Почетак Актуелно Рударство Кривељски флотери реконструишу погон и не запостављају план

Кривељски флотери реконструишу погон и не запостављају план

1 друго читање
0
0
560

Производња све ближа пројектованој

 

Током јула прерада стабилизована на 450 тона руде на сат, чиме се дошло и до мање потрошње готово свих норматива, а струје за 12 одсто. – У флотирању руде са кривељског копа све преко плана, изузев нешто нишег улазног садржаја бакра, док су резултати на “Церову” слабији због повремених проблема на чије се уклањање фокусирају наредних месеци
Кривељски флотериФЛОТАЦИЈА „ВЕЛИКИ КРИВЕЉ“
. – Док реконструкција погона улази у саму завршницу, кривељски флотери су стабилизовали производњу на нивоу веома близу пројектованом. У јулу су достигли 450 тона руде на сат по млинској секцији, што је 15 одсто више него прошле године, а таквим радом су, по речима управника Саше Милића дошли и до мање потрошње норматива, посебно електричне енергије која је 12 одсто мања од планиране. И у наставку године настојаће да прерађују планиране количине руде са копа “Кривељ”, да побољшају искоришћења агрегата, метала и квалитет концентрата, а посебно ће се усредсредити на повећање капацитета рудника „Церово“.
Кривељски флотериЈул смо завршили прерадом 890.000 тона кривељске руде – каже Милић – док нам је са „Церова“ стигло 185.000 тона. То значи да смо, из оба рудника, произвели преко 2.000 тона бакра у концентрату, што је, с обзиром на доста неповољну церовску и руду са горњих етажа копа “Кривељ”, сасвим солидан резултат. Иако је трећа млинска секција стајала четири дана, надокнадили смо све и премашили план на руди са кривељског копа, док смо код оне са „Церова“ достигли 85 одсто.
Кривељски флотериИ полугодишњи биланс прераде кривељске руде је веома добар, док резултати са „Церова“ нису баш такви. За шест месеци прерађено је 5,12 милиона тона руде са копа „Кривељ“ и произведене су 10.273 тоне бакра у концентрату. Са „Церова“ је флотирано 1,113 милиона тона руде и добијене су 1.353 тоне бакра у концентрату. – Код кривељске руде све је преко плана, изузев улазног садржаја бакра. Он је нешто мањи од планираног – каже Милић. – Прерада руде са „Церова“ је била мање успешна зато што до априла није радила терцијална дробилица, а имамо проблеме са редукторима на дробљењу и пумпама у хидротранспорту. Нису били ретки ни пробоји на цевоводу тенолошке воде, па ћемо се наредних месеци фокусирати на повећање капацитета рудника „Церово“. Почетком августа тамо треба да ремонтујемо примарну дробилицу и млин са шипкама (замена облога), а овде у кривељској флотацији очекује нас облагање једног млина на првој секцији, постављање узоркивача и повезивање аутоматике у оквиру послова реконструкције.
Кривељски флотериРеконструкција се, по речима нашег саговорника, приводи крају. Од почетка године постављене су две нове ХП5 дробилице, три линије основног флотирања, замењене су и пуштене у рад две батерије хидроциклона (на првој и трећој секцији млинова). Такође, готове су и линије другог, трећег и контролног пречишћавања са пратећим пумпама, постављени су бројни аутоматски узоркивачи, монтиран нови кран, тако да је стање све боље. – Имамо добро временско искоришћење млинских секција за шест месеци – истиче Милић. – Оно износи 93 одсто, што није лоше с обзиром на бројне послове које смо урадили у флотацији. Види се бољитак и у искоришћењу бакра, а кад буде постављена нова линија за прераду руде са “Церова”, биће боље и њено искоришћење. Што се тиче реконструкције постројења која прерађују руду са кривељског копа, предстоји уградња хидроциклона друге млинске секције и повезивање комплетне аутоматике и мерно-регулационе технике која је, углавном, постављена. У завршној фази је постављање уређаја за аутоматско дозирање реагенаса.
У току је и санација дренажног система на првој брани кривљског јаловишта, а активиране су још две батерије циклона на другој да би се надвисила, довела у пројектоване оквире. То иде добрим темпом, мада није лако по великим врућинама и прашини. Велике су и количине материјала из флотације које тамо треба да се складиште, па су у току припремни радови за проширење, односно за продужење века јаловишта.

Још повезаних текстова
В Љубиша Алексић
Више текстова Рударство

Оставите одговор

Погледајте и

„Зиђин“ постао већински власник и „Невсуна“

За више од 1,66 милијарди канадских долара кинеска компанија преузела је (28. децембра) 89…