Нове резерве за још успешније пословање

Код „Кривељског камена“ утврђене су резерве нових 30 милиона тона руде, а геолошка је процена да се до краја следеће године овде може очекивати близу 100 милиона тона руде са просечним садржајем бакра који иде до 0,4 одсто – изјавио Благоје Спасковски. – Пословодство Басена размишља о отварању површинског копа на овој локацији јер почетне инвестиције нису велике пошто је руда малтене на самој површини. – Седмомесечна производња у свим сегментима боља од прошлогодишње за 20 одсто: откопано преко осам милиона тона руде, уклоњено 18 милиона тона раскривке и дато 23.000 тона бакра у концентрату. – Компанија од нове Владе очекује нове подстреке и нове приступе у активирању металског комплекса земље.

– У добром распложењу, по сопственом признању, јер су резултати компаније у свим сегментима бољи од прошлогодишњих за 20 одсто, генерални директор РТБ-а Благоје Спасковски изјавио је трећег августа на конференцији за новинаре да је, поред оверених резерви које Басену гарантују производњу бакра у наредних 50 година, на локалитету „Кривељски камен“ и званично установљено нових 30 милиона тона руде. Нове резерве свакако су, како је рекао, додатна гаранација за успешно пословање компаније, будућност рударства на овим просторима, нова радна места и већу социјалну сигурност.

-У последње три и по године у РТБ-у је откопано 30 милиона тона руде, а толико је недавно и откривено код „Кривељског камена“. Геолошки посматрано, то није коначна процена јер очекујем да до краја следеће године „заокружимо“ циклус на близу 100 милиона тона нове руде! Нова руда је чак богатија од ове коју смо досад експлоатисали, а имамо срећу да је откривена малтене на самој површини, што значи да ће њен однос са раскривком бити веома повољан, а цена коштања производње много јевтинија. Просечан садржај „црвеног“ метала је 0,31%, и мало виши а, с напредовањем ка „Кривељском камену“ и првој бушотини, он расте на 0,4%. Убеђен сам, иако то још увек нисмо успели да докажемо, да садржај расте и са већом дубином, па смо зато, између осталог, наручили најмодернију и најбољу бушилицу која може да буши до 3.250 метара. Размишљамо и о евентуалном отварању површинског копа јер инвестиције нису велике пошто је руда на самој површини. Биће, међутим, потребно мало више пара за флотацију јер би се у том случају кривељска дограђивала, а то подразумева куповину нових млинова и флотационих машина – казао је Спасковски на конференцији за новинаре уприличеној поводом Дана компаније и Дана рудара Србије.
У свему бољи него лани

Седмомесечна производња у Басену, како је навео, готово у свим елементима је премашила лањску. Досад је откопано преко осам милиона тона руде и уклоњено 18 милиона тона расркивке, а 2011. је, како се чуло, у ово време било остварено 6,8 милиона тона руде и 14 милиона тона јаловине. Такође, за седам месеци ове године дато је 23.000 тона бакра у концентрату, док је минуле у истом периоду произведено 19.000 тона.
-У другом делу године очекујем боље резултате и ефективнији рад, пре свега због поновног покретања рудника „Церово“. Јулски учинак говори да је тако нешто могуће јер смо тада, захваљујући ревитализованом „Церову“, дали три и по хиљаде тона бакра у концентрату. Такав месечни учинак помножен са 12 месеци доводи нас до 42.000 тона бакра годишње, а то значи да смо прешли критичну баријеру и већ обезбедили више од 50% концентрата из сопствених сировина потребног за старт нове топионице. У августу очекујем да месечно из свих басенских рудника дајемо четири хиљаде тона бакра у концентрату, што годишње износи 48.000 до 50.000 тона бакра – истакао је Спасковски.

Поред производних резултата који му, како се изразио, уливају храброст, Спасковском „ветар у леђа“ дају и финансијски резултати, за које тврди да ће бити бољи од прошлогодишњих бар за 20 одсто.
-Овде посебно желим да будем јасан јер говорим о пословним резултатима, дакле о ономе што је приход, расход и разлика. Притом, не укључујем камате и дуговања јер су то ствари које припадају реструктурирању, фази из које компанија треба да изађе до краја ове године. Податак из штампе да РТБ дугује толико и толико је тачан, али је тачно и то да се он није сам задужио и да је много тога остало на његовим плећима.
Рецимо, све бивше басенске фабрике које су продате, изграђене су из кредита од 350 до 400 милиона долара а продате су за 30 до 50 милиона. Дакле, целих 400 милиона остало је РТБ-у у аманет да враћа! Одговорно тврдим да данас комбинат бакра ради одлично, а то потврђују и резултати истакнути на табли испред дирекције.

Зато, немојмо „мешати лончиће“, односно раније дугове са актуелним инвестицијама. Ово што се инвестира даваће производњу, а оно што се РТБ својевремено задуживао мора се вратити. Сходно плану изласка из реструктурирања, по основу „прве класе“ дугова, где спадају обавезе према радницима који су се, рецимо, у то време повредили на послу, и обезбеђивање сигурности мештанима Кривеља и Оштреља (ојачање колектора, побољшање брана, изградња приступних путева, санација зграда оштећених рударским минирањима, завршетак насеља „Бањица“) РТБ је досад исплатио 11 милиона евра! Е, зато ми сметају сувопарне информације о томе да је РТБ Бор дужник јер оне бацају сумњу на нешто што се зове „успешан РТБ“. Уредно пуњење буџета Комбинат бакра, додао је Спасковски, главни је ослонац и покретач привредних активности у региону и најзначајнија карика у бакарном ланцу Србије, која држави доноси неколико стотина милиона долара годишње. У последње три године уредно измирује све текуће обавезе према држави и партнерима и тачно „у дан“ плаћа не мале обавезе за струју, нафту и остало. – Месечна фактура за струју „тешка“ је 2,2 до 2,3 милиона евра! Значи, Басен годишње издваја за електричну енергију скоро 30 милиона евра! Порезе и доприносе такође редовно измирујемо, а сви радници имају повезан радни стаж и пуно осигурање – рекао је генерални директор. Упоредо са текућим обавезама према држави и партнерима, РТБ Бор редовно исплаћује зараде запосленима (просечна нето плата износи 62 хиљаде динара), а измирује и све обавезе из кредитних задужења по основу инвестиционг циклуса у рударство и металургију. – Из сопствених средстава је, на пример, куповљена нова опрема за кривељску флотацију вредна 18 милиона евра. Са локалним радовима, који ће коштати око милион и по евра, биће то инвестиција од 20 милиона евра. Опрема за мајданпечку флотацију је авансирана са три и по милиона, а њена вредност је 10 милиона евра. До краја ове године ћемо и то „покрити“ – додао је први човек РТБ-а.
Циљеви и визија
-Мој циљ је да новом рударском опремом у наредном периоду производњу бакра са 48.000 тона бакра у концентрату годишње повећавамо на 70.000, па 75.000 и 80.000 тона. Већ пројектујемо повећање капацитета у „Церову“ на 5,2 до 5,5 милиона тона руде годишње, а то ћемо постићи пресељењем старе опреме и комбинацијом млинова из Мајданпека. Капацитет у Мајданпеку ћемо са шест повећати на осам милиона тона руде годишње. Моћи ћемо то да изведемо јер смо и тамо прешли тих критичних 50% (ако се осам милиона тона узме као крајњи циљ), с обзиром на то да ћемо до краја године откопати 4,2 до 4,3 милиона тона руде.

У јулу је, примера ради, РБМ произвео 800 тона бакра у концентрату, а подсетићу, крајем 2008. затекао сам месечну производњу од 160 тона. И лаику је, дакле, јасно да је данас производња у граду на Пеку већа четири пута, у Бору два пута, а раскривке је, приде, трипут више. Све то даје подстрек да сутра крупнијим корацима грабимо ка циљу – ка 80 хиљада тона бакра годишње. Мада је, технолошким унапређењем које се спроводи у топионици, могуће да нови металуршки агрегати годишње произведу и више од 100 хиљада тона бакра. У металуршком делу наредни задатак је изградња флотације шљаке, а одмах затим и фабрике за пречишћавање отпадних вода. -За све што сам побројао, а додајмо и Фабрику креча у Заграђу (која је у очајном стању), требаће нам додатних 130 милиона евра. Ту, да будем јасан, не рачунам отварање копа на „Кривељском камену“ и проширивање тамошње флотације. Средства неће представљати проблем, извори су на помолу и биће и даље из сопствених средстава и комерцијалних кредита које ћемо повлачити након изласка из реструктурирања. Надам се да ћемо тај процес, по моделу „оснивање уз спајање“, завршити до краја године и прерасти у јединствену компанију која ће с новом Владом добити нове подстреке и нове приступе у активирању металског комплекса земље – закључио је Спасковски.
Корпоративна одговорност
На крају конференције он се осврнуо и на друштвено одговорно понашање компаније у последњих годину дана рекавши да Басен активно учествује у обнови и изградњи инфраструктурних објеката у Бору (Зоо-врт, Дом за стара лица, жичара на Црном врху, реновирање хотела „Језеро“ на Борском језеру“ итд.), Мајданпеку и селима двеју општина.