На Борском језеру почела 26. „Еколошка истина 2018“

У служби истине

За ове три године откад ради нова топионица прерађено је милион и 82 хиљаде тона концентрата, а произведено преко 200.000 тона катодног бакра. И све то под чистим небом, јер ниједном за то време није се десило да просечне концентрације сумпор-диоксида у ваздуху премаше дозвољену вредност од 50 микрограма – истакао је генерални директор РТБ-а Благоје Спасковски отварајући међународну конференцију. – На овогодишњој „Еколошкој истини“ биће представљено 77 радова аутора са универзитета, истраживачких института и привреде из 13 земаља. – С. Шербула: Примарни циљ Ецо ТЕР ’18 је да окупља академску заједницу, истраживаче и индустријске инжењере, како би разменили искуства, стручне идеје и размотрили могућности за заједничко истраживање

БОРСКО ЈЕЗЕРО. – У хотелу „Језеро“ на Борском језеру данас је свечано отворена дводневна 26. Међународна конференција ЕцоТЕР’18 (Ecological Truth & Environmental Research 2018), односно „Еколошка истина и истраживање животне средине 2018“. На овогодишњој конференцији биће представљено 77 радова аутора са универзитета, истраживачких института и привреде из 13 земаља (Аргентине, Пољске, Белорусије, Турске, Француске, Италије, Румуније, Бугарске, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе и Србије). Ову научно-стручну манифестацију отворио је Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор.
– Истина је да смо 115 година загађивали околину, испуштали, пре свега, пулпу у Борску и делимично у Кривељску реку и уништавали најплоднију земљу око Борске реке и Тимока све до Дунава. Истина је да су у акцидентним ситуацијама попут оне из фебруара 2009. године концентрације сумпор-диоксида у ваздуху бивале чак 32.000 микрограма по нормалном кубном метру. Истина је да смо из РТБ-а испуштали 60.000-70.000 кубика киселе воде и да у рекама око Бора и у Тимоку није било живих бића. Истина је, нажалост, и то да је децембра 2003. године на Бор и околину сручено 204 тоне отрова претапањем концентрата из „Чока Марина“ пуног кадмијума, живе, арсена, олова, цинка и других штетних елемената у старој топионици. Још болнија истина је да нико у Србији није желео да се позабави овим податком. Зато вас молим да ову тему прожимате кад год можете, не да бисмо кажњавали оне који су то радили, него да бисмо опоменули све наредне менаџере да им се то не понови.
Након подсећања на ове болне истине, челни човек Басена је прешао на светлије теме којима је, захваљујући изградњи нове топионице у Бору 2015. године, драстично побољшана еколошка слика у граду бакра.
– За ове три године откад ради нова топионица прерађено је милион и 82 хиљаде тона концентрата, а произведено преко 200.000 тона катодног бакра. И све то под чистим небом, јер ниједном за то време није се десило да просечне концентрације сумпор-диоксида у ваздуху премаше дозвољену вредност од 50 микрограма. Прошле године је, на пример, просечна концентрација СО2 у ваздуху на свим мерним местима у граду износила само 33,63 микрограма по нормалном кубном метру ваздуха, што је знатно испод европских и светских норматива (675 микрограма). Урадили смо дуплу катализу, доинвестирали и направили светско постројење што ћу потврдити чињеницом коју су скоро изрекли представници кинеске компаније – озбиљног кандидата за промену власничке структуре РТБ-а. Свака част да је ваздух овакав, као и велике честитке за то што вам је цена производње у Флотацији „Велики Кривељ“ 3,5 долара. Ми још увек нисмо спустили трошкове на ниво какав ви имате.
Од осталих достигнућа и побољшања на пољу екологије Спасковски је истакао и то да се пулпа више не „котрља“ Борском реком, а да се киселе воде у 85 одсто случајева не испуштају него прерађују у постројењу за пречишћавање вода.
– Будућност нам је да, пре свега, наставимо заштиту радника у радној околини и уведемо терцијално одимљавање. Морају се створити услови да људи који тамо раде не осете ниједног тренутка, нарочито када се испушта шљака или бакренац, концентрацију већу од 50 микрограма. Следећи задатак је да морамо пречистити преосталих 15 процената вода које се излужују са старих коповских одлагалишта и флотацијских депонија, морамо озеленити све оне „месечеве површине“ које смо почели. Остаје да локална управа и држава Србија ураде систем за пречишћавање фекалних вода из Бора. Предстоји нам и велика обавеза да развијамо рударство и запошљавамо људе. За то немамо пара ни РТБ ни држава Србија и управо због тога је власничка промена и долазак стратешког партнера неминовност. Партнера кога ћемо обавезати да све оно што учини у екологији и врати мајци природи како је било, али обавежемо и РТБ да историјска наслеђа врати на ниво какав је био пре него што смо почели да копамо руду. Оверене рудне резерве од милијарду и 340 милиона тона траже од нас, од Владе Србије да развија рударство и повећава учешће РТБ-а у БДП-у државе Србије. Пратите еколошку црту развоја РТБ-а, „Чукару Пеки“, мотрите, објављујте и немојте дозволити да се понове претходних 115 година. Нека вас прати истина – поручио је генерални директор комбината бакра.
Добродошлицу и успешан рад учесницима скупа пожелели су проф. др Нада Штрбац, декан Техничког факултета у Бору, проф. др Радоје Пантовић, председник Научног одбора, и проф. др Снежана Шербула, председник Организационог одбора.
– Ове године традиционална конференција Еколошка истина – Ецо ИСТ проширила је свој назив на истраживање у области животне средине. Примарни циљ Ецо ТЕР ’18 је да окупља академску заједницу, истраживаче и индустријске инжењере, како би разменили искуства, стручне идеје и размотрили могућности за заједничко истраживање. Посебно смо поносни и захваљујемо се нашим пленарним предавачима: професорима Себастиану Беллу који је дошао из далеке Аргентине и Александри Надгорска Соцха из Пољске. Мало је људи који би дошли са друге стране земаљске кугле да презентују своје радове, друже се са нама и раде заједничке пројекте, што нам је посебно значајно. Сарађујемо са индустријом, институтима, факултетима. Надам се да свака еколошка истина са истраживањем животне средине сваке године поставља нове границе и нове бенефите – нагласила је проф. др Шербула.
Овогодишња конференција посвећена је успомени на преминулог проф. др Зорана Марковића са ТФ-а коме је минутом ћутања одата пошта. Пошто је његова жеља била издавање монографије поводом 25. годишњице конференције, Организациони одбор је то учинио ове године њему у част и прве примерке уручио његовој ћерци Магдалени Марковић.
Организатор ЕцоТЕР’18 је Технички факултет у Бору, суорганизатори Технолошки факултет Универзитета у Бања Луци, Факултет за металургију и технологију у Подгорици, Металуршки факултет у Сиску и Друштво младих истраживача из Бора, а финансијски је подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.