Међународна конференција о минералним ресурсима Србије

Потенцијали за лидерство у региону

Добри резултати у истраживањима прошле године постигнути су у области литијума, злата, нафте и гаса. – Учесници сагласни да истраживања морају да се наставе. – Ако Швеђани могу да помере читав један велики град за неколико километара јер лежи на богатим налазиштима, зашто ми то не бисмо могли да урадимо са једним „дрвеним градом“ уколико истраживања потврде да се испод њега налазе велике резерве руде, рекао је генерални директор РТБ-а Бор
БЕОГРАД. – На међународној конференцији „Минерални ресурси у Србији – покретачка снага привредног развоја“, одржаној петог новембра у хотелу “Метропол Палас”, помоћник министра природних ресурса, рударства и просторног планирања Зоран Даниловић најавио је измене Закона о рударству којима би се све регулативе усагласиле са Европском унијом.
Он је говорио и о улагањима у геолошка истраживања у протеклом и наредном периоду, наглашавајући да су добри резултати у истраживањима прошле године постигнути у области литијума, злата, као и нафте и гаса.
Говорећи о значају рударства у Србији он је рекао да, с обзиром на ресурсе којима располаже, Србија у наредних десет година може постати лидер у региону, а рударство би требало да представља покретачку снагу привреде у крајевима у којима је развијено, наводећи као успешан пример РТБ Бор чији је интензиван опоравак почео 2010.
Представници приватних компанија су изразили забринутост због променљиве висине такси на минералне сировине јер сматрају да би оваква пракса отерала многе инвеститоре, с обзиром на то да би Србија због константних промена постала средина несигурна за инвестиције.
Велики део конференције био је посвећен истраживању и потенцијалној експоатацији лежишта никла, бора и литијума, при чему су сви учесници сагласни да истраживања морају да се наставе. Јер, како је навео професор Радомир Вукчевић, никл је тренутно сировина број два по значају у Европској унији. – Противници експлоатације хоће да уплаше народ и пласирају причу да су Србији потребне само шљиве, јабуке и прасићи, а данас је свет незамислив без никла. Свака шерпа од нерђајућег росфраја има од 8 до 10 одсто никла – рекао је Вукчевић.
О значају рударства у својим земљама и сарадњи са Србијом на том пољу на конференцији су говорили и амбасадори Шведске, Аустралије и Канаде.
– Рударство је у свету одговорно за 11,5% БДП, а у Аустралији чак за 21,5% – рекла је, између, осталог амабасдорка Аустралије у Србији Хелен Стадерт.
Највеће интересовање је изазвао Округли сто о даљем развоју рударског сектора у Србији на коме су учествовали Благоје Спасковски, генерални директор РТБ Бор, Милорад Грчић, генерални директор басена Колубара, др Раде Јеленковић и професор Љубиша Андрић.
У запаженом обраћању учесницима скупа, Благоје Спасковски је рекао, између осталог, да је вредност РТБ Бор у протекле четири године порасла три пута ако посматрамо интересовање страних комапнија за улагање у РТБ. – Данас постоји велики број озбиљних компанија које су спремне да купе РТБ по много већим ценама него што су нуђене пре четири године, али ми никада нећемо продати више од 49 процената акција РТБ-а. Јер, за Србију је важно да ова компанија, као покретач привреде у региону остане у државном власништву. Бор и читав регион се свакодневно мењају у позитивном смислу захваљујући резултатима које РТБ постиже, а важно је нагласити да ће по завршетку изградње нове топионице ваздух у Бору бити истог квалитета као што је био пре 110 година и почетка експлоатације руде. Довољно је данас прошетати Бором и видети колико се променио живот у граду откада је започео опоравак компаније, а тако може бити и у другим местима где постоје минералне сировине – рекао је Спасковски, а у вези нових истраживања је додао: – Ако Швеђани могу да помере читав један велики град за неколико километара јер лежи на богатим налазиштима, зашто ми то не бисмо могли да урадимо са једним „дрвеним градом“ уколико истраживања потврде да се испод њега налазе велике резерве руде.
Доктор Раде Јеленковић је нагласио да се са истраживањем и експлоатацијом рудног богатства не сме стати због наводног негативног утицаја на животну средину јер ако тако гледамо, не само да не би смео никл да се експлоатише, већ би се убрзо појавили захтеви за престанком експлоатације бакра, злата, па на крају и угља. – Ако се примењују регулативе које важе у Европској унији или Аустралији, могућност негативног утицаја на животну средину је занемраљива – рекао је он.