Почетак Пензионери Мирко Милосављевић: У багеру и руднику више од 45 година

Мирко Милосављевић: У багеру и руднику више од 45 година

2 друго читање
0
0
118

 РБМ. –  Мирко Милосављевић, руковалац рударске механизације, ВК багериста у Руднику бакра Мајданпек, радећи од октобра 1980. године остварио је 45 година и пет месеци радног стажа и право на заслужену пензију. На њу се тек привикава будући да се још без сата на време буди за полазак на посао.
Мирко Милосављевић: У багеру и руднику више од 45 годинаПочео сам да радим у добро време за рудник, када је било пуно посла, резултата, па и пара. Било је више радника, били смо млађи, пуни елана, спремни за рад и друговање. Потом су стигла тежа времена и мање свега што смо на почетку имали, осим година – каже Мирко признајући да су његове прве жеље биле да се запосли у некадашњем “Универзалу” као возач или у Мосни. – Нисам знао да ће посао у руднику бити избор за цели радни век. Ко зна због чега, али почео сам и све време радио баш ту, у фирми коју је красило велико другарство, слога и заједништво.
Испоставило се да много тога није било лако, али Мирко није размишљао о промени посла ни напуштању рудника. Ни када је било тешко на послу, када се говорило о затварању рудника и социјалним програмима, ни када је било тешкоћа са превозом. Путујући свакодневно из Мосне аутобусом скоро 50 километара и више од сат времена у једном правцу, Мирку је свака смена трајала 12 сати.

Посао није био лак, али сам, не штедећи себе, увек покушавао да дам максимум. После само три године добио сам багер, са пет постао мајстор и тако радио 31 годину. Радио сам само на сајлашима, „Марионима“, на новим, великим, нисам – каже Мирко као за себе, додајући “а сада је све на тим грдосијама”. – Некада је и „Марион 7“ био велики багер. Био је моћна машина, радио сам са њима и на Северном и Јужном ревиру, селио их толико пута… Некада се радило на широким, већим етажама, селидбе су биле ређе, минирања такође. Рударски посао је сада тежи, услови за рударење су неповољнији. А опет, пре је било више дисциплине, строгоће. Багер је био као апотека, цела смена је могла да се одради у белој кошуљи и да се не испрља. Било је и сјајних мајстора. И данас се са поштовањем сећам мајстор Станета код кога сам “пекао” занат. Мирков син Младен ради у РБМ-у на истим пословима као багериста. – Нисам био за то, али поштујем његову жељу. За то се школовао, то ради, а да ли ће му бити лакше него мени, сам ће видети – отворен је Мирко.

Још повезаних текстова
В Силвија Вукашиновић
Више текстова Пензионери

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

Велики ремонтни радови у флотацији РБМ-а

“Подизање” пете секције Са циљем да се повећа капацитет прераде, оспособљава се још једна …