Почетак Екологија Министар  заштите  животне средине Горан Триван у Бору изјавио:

Министар  заштите  животне средине Горан Триван у Бору изјавио:

10 друго читање
0
0
677
Министар заштите животне средине Горан Триван у Бору изјавио:

„Нова топионица је подвиг у домену екологије, одајем признање РТБ-у“

Г. Триван: Преузети на себе овакав подухват и изградити нову топионицу, за некога је можда мало, али то је за Србију веома важно, јер тим кораком почиње да се мења филозофија живљења. – У заштиту животне средине наредних 20-30 година мораће да се уложи 15 милијарди евра. – Највећи послови у Србији крију се у области ЗЖС – почев од изградње 300 комуналних система за прераду отпадних вода, преко ремедијације до 26 регионалних депонија. – Б. Спасковски: Шта рећи, а не бити поносан на дело које је урадио РТБ, а подржала и „водила“ Влада Србије – и финансијски и морално и политичком одлуком
РТБ
. – Министар заштите животне средине Горан Триван посетио је 27. фебруара Рударско-топионичарски басен Бор. Најпре је разговарао са менаџментом компаније, а потом је у друштву домаћина посетио Фабрику сумпорне киселине. Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а, изразио је посебно задовољство „што је министар екологије у постројењу које је Бор из најзагађенијег простора пре десет година (са 32.000 микрограма сумпор-диоксида по нормалном кубном метру) „извукло“ и „пребацило“ у најчистији град са свега 50 и испод 50 микрограма“. – Шта рећи, а не бити поносан на дело које је урадио РТБ, а подржала и „водила“ Влада Србије – и финансијски и морално и политичком одлуком. И зато Борани пуно дугују Влади Србије, Министарству заштите животне средине и министру Горану Тривану – рекао је Спасковски.

Нови рудници – по светским стандардима!
Отварање нових лежишта је потпуно легитимна ствар онда када су сви еколошки стандарди испуњени. Ако хоћете да отварате, морате да се јавите министарствима и да поштујете светске стандарде. Хоћете иностране фирме да то раде у нашој земљи – одлично, па нека поштују стандарде који важе у њиховим земљама. Од нашег доласка на чело Министарства ЗЖС став је да се животна средина мора поштовати, да се не могу правити компромиси са здрављем људи и да морамо уважавати међународне стандарде који су већ успостављени. Да бисмо те стандарде могли да подижемо на још виши ниво, нарочито у крајевима који су девастирани, један од важних разлога, не само због ублажавања последица климатских промена већ и ремедијације земљишта, јесте пошумљавање. Министарство ће већ од ове године покренути пошумљавање по целој Србији. За почетак ће то бити „козметички“, симболично у погледу површина, али како године буду пролазиле тако ћемо радити на стотинама хектара. То ће бити начин да наша деца за 10-20 година почну да живе у знатно бољим условима него што је са нама случај – поручио је министар Триван.
Министар ЗЖС сматра да је важно истаћи да „у моменту када се налазимо у фабрици сумпорне киселине не осећамо да смо у таквој фабрици“. – За људе који живе у Бору ситуација је потпуно другачија у претходне две године него што је била деценијама уназад. Доживели су тренутак да, како они кажу, готово не верују да фабрика сумпорне киселине ради зато што не осећају да „мирише“. Преузети један овакав подухват и урадити нешто овако за некога је можда мало. Међутим, за Србију је веома важно зато што се мења филозофија живљења – да највеће компаније у Србији почињу да схватају и не само то, ево РТБ ради на томе, да живот грађана буде бољи. Министарство ЗЖС има пуну свест о томе да је највећи загађивач животне средине у Србији заправо привреда. Истовремено, зна да она највише инвестира у животну средину. Зато је на нама да привреду и оне који и даље загађају „притискамо“ и више него досад, али и да имамо више разумевања за њихов рад и живот у локалу. Оно на шта упућујемо је сарадња између локалне самоуправе, предузећа и грађана. Овде имамо тај случај. Наилазимо на пуно разумевање, чак и иницијативу менаџмента РТБ-а шта све треба урадити, који су планови и како ћемо у томе заједно учествовати. Басен неће бити сам што се тиче Министарства ЗЖС. Та сарадња не мора увек да донесе обострано разумевање, али ће морати да резултира бољим условима живота грађана.
Иако је у Бору урађен најважнији корак у погледу екологије – отклоњен је главни разлог загађења, још много тога има да се уради. Оно што министар Триван види као део проблема које треба решавати су различите врсте отпадних вода. – РТБ је, уз изузетке у оквиру своје производње, мање-више затворен систем када су у питању отпадне воде. Међутим, и ту има посла. Али, у овом тренутку мислим и на комуналне отпадне воде у граду, јер не смемо заборавити да су грађани заправо највећи загађивачи животне средине на овај начин. Морамо да решимо питање површинских отпадних вода (комунална, инфраструктурна, кишна канализација), и то је први пројекат који Бор, али и остали градови у Србији, морају да ураде. Србија мора да уради око 300 система за прераду отпадних вода (у овом тренутку задовољавајуће функционишу три-пет). Влада најпре треба да помогне локалној самоуправи у Бору да изради пројектно-техничку документацију, јер она нема довољно средстава да то уради сама. Овде ћемо као и досад морати да замолимо за помоћ РТБ-а, али и државе. После идемо у реализацију, „трчање“ за инвеститорима (пројекти коштају од неколико милиона до неколико десетина милиона евра). То је могуће да се реши уз помоћ државе, али и капитала, није важно да ли домаћег или иностраног. Бор са РТБ-ом, као гигантом, факултетом, локалном самоуправом и помоћи државе има озбиљну шансу зато што има ове четири компаративне предности. Оно о чему Бор већ сада мора да размишља, по мишљену министра ЗЖС, јесте ремедијација земљишта. – Важно је да знамо стање, да ништа не кријемо и да овај пут морамо прећи. Ремедијација земљишта се ради новим методама које не траже измештање земљишта, него на лицу места, и то бактеријама. То кошта, али колико кошта здравље грађана?! Здравље грађана нема цену! Бор мора да има тзв. мастер-план који ћемо да урадимо за годину-две, по фазама, и онда ћемо знати којим новцем располажемо. А, држава ту мора да помогне. Најпре, да би се то десило, новац од еколошких такси у локалу мора да се троши наменски. Министарство ЗЖС ће кроз зелени фонд морати да располаже много већим средствима него што је досад имао – за почетак дупло већим. Одговарајући на питање новинара шта све Србија у области екологије треба да уради на путу приступања Европској унији, министар Триван је одговорио: – Поглавље 27 је најобимније, најкомпликованије и најскупље. Процењујемо да ћемо у заштиту животне средине у Србији наредних 20-30 година морати да уложимо 15 милијарди евра. Тај новац делом ће доћи из Србије, али делом и из иностранства, без обзира да ли је реч о фондовима или о приватној иницијативи. То значи да се највећи послови у Србији крију управо у области ЗЖС – почев од изградње 300 комуналних система за прераду отпадних вода, преко ремедијације до 26 регионалних депонија. Од начина на који ћемо преговарати зависи како ћемо живети у наредним годинама. Осим екологије, ово поглавље садржи и питање шума и вода, те стално причам о квалитету наших вода, али и о шумама и пошумљавању које су парадигма здравог живота. Не знам шта ће планета да уради, али Србија мора да иде овим путем.
Још повезаних текстова
В Јасмина Станојевић
Више текстова Екологија

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

Августовски производни биланс металурга бољи од јулског

Претопљен сав концентрат Прерада никада није „падала“ испод 1.240 тона шарже, …