„Нова топионица је подвиг у домену екологије, одајем признање РТБ-у“
Г. Триван: Преузети на себе овакав подухват и изградити нову топионицу, за некога је можда мало, али то је за Србију веома важно, јер тим кораком почиње да се мења филозофија живљења. – У заштиту животне средине наредних 20-30 година мораће да се уложи 15 милијарди евра. – Највећи послови у Србији крију се у области ЗЖС – почев од изградње 300 комуналних система за прераду отпадних вода, преко ремедијације до 26 регионалних депонија. – Б. Спасковски: Шта рећи, а не бити поносан на дело које је урадио РТБ, а подржала и „водила“ Влада Србије – и финансијски и морално и политичком одлуком
РТБ. – Министар заштите животне средине Горан Триван посетио је 27. фебруара Рударско-топионичарски басен Бор. Најпре је разговарао са менаџментом компаније, а потом је у друштву домаћина посетио Фабрику сумпорне киселине. Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а, изразио је посебно задовољство „што је министар екологије у постројењу које је Бор из најзагађенијег простора пре десет година (са 32.000 микрограма сумпор-диоксида по нормалном кубном метру) „извукло“ и „пребацило“ у најчистији град са свега 50 и испод 50 микрограма“. – Шта рећи, а не бити поносан на дело које је урадио РТБ, а подржала и „водила“ Влада Србије – и финансијски и морално и политичком одлуком. И зато Борани пуно дугују Влади Србије, Министарству заштите животне средине и министру Горану Тривану – рекао је Спасковски.
Нови рудници – по светским стандардима!
– Отварање нових лежишта је потпуно легитимна ствар онда када су сви еколошки стандарди испуњени. Ако хоћете да отварате, морате да се јавите министарствима и да поштујете светске стандарде. Хоћете иностране фирме да то раде у нашој земљи – одлично, па нека поштују стандарде који важе у њиховим земљама. Од нашег доласка на чело Министарства ЗЖС став је да се животна средина мора поштовати, да се не могу правити компромиси са здрављем људи и да морамо уважавати међународне стандарде који су већ успостављени. Да бисмо те стандарде могли да подижемо на још виши ниво, нарочито у крајевима који су девастирани, један од важних разлога, не само због ублажавања последица климатских промена већ и ремедијације земљишта, јесте пошумљавање. Министарство ће већ од ове године покренути пошумљавање по целој Србији. За почетак ће то бити „козметички“, симболично у погледу површина, али како године буду пролазиле тако ћемо радити на стотинама хектара. То ће бити начин да наша деца за 10-20 година почну да живе у знатно бољим условима него што је са нама случај – поручио је министар Триван.
– Отварање нових лежишта је потпуно легитимна ствар онда када су сви еколошки стандарди испуњени. Ако хоћете да отварате, морате да се јавите министарствима и да поштујете светске стандарде. Хоћете иностране фирме да то раде у нашој земљи – одлично, па нека поштују стандарде који важе у њиховим земљама. Од нашег доласка на чело Министарства ЗЖС став је да се животна средина мора поштовати, да се не могу правити компромиси са здрављем људи и да морамо уважавати међународне стандарде који су већ успостављени. Да бисмо те стандарде могли да подижемо на још виши ниво, нарочито у крајевима који су девастирани, један од важних разлога, не само због ублажавања последица климатских промена већ и ремедијације земљишта, јесте пошумљавање. Министарство ће већ од ове године покренути пошумљавање по целој Србији. За почетак ће то бити „козметички“, симболично у погледу површина, али како године буду пролазиле тако ћемо радити на стотинама хектара. То ће бити начин да наша деца за 10-20 година почну да живе у знатно бољим условима него што је са нама случај – поручио је министар Триван.
Иако је у Бору урађен најважнији корак у погледу екологије – отклоњен је главни разлог загађења, још много тога има да се уради. Оно што министар Триван види као део проблема које треба решавати су различите врсте отпадних вода. – РТБ је, уз изузетке у оквиру своје производње, мање-више затворен систем када су у питању отпадне воде. Међутим, и ту има посла. Али, у овом тренутку мислим и на комуналне отпадне воде у граду, јер не смемо заборавити да су грађани заправо највећи загађивачи животне средине на овај начин. Морамо да решимо питање површинских отпадних вода (комунална, инфраструктурна, кишна канализација), и то је први пројекат који Бор, али и остали градови у Србији, морају да ураде. Србија мора да уради око 300 система за прераду отпадних вода (у овом тренутку задовољавајуће функционишу три-пет). Влада најпре треба да помогне локалној самоуправи у Бору да изради пројектно-техничку документацију, јер она нема довољно средстава да то уради сама. Овде ћемо као и досад морати да замолимо за помоћ РТБ-а, али и државе. После идемо у реализацију, „трчање“ за инвеститорима (пројекти коштају од неколико милиона до неколико десетина милиона евра). То је могуће да се реши уз помоћ државе, али и капитала, није важно да ли домаћег или иностраног. Бор са РТБ-ом, као гигантом, факултетом, локалном самоуправом и помоћи државе има озбиљну шансу зато што има ове четири компаративне предности.
