Нова линија дробљења шљаке у борској Флотацији

Успешан пробни рад

Постројење за дробљење и сејање шљаке, са транспортним системом до млевења, завршено и пуштено у пробни рад 26. децембра, а осмог јануара предато на коришћење борској Флотацији. – Дроби и просејава 150 тона шљаке на сат, а на млевење одлазе комади до 16 милиметара. – Бољим уситњавањем до већег капацитета млевења, мањих трошкова норматива и више бакра
ФЛОТАЦИЈА БОР. – После много година у оронуле хале борске флотације улази нова опрема линије за прераду топионичке шљаке као део великог, недавно завршеног пројекта нове топионице и фабрике сумпорне киселине. Уз стару, овде ће се превасходно прерађивати шљака из нове флеш-пећи и конвертора и тако омогућити да се стигне до пројектованих искоришћења бакра. Као прва А-фаза нове линије, 26. децембра завршено је и пуштено у пробни рад, а осмог јануара и званично предато на коришћење борској Флотацији, постројење за дробљење и сејање шљаке са транспортним системом до млевења. Наредну (прву Б-фазу) чини постројење за млевење са домељавањем, односно нови вертикални млин чији су темељи урађени и очекује се испорука, док завршну (или другу фазу) чини комплетна линија нових флотационих машина.
Према речима Јовице Анђеловића, руководиоца пројекта, капацитет дробљења и просејавања је 150 тона шљаке на сат, а на млевење одлазе комади до 16 милиметара. Комплетно постројење за прераду нове топионичке шљаке је капацитета 340.000 тона годишње и у њему ће моћи да се преради 290.360 тона шљаке из флеш-пећи (са 1,4 одсто бакра) и 49.650 тона конверторске шљаке (са шест одсто бакра). Постројењем ће се аутоматски управљати након уградње анализатора. Они ће пратити читав систем прераде шљаке, омогућити искоришћење бакра од 84 одсто и производњу концентрата са 30 одсто овог метала.
– Сви радови на ревитализацији старе опреме и уградња нове започели су у другој половини септембра прошле године – каже Анђеловић. – У састав овог постројења за дробљење и сејање шљаке улази тзв. кипалиште које је комплетно реконструисано, почев од зграде и сипке, до пријемне решетке на којој се одвајају крупни комади. Потпуно је саниран и бетонски бункер од 200 кубика и комплетно замењен плочасти трнанспортер Т1 новим транспортером-додавачем са фреквентном регулацијом (произвео га је АТБ ФОД Бор). Од старе опреме остала је „САYМОНС“ примарна дробилица (из 1927. године!) која је ремонтована. Ремонтовани су и транспортери Т2 (33,2 метра) и Т3 (23 м). У плану је да се уради отпрашивање дробљења и просејавања, али то је предмет новог уговора са АТБ ФОД-ом који треба да се реализује у наредном периоду.
У току су радови на првој Б-фази у којој је најважнија уградња вертикалног млина. Млин је на путу из Америке ка Србији и очекује се да у Бору буде око 10. фебруара. Та фаза подразумева и ремонт млинске секције, односно замену облога у млину са куглама (испорука “Мецо минералс”) и уградњу две нове хидроциклонске батерије. Једна је код млина са куглама, док ће друга „хранити“ вертикални млин. Ту су и припадајуће муљне пумпе (укупно их је 20 у целом систему, а 10 у првој Б-фази) као и пратећи цевоводи: за пулпу, за процесни и инструментални ваздух, за повратну и заптивну воду. Вертикални млин (ВТ 400), као највећа технолошка новина нове линије, већ је представљен басенским стручњацима крајем прошле године. Висок је 11,5 метара и служиће за домељавање шљаке са циљем да се добију што ситније честице (40 микрона), постигне веће искоришћење бакра и оствари бољи садржај овог метала у концентрату. Та фаза послова подазумева и повезивање вертикалног млина са постојећим “ДЕНВЕР”-флотационим машинама.
–Испоруком нових пет РЦС 40 и девет машина РЦС 5, које служе за пречишћавање, као и дуваљки, избациће се старе „ДЕНВЕР“-машине из процеса флотирања шљаке и остати само у делу флотације где се прерађује руда из Јаме. Прва Б-фаза мора да буде готова до краја фебруара, док друга зависи од приспећа машина и план је да се заврши у априлу – додаје Анђеловић. – За прераду топионичке шљаке користиће се постојећа млинска секција Б, а вертикални млин и флотационе машине уградиће се у делу зграде који је срушен да би се подигла нова, попречна, хала.
У погону дробљења и сејања све је урађено по базном инжењерингу фирме „Мецо Минералс“ и пројекту борског Института за рударство и металургију. “Мецо” је испоручио и вибро-сито и вибро-додавач који „храни“ дробилицу ХП 200. Постројење аутоматски ради а њиме управља такозвани ХП-матик који је такође производ поменуте компаније. Главни извођач радова је “АТБ ФОД” Бор који је машинско-грађевински део посла урадио са подизвођачима као што су нишка “Металопрерада”, АД “WООD” Свилајинац и “ГРАПРОМ” из Бора. Електрорадове је, такође, изводио АТБ ФОД, а електропројектовање и електроормане „Микроконтрол“, Београд.
Пројекат води стручни тим од 12 басенских инжењера у који су укључени и људи из борске Флотације. – Тиме што је сопственим снагама урадила велики део посла, компанија је уштедела знатна финансијска средства – подвлачи рударски инжењер Иван Анђеловић, заменик руководиоца пројекта. – Обимне припремне радове (уклањању старе опреме, отпадног материјала, шута, земље) обавили су сами радници РББ-а, односно Флотације и ТИР-а.
Према речима Саше Милића, управника борске Флотације, завршена је и обука, људи знају да рукују новом опремом и у овој почетној фази отклањају се неке ситне неисправности, опрема подешава “у ходу”. – Снимањем и узорковањем установили смо да постројење ради пројектованим капацитетом и гранулометријом, иако је стара шљака коју сада прерађујемо мало тврђа и крупнија него што ће бити нова која ће се хладити у лонцима. Суштина целе приче је да у наредном периоду, на основу бољег уситњавања шљаке, повећамо капацитет њеног млевења и смањимо утрошак норматива. А, већ сада могу да кажем да је боље него што је било, а биће још боље. Главне предности које доноси нова линија је аутоматизација процеса и његова стабилност са новом опремом која је заменила досадашњу, стару више од 50 година.