Новогодишња конфенренција за новинаре менаџмента РТБ-а Бор:

Нова топионица – највећи индустријски објекат изграђен у последњих 30 година

Нова топионица и фабрика сумпорне киселине коштају 251 милион евра, 50 милиона мање од процене стручњака из 2006. године. – Б. Спасковски: Амерички „Фрипорт“ у Индонезији гради топиницу која ће коштати милијарду и по долара и прерађивати годишње 600 хиљада тона концентрата. Преведемо ли ове бројке на наш терен, борска топионица данас вреди милијарду долара! – Развој рударства превасходни задатак у 2015., а улагање у у „Церово 2“, „Церово примарно“, „Чока Марин“ и „Борску реку“, следећи и изазов. – Предстоји подизање годишње прераде у „Кривељу“ на 10,6 милиона тона руде, у „Церову“ на 5,5 до шест милиона тона, а у Мајданпеку на 8,5 милиона тона руде годишње. – Отварањем „Церова примарног“, за годину и по дана ефективног рада, обезбедићемо додатних 11,5 милиона тона руде, обећао Спасковски. – Пословну годину РТБ завршава са граничном позитивом јер је 2014. била и година интензивног улагања у металургију и година поплава и ледених киша због којих је Басен произвео четири хиљаде тона бакра мање и остао без 15 милиона долара добити
РТБ. – Рударско-топионичарски басен Бор у нову 2015. годину улази са новом топионицом и новом фабриком сумпорне киселине и по томе ће, како рече генерални директор Басена Благоје Спасковски на конференцији за новинаре, 29. децембра, 2014. остати упамћена наредних 50 година, ако не и цео век. Са новим пирометалуршким постројењима почиње нова ера компаније, па је, природно, осврт на годину која се завршава и започет информацијама о највећем еколошко-економском пројекту на Балкану:
–Нова топионица и нова фабрика сумпорне киселине су – оценио је Спасковски – слободан сам да кажем, највећи индустријски објекти изграђени у последњих 30 година, а можда и целих 50. Од званичног почетка изградње, 28. јуна 2011., протекле су три и по године и, у односу на светска искуства у изградњи капиталних пројеката од националног значаја, то је изузетан успех. Тим пре што је реч о браунфилд инвестицији и чињеници да је бакар, тик уз њу, текао све време из постојећих постројења. Инсталирана је модерна БАТ (бест аваилабле тецхнологy), флеш-смелтинг технолгија, не најскупља, али свакако најзаступљенија у свету. За изградњу нове топионице и фабрике сумпорне киселине у Бору утрошен је 251 милион евра, иако је студија независних иностраних стручњака из 2006. године показивала да ће њена горња вредност, у то доба, пре осам година када је долар био много јачи, бити 300 милиона евра.
Потрошили смо 50 милиона евра мање захваљујући одлуци да многа постројења ревитализујемо, да их не градимо отпочетка – објаснио је Спасковски. – Тако нас је, рецимо, фабрика за пречишћавање отпадних вода, уместо 45 милиона евра, коштала милион и по. Уштедели смо и због одлуке да ревитализујемо стару флотацију шљаке, оспособимо старе торњеве итд. У суседном Пиродопу је, рецимо, „Аурубис“ за ревитализацију тамошње топионице ради побољшања безбедносних, еколошких и економских услова, потрошио 400 милиона евра! У исто време, Индонезија је забранила извоз концентрата и тражи од америчког „Фрипорта“ да инсталира нову топионицу која ће годишње прерађивати 600 хиљада тона коцнетрата, а коштаће милијарду и по долара! Ако ове податке преведемо на капацитет наше нове топионице (400 хиљада тона коцентрата годишње), рачуница је врло проста: две и по хиљаде долара по тони концентрата помножене са капацитетом дају борској топионици вредност од милијарду долара! Та вредност ући ће и у папире које припрема консултантска кућа БДО, ангажована за израду УППР-а (унапред припремљеног плана реорганизације предузећа). Свакако, не треба занемарити ни чињеницу да смо нову топионицу договарали у време економске кризе, у тренутку када су фирме у целом свету гледале и вребале прилику да добију ма какав посао не би ли преживеле – казао је Благоје Спасковски.

Положили испит

Поред ревитализације постојећих постројења инвестицију у Бору је, како каже први човек РТБ-а, појефтинило још неколико битних фактора. – Мањој цени допринео је и јефтинији рад локалних подизвођачких фирми. Искористили смо „Пир-Смитове“ конверторе (јер би и нови били идентични постојећим), анодну пећ, ливну машину, зграду, кранове, инфраструктуру, доводе, електроенергију, трафо-станице… Сопственим снагама, домаћом памећу, ангажовањем српских фирми и људи из РТБ-а, потпомогнути инжењерингом „СНЦ Лавалина“ и „Оутотека“, положили смо испит и можемо с поносом сутра да изводимо овакве и сличне пројекте у Србији и ван ње. Положио је испит и београдски „Енергопројект“, заправо обновио знање и оспособио младе менаџере да воде велике пројекте. Сви заједно, подржани београдским Грађевинским факултетом у надзору над пројектом, успели смо да у овом кошмару, када су сви ловили у мутном, смањимо сваку „ситуацију“, фактуру и уштедимо много милиона. Завршили смо велико дело и створили услове да с пролећа не будемо више загађивачи. Изградили смо и нешто што досад нисмо имали – енергану, тако да ћемо вишак технолошке паре користити за производњу 1,6 мегавата електричне енергије која ће заменити 30 одсто потрошње струје у новој топионици – рекао је Спасковски.

„Рударска мајка“

У петак, 26. децембра, дугогодишња заменица генералног директора РТБ-а за економска питања Мирјана Антић испунила је услов за пензију и званично постала – пензионерка. Она ће, међутим, као и Драган Маринковић, остати у компанији и радиће послове саветника генералног директора. – Благоје Спаксовски је био један од мојих првих учитеља, не у струци, већ у вођењу послова, свако у својој области. Када сам почињала да радим, мој тадашњи ментор економије ми је рекао да морам да упознам човека који треба да ми буде узор у усавршавању и доказивању у струци. Отишла сам у борску флотацију и упознала се са Благојем у плавом радном мантилу – испричала је новинарима Мирјана Антић којој су пословни партнери РТБ-а дали надимак„Рударска мајка“.
– Имала сам добре учитеље и у струци и ван ње, људе који се ме научили да препознам бакар и како се он производи, а то је суштина. Без обзира на то да ли смо економисти или инжењери, морамо да ценимо труд свих струка у овом комплексном послу који траје изузетно дуго, а који се у срећнија времена лако ефектуирао. Говорим о томе да је бакар метал који, на срећу, има озбиљно тржиште и који РТБ-у Бор даје дугорочну перспективу и сигурност да ће, без обзира на светску кризу која је пролазна и врло често шпекулативна, убудуће живети успешније и боље. Била ми је привилегија и част да будеми део тима који је посредно учествовао у изградњи нове топионице. Била сам логистичка подршка у области финансирања и чини ми се да није било узалуд. Прошли смо разне провере и тестирања, све је то сада иза нас, па очекујем с нестрпљењем да потече нови бакар – рекла је Мирјана Антић.

Оно што следи након механичког комплетирања новог пирометалуршког постројења јесте његово функционално испитивање које, по уговору, траје три месеца. После тога предстоји паљење пећи и њено постепено загревање које траје 21 дан. – По уговору, ми ћемо три месеца имати „празан ход“. То је период функционалног уходавања нове опреме када се инсталације испитују, калибришу, баждаре, дотерују. Онда ће се потпалити пећ и загревати три недеље. Након тога, пет до шест дана флеш-пећ се пуни јер треба да се одједном „нахрани“ са три хиљаде тона концентрата. Потом очекујемо одвајање шљаке на једној, а бакренац који прати линију конвертори – анодна пећ – ливна машина – анода – електролиза – на другој страни. Двадесетак дана касније добићемо прву катоду. Тада, када пећ буде почела да се пуни и изађе прва анода, ако све буде у реду, зауставићемо стару топионицу и почети њено рушење. Тада ћемо обелоданити свету да је Србија направила државни пројекат који је будно мотрила Влада са премијером на челу и у сталној вези. Јер, осим што је била гарант за робни кредит код канадске ЕДЦ банке, држава Србија, односно актуелна Влада, за завршетак изградње уплатила је Басену Бор додатних 30 милиона евра и тиме на најбољи могући начин ставила до знања колико је овај пројекат важан Србији – истакао је генерални директор РТБ-а.

Циљеви у наредној години

У почетку, када се у Бору буду прерађивали и увозни концентрати, финансијски резултати компаније биће бољи за 12 милиона долара годишње. После две године, када буде било довољно концентрата бакра из сопствених рудника, ефекти ће бити већи за чак 24 милиона долара годишње. Нова технологија захтева висок капацитет због смањења трошкова и већег искоришћења бакра и сумпор-диоксида, а пројектовани је сасвим прихватљив јер ће рудници у Бору и Мајданпеку фазном модернизацијом и повећањем производње обезбедити планирану количину за прераду.
–Развој рударства нам је превасходни задатак у 2015. Премијер Вучић је недавно сам то рекао, а циљ је веће учешће РТБ-а у бруто друштвеном производу Србије. Улагање у рударство, пре свега у „Церово 2“ и „Церово примарно“, „Чока Марин“ и „Борску реку“, следећи је задатак и изазов. Увођењем већинског стратешког партнера за ова три рудна лежишта или проналажењем финансијера, РТБ након изласка из реструктурирања започиње процес приватизације у области рударства. Рокове сте чули од премијера, он их је одредио уважавајући наше договоре и разговоре и ја ћу их испоштовати. Дакле, урадићемо „Кривељ“ за шест месеци и повећати годишњу прераду на 10,6 милиона тона руде. У „Церову“ ћемо за девет месеци подићи капацитет на 5,5 до шест милиона тона руде, а у Мајданпеку, поред свих потешкоћа које су га снашле (и дан-данас га прате), повећати прераду на 8,5 милиона тона руде годишње. Отварањем „Церова примарног“, за годину и по дана ефективног рада, обезбедићемо додатних 11,5 милиона тона руде. Рекао сам тако и не могу да порекнем, морам испунити задатак – обећао је Спасковски и пред новинарима.
Ако ће 2014. остати упамћена по новој топионици, по најлепшој ствари која се десила у РТБ-у, али и целој Србији, требало би да се што пре заборави и не поновила се, како рече Спасковски, због свих оних природних непогода у виду поплава у мају и августу, али и ледене кише у децембру. – Нова топионица нам доноси чисто небо, екологију, али нам је невреме умањило „економију“ јер ћемо пословну годину завршити са четири хиљаде тона бакра мање због застоја на коповима у Бору, а посебно у Мајданпеку. Обустављена производња на најнижој коти мајданпечког површинског копа, где је садржај бакра 0,5 одсто, и прелазак на руду са 0,22 процента бакра је одлука коју смо јуче донели (28. децембра). Клизиште је прорадило и таквих је размера да се не може брзо санирати, па смо преселили багере и сада се тамо копа сиромашнија руда. Поптуну нормализацију рада очекујем до 10. јануара. Нисмо се жалили ни у време поплава које су и РТБ-у узеле данак, ни сада када је Мајданпек био пет дана без струје. Не оптерећујемо тиме ни Владу Србије ни ресорна министарства, боримо се сами са проблемима и решавамо их. Ову пословну годину завршићемо са граничном позитивом, али смо за разлику од других који су стајали, ми све време радили. Нисмо чекали, нити молили за помоћ из буџета. Извући ће се и Мајданпек, знам да хоће. Четири хиљаде тона бакра мање је изгубљен 21 милион долара прихода, а ако говоримо о изгубљеној добити – можда и целих 15 милиона долара. Изградили смо, зато, ново постројење поред оног које је све време радило, зарађивало нам плате и обезбедило мали остатак пара – рекао је Благоје Спасковски.

Захвалност

Први човек Рударско-топионичарског басена Бор се на крају новогодишње конференције за новинаре, која по традицији привлачи велику медијску пажњу, захвалио свима који су били део великих басенских задатака и инвестиција окончаних у 2014.

Град цвећа

Жеља ми је да крајем априла, почетком маја 2015. у Бору организујемо државни фестивал цвећа и да овде дођу сви произвођачи из земље и иностранства, а да борске терасе добију 20 хиљада цветних жардињера. -Видео сам то у Велењу и мислим да има шансе да се та моја, назовимо то лудост – оствари. У сваком случају, та лудост је мања од оне када сам пре четири године рекао да морамо да изградимо нову топионицу – казао је Благоје Спасковски.

– Најпре, хвала менаџменту који је водио све послове! За срећу или несрећу, међу њима су многи који одлазе у пензију, али ће остати у РТБ-у јер се и послови који су пред нама без њиховог искуства не могу завршити. Имали смо едукацију младих кадорова, али нисам задовољан. Није било правог интереса и приступа код многих младих инжењера да приђу послу, науче нешто и савладају оно што је будућности ове земље. Цитираћу Мирјану Антић која је често говорила: „Мене нико није учио, сама сам учила“.

Паунови и срне у топионици

Говорећи о томе шта ће бити на месту где је стара топионица, Спасковски је казао: – Нова топионица је браунфилд инвестиција која ће у првој половини 2015., најдаље у јулу, бити преведена у гринфилд (зелену инвестицију). До тада ћемо срушити све оно што је старо и данас неофарбано, а ту посадити траву, брезе, понеку воћку. Можда ћете тада на том месту, није искључено, видети и неког пауна или срну како слободно шетају.

РТБ је ове године био прави полигон за младе инжењере да виде и науче све из металургије, рударства, машинства, грађевинарства. Нисам задовољан њиховим интересовањем и ставом да ће, ако су се запослили у РТБ-у и имају диплому, остати у компанији. Не, нема гаранције! Остаће само најбољи. Хвала Мирјани Антић која је водила рачуна да сваки динар буде смештен тамо где треба, хвала Драгану Маринковићу који је оперативно водио пројекат нове топионице и фабрике сумпорне киселине, хвала Мирку Грчићу без кога у електроделу, тврдим, пројекат никада не би био готов. То сам и премијеру Вучићу казао, а потврдили су и људи из СНЦ Лавалина и Оутотека. Хвала и директору ТИР-а Бобану Тодоровићу који је, заједно са Маринковићем, на градилиштима често проводио и по 20 сати дневно. Хвала Младену Живковићу, Саши Виденовићу, Дончи Стојчевском, Зорану Васковићу и осталима.
Долази Нова година, па запосленима у РТБ-у Бор, свим људима добре воље у борској и мајданпечкој општини и мештанима околних села честитам предстојеће новогодишће и божићне празнике. Желим им добро здравље и с пролећа чист ваздух, уз извињење и молбу да опросте што су оволико година трпели и удисали сумпор-диоксид.