се инсистирати јесте поштовање бизнис-плана, подвукао је министар и нагласио да постоје уговорне казне за његово нереализовање.
–Стратешки партнер ће у неком тренутку, када уплати свих 350 милиона долара, постати већински власник РТБ-а Бор. Он ће дефинисати менаџмент, али ћемо обезбедити кроз уговор да Србија буде у потпуности заштићена, пре свега, у смислу експлоатације минералних сировина. Нећемо дозволити никоме да брзо експлоатише најбоље сегменте налазишта у Бору и Мајданпеку, па да после тога ми размишљамо о дугорочности РТБ-а. Зато смо врло прецизно ограничили максималне капацитете годишње експлоатације у рудницима па, на пример, у Мајданпеку, који има већу концентрацију бакра и злата, нисмо дозволили било коме да уђе у преамбициозне планове који могу да скрате експлоатациони век рудника или да угрозе град са становишта инфраструктуре. Радује ме што су то препознале све компаније које су учествовале у процесу и са којима смо разговарали у последњих годину дана, па је „Зијин“ своје инвестиционе планове усмерио ка „Северном ревиру“, који нема везе са градским језгром. Овим уговором се, пре свега, дугорочно штите интереси Србије који су есенцијални. Нећемо се бавити менаџментом фирме, јер то напросто припада стратешком партнеру – казао је Антић.

РТБ и исток Србије поново носиоци развоја економије

Утиске о, како се изразио, „феноменалној вести за цео исток Србије“, на конференцији за новинаре изнео је и министар финансија Синиша Мали.

– РТБ Бор је стратешко предузеће за Србију. Са актуелним обимом производње и постојећим бројем запослених доприноси нашем БДП-у 0,8 одсто на годишњем нивоу. Са новим инвестицијама и 1,26 милијарди долара у наредних шест година, са повећањем производње од неколико пута, његово учешће у БДП-у ће се минимум дуплирати. РТБ Бор и исток Србије поново постају носиоци раста и развоја наше економије. Знате да је у првих шест месеци стопа раста у привреди 4,5 одсто, да смо међу топ три земље у Европи. Фудбалским жаргоном речено, пошто је ових дана то популарно због „Звезде“, ми се већ такмичимо у Лиги шампиона са осталим земљама у Европи, да будемо водећи по питању стопе раста. Са инвестицијама у РТБ Бор и повећаном производњом неколико пута, усудићу се да кажем да циљамо прво место, да будемо земља у Европи са највишом стопом раста у наредних неколико година. Зато је ова вест феноменална за цео исток Србије, за грађане Бора, Мајданпека, Доњег Милановца. Замислите како ће исток Србије изгледати за неколико година, када се тамо уложи милијарду и 260 милиона долара. Наша обавеза је да што пре завршимо коридор, од Пожаревца ка Великом Градишту и Доњем Милановцу, да инвестирамо више у инфраструктуру. Са инвестицијама кинеских пријатеља цео исток Србије се буди и постаје носилац развоја и раста наше економије. Ово је пети покушај приватизације РТБ-а Бор. Четири су, од 2006. до 2009. године, била неуспешна. Пети је успешан и показује колико се Србија у међувремену променила и колико је важно да имате стабилне јавне финансије. Показује и то колико су храбре биле одлуке које је председник Александар Вучић донео 2014. док је још био председник Владе. Када погледате нашу макроекономију, видите да не постоји лош показатељ: стопа раста 4,5 одсто у првих шест месеци, преко 40 милијарди динара суфицита у буџету Србије, стабилна валута и стопа инфлације, опадајући тренд јавног дуга у БДП-у. Зато и имамо успешну приватизацију РТБ-а, зато што смо стекли поверење код инвеститора да дођу у Србију, да улажу у нашу земљу. Данас ћете чути и формалну потврду Завода за статистику да је стопа незапослености у Србији је 11,9%, а до пре само пет година била је преко 25%. Е, зато су важне инвестиције као ова. Онда имате више новца у буџету, веће стопе раста, имате за веће плате, пензије, више новца за улагање у школе – рекао је министар финансија Синиша Мали.

Поглед у ретровизор

У последњих 12 година држава је четири пута покушавала да приватизује РТБ Бор – продајом или проналажењем стратешког партнера. Продаја је покушавана 2006. и 2007. године и оба пута је пропала. Године 2008. тадашња влада покушала је да пронађе стратешког партнера понудивши му 67% удела у власништву, али се на тај позив нико није јавио. Иста ситуација поновила се и годину дана касније.
–Анализом свега кроз шта је за све то време прошао РТБ Бор, дошли смо до закључка да је најпре потребно стабилизовати компанију. Огромна енергија уложена је 2013. године, а нарочито 2014. и касније. Изграђене су нова топионица и фабрика сумпорне киселине, урађен УППР, који је уоквирио историјске обавезе РТБ-а и дефинисао пут и начин да се оне реше. Све то, уз велике напоре Владе Србије, ресорних министарстава и менаџмента РТБ-а, резултирало је чињеницом да РТБ већ годину-две послује као стабилан систем који остварује добре резултате. Тек је онда постао интересантан озбиљним рударским компанијама. Ако томе додамо и да се Србија стабилизовала на политичком, а пре свега на финансијском плану, онда је сасвим јасан овај преокрет који је видљив на примеру РТБ-а Бор – казао је Александар Антић.
Подсетимо, предуслов за разматрање понуда приспелих до 20. августа била је уплата депозита или достављање банкарске гаранције од милион долара, а право на подношење пријаве имале су домаће и стране компаније које се последњих десет година у континуитету баве експлоатацијом бакра и осталих обојених и племенитих метала, са приходом од најмање пола милијарде долара у прошлој години. Тендерску документацију откупило је седам компанија – три руске и по једна кинеска, канадска, турска и домаћа фирма, а уговор о поверљивости је, пре објављивања тендера, потписало 11 компанија, које су радиле и „дју дилиџнс“ анализу РТБ-а Бор.
До 20. августа на адресу Министарства привреде стигле су три понуде, али је тендерска комисија оценила да понуда канадске компаније „Дајмонд Филдс“ није испунила неопходне услове, јер у одређеним елементима није имала обавезујући карактер и није била праћена банкарском гаранцијом. Преостале две понуде – кинеског „Зијина“ и руског „Ју голда“, како је оцењено 28. августа, испуњавале су услове за стратешко партнерство у РТБ-у Бор. Тендером није био дефинисан власнички удео који је на продају, већ се држава опредељивала за партнера који тражи најмањи удео за обавезно улагање од 350 милиона долара.