Кривељски флотери прерађују сву руду и сервисирају опрему
Одлична искоришћења метала и млинова
Стабилан рад млинова, аутоматско вођење процеса, искусни оператери и флотабилна руда донели планирано искоришћење метала од 85 одсто. – Јануара прерађено 840, а за 18 дана фебруара 490 хиљада тона руде и испоручено 18.600 тона влажног концентрата
ФЛОТАЦИЈА “ВЕЛИКИ КРИВЕЉ”. – У кривељској флотацији прерадили су сву руду која им је од почетка године стигла са површинског копа, стабилизовали искоришћење метала из руде, као и временска искоришћења млинова. Осим флотабилне руде и већ искусних оператера, томе највише доприноси аутоматско вођење процеса тзв. ОЦС-системом који уз помоћ ПСМ-уређаја и анализатора подешава рад флотационих машина. Наиме, камере региструју брзину и величину мехурића који носе бакар, а систем одређује, у затвореном циклусу, дозу реагенаса, креча, ваздуха, нивоа пулпе у машини итд. Претходно му је задато колико, и на основу које промене, да утиче на процес.
Према речима управника флотације Саше Милића, најбитније за све јесте да систем ради стабилно, а то се огледа у временском искоришћењу млинских секција. Кад је преко 92 одсто онда се може рећи да млинови раде стабилно, а од почетка године оно је овде било и веће. – Временска искоришћења млинских секција су око 95 одсто, што је одличан резултат, а и искоришћења метала из руде већа су од планских 85 одсто – каже Милић. – Док не стигне тзв. филтер-преса, чија је куповина одобрена, највише труда мораћемо да улажемо у то да произведемо концентрат оптималне влаге за рад топионице. То је мање од 10 одсто како се не би заглављивала њена сита, пнеуматски транспорт итд. а преса је још важнија због тога да технологију флотирања не бисмо усмеравали ка производњи што сувљег, већ квалитетнијег концентрата и већим искоришћењима.
Ради бољег “хватања” племенитих метала почело је и коришћење новог реагенса. Процес се још увек снима, резултати се очекују ускоро, али би повећање од само два посто оправдало његову примену. Имајући све ово у виду, следећи корак флотера, по речима управника, биће да у сарадњи са копом полако подигну прераду руде са десет на пројектованих 10,6 милиона тона, што није велика разлика, а посебно да одрже стабилним рад погона у овим зимским условима.
Уз настојање да прераде све што им стигне транспортним тракама са копа, флотери су током јануара успели и да замене погонску групу на млину са шипкама друге секције. За 36 сати, колико је трајао застој, сервисирано је и све остало што је у вези са овим паром млинова као што су пумпе, трака, везе са флотацијским машинама, а у наредом периоду, највероватније у марту, очекује их исти такав посао на првој секцији. – Застој ће бити нешто дужи – каже управник – јер ће се облагати плашт млина са шипкама и чело млина са куглама, а томе претходи доста послова, од бетонирања до брушења зупчаника.
