На београдском РГФ-у обележен Дан географских информационих система

Технологија данашњице, а не будућности

У иностранству је ГИС одавно препознат као неопходна вештина која омогућава квалитетније обављање свакодневних послова у области рударства и геологије, па нам је циљ да студентима приближимо материју и на време их упознамо са стручном јавношћу са којом ће сутра радити, рекла је Ранка Станковић. – Нове науке и нове технологије имају шансу да заживе и на борском Техничком факултету, оценио је Ненад Вушовић
БЕОГРАД. – ГИС дан, традиционална манифестација глобалног карактера која се широм света организује 20. новембра, ове године обележен је на београдском Рударско-геолошком факултету. Идеја организовања оваквог скупа је, како је објаснила доцент на катедри за примењену математику Ранка Станковић, да студенти редовних и мастер-студија рударства и геологије на време упознају стручну заједницу са којом ће сутра радити.
–Већина страних компанија које долазе у Србију и овде запошљавају стручњаке рударске и геолошке струке траже познавање ГИС-технологија. Дакле, у иностранству је ГИС препознат као неопходна вештина која омогућава квалитетније обављање свакодневних послова у области рударства и геологије. Домаће фирме, с друге стране, захтевају и даље само елементарно познавање ове технологије, па нам је циљ да студентима приближимо материју и ову технологију што пре учинимо технологијом наше садашњости, а не будућности – истакла је Станковићева.
– Географски информациони систем је специфичан систем везан за тзв. геореференциране податке и има веома широку примену у рударству, геологији, али и у осталим инжењерским дисциплинама. У Србији се ГИС дан обележава од 2000. године, а ове је Рударско-геолошки факултет први пут домаћин и организатор сусрета – рекао је декан проф. др Иван Обрадовић.
Прилику да на Дан ГИС-а представи његову примену на борском Техничком факултету имао је и проф. Ненад Вушовић. Он је, у оквиру презентације употребе ГИС-а у РТБ-у Бор, истакао важност геоинформационих технологија и геоинформатике у бољем сагледавању гео-простора и свих активности у борском руднику, пошто је, како се изразио, Рударско-топионичарски басен Бор изузетно сложен систем. – Задовољство ми је што је Технички факултет у Бору добио позив да представи један образовни циклус који је спроведен у нашој високошколској установи и мислим да нове науке и технологије имају шансу да заживе и у Бору – оценио је професор Вушовић.