Почетак Актуелно Рударство Кривељски рудари сигурним кораком кроз зимске услове

Кривељски рудари сигурним кораком кроз зимске услове

2 друго читање
0
0
266

Добро почели годину

 

Ако се по јутру дан познаје и за 15 дана откопа само четири одсто руде мање него што је планирано (и то у зимским условима, са много празника), ако је бакар у руди по плану, а јаловина на солидних 78 одсто, може се рећи да су кривељски рудари озбиљно закорачили у 2018. и да се могу очекивати само већи домети него прошле године, поготово у раскривању
Кривељски рудари сигурним кораком кроз зимске условеКОП “КРИВЕЉ”
. – Тек половином јануара кривељски коп је утонуо у белину првог снега. Испод ње се једва назиру земљани „годови“ његових етажа исечени блатњавим „магистралама“ које воде до сивих „багерских гнезда“ у којима дампери добијају своје тешке товаре руде или јаловине. За први овогодишњи месец пред највећи басенски рудокоп је постављен циљ од 900.000 тона руде и 1,655 милиона тона јаловине. То је 2,55 милиона тона укупних ископина! Из те руде (средњег садржаја 0,245 одсто) рачуна се на 2.136 тона бакра. За 15 дана јануара, од планираних 425.480 тона руде (за тај број дана), дато је 414.160 тона, што је близу 96 процената, док је од циљаних 800.805 тона јаловине остварено 620.300 тона или 78 процената. По оцени управника копа Милана Делића то је солидан, охрабрујући, резултат за месец у коме је зима управо показала да треба рачунати на њу. Мали подбачај на количини руде већ је „испеглан“ нешто бољим садржајем метала (0,264 одсто) тако да је за пола месеца дато 1.100 тона бакра у руди, што је, како би рекли рудари, „на плану“. Притом су сигурни да ће до краја месеца дати и планирану количину руде.

Права зима која је најзад пристигла и у овај део Србије, према речима управника, није се толико одразила на производњу јер температуре нису силазиле испод минус десет. Снег је расквасио путеве на копу, али није изазавао пометњу. Производња иде по плану, проходни су путеви којима се одвози и руда и јаловина. Грејдери, булдозери, солана – „брину“ о њиховом добром стању, али се вози спорије због клизавих стрмина. Ни бројни празници нису нашкодили производном домету јер је радио мањи број људи, али довољан за остваривање планиране производње.
Лане 21 милион тона ископина
Коначне бројке постигнутог у 2017. години показују да је од планираних 10,037 милиона тона са површинског копа “Велики Кривељ” истоименој флотацији испоручено 9,838 милиона тона или 98 одсто циљаних количина. Када је реч о средњем годишњем садржају „црвеног метала“ у руди, уместо планираног од 0,277 одсто, остварен је 0,308 процената (12 одсто преко плана) што је донело и више бакра 2017. Тако су уместо 26.941 тоне, флотерима испоручене 29.223 тоне, или 8,5 одсто више.
Током последњег квартала 2017. коп „Кривељ“ забележио је знатан помак на јаловини, али то није било довољно да се надокнаде подбачаји из претходног дела године, тако да је од планираних 18,610 милиона тона дато 10,891. То је негде око 60 процената годишњег плана. Управник Делић се нада да ће 2018. бити боља и на плану јаловине, пошто се држи добар ритам у наставку раскривања источног дела копа.
Одржавање путева настављамо истом пажњом – каже Делић – поготово побољшање њихове подлоге и појачавање заштитних бедема са стране. Јер, тзв. бермама спречава се евентуално слетање камиона кад је клизаво. Година је добро почела и у смислу да нисмо имали никаквих хаварија нити повреда, на садржају смо добри, на јаловини такође, број расположивих камиона држимо на петнаестак, транспортни ситем функционише. Његова расположивост је увек битна, али је много важнија зими јер је одвожење јаловине на планир много скупље и засад тамо иде само она са источног дела копа чије смо ширење наставили јесенас. Међутим, око Божића оспособили смо и путну везу са тог, источног дела копа, тако да се извесне количине јаловине одатле већ возе ка транспортном систему. Пошто се сваком нижом етажом удаљавамо од планира, стичу се услови да се све веће количине јаловине са Истока возе на транспортни систем. То је и јефтиније, пошто је краћа релација и вози се низбрдо, а брже ћемо сићи и до руде. Прве количине са Истока очекујемо крајем јуна ове године. То ће нам омогућити излазак још једног багера у тај део копа како би се проширење извело у потпуности.
Досад није било замрзавања цевовода ни пумпи тако да је и одводњавање дна копа, где се иначе вади богатија руда, текло несметано. И снабдевање електричном енергијом је било добро, па је у току кампања максималног испумпавања воде да би један багер из текућег захвата сишао још једну етажу на богату руду. Од ње и руде из источног дела копа правиће се композит којим би се задовољила флотација у погледу количина и флотабилности. Пошто је захладнело, екипе на одржавању рударске опреме посебно воде рачуна о додавању адитива у гориво да се не би замрзавало, као и испуштању кондензата из хидрауличних водова – напомиње Делић. – Пошто се одржавање багера, бушилица и тешких камиона одвија напољу, механичари, хидрауличари и електричари раде у тежим условима. Али, како им то није први пут они су – према оцени управника – засад на висини задатка. Машине су и током лета ишле из руке у руку да се не би губило време, а сада за то постоји још један разлог. То је да се између смена не заледе инсталације и угасе, па не могу да стартују. Зато се гасе само када су дневни и велики сервиси. Нарочито се води рачуна о исправности система за руковање и кочење да не би дошло до проблема. Јер, овде су магле честе, а ноћу видљивост зна да падне на два-три метра, па се возачи радио-станицама договарају где да се чекају и мимоилазе. План нам је основни циљ, али је безбедност људи и опреме увек на првом месту. Да је тако уверили смо се и током минирања којим је окончана прва смена шеснаестог јануарског дана. Пословођа Горан Петровић и новопечени мајстор Милош Мартић безбедно су активирали 40 бушотина са скоро 17 тона експлозива. Мине грунуше, етажа полете увис па здробљена леже, они проверише да ли је све пукло и сирена објави да опасности нема. Сви наставише своје послове – дампери се размилеше снежном белином највећег рудника Рударско-топионичарског басена Бор.

Још повезаних текстова
В Љубиша Алексић
Више текстова Рударство

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

Пензионери РТБ-а: Ивица Милићевић (Јама)

Рудар који слика свеце Као човеку који је од малена волео да слика, сусрет са плавичастим …