Новогодишњим током бакарне реке

Нова топионица ради пуном паром

 

Саша Марковић: За празник је претопљено 1.300 тона шарже, једна конверторска операција је за нама и припремамо другу, анодна рафинација спрема ливење – нова топионица, дакле, даје своје! – Владан Стојковић: Добро напредујемо јер смо се за то обучили, за посао смо спремни, пажљиви, носимо заштитна средства. – Катерина Стратиј: Прошла година донела нам је пуно новина на послу, радили смо баш динамично и мало запоставили приватни живот, али није нам било тешко јер све то је за наше боље сутра
НОВА ТОПИОНИЦА. – Док се у најлуђој ноћи Србија веселила на трговима, у ресторанима, кафићима и украшеним домовима, борски рудари, флотери, топионичари, електролизери бдели су над током бакарне реке. А како и не би кад баш она већ деценијама, поред других важних животних питања, одређује и богатство трпезе житељима Бора, Мајданпека, околних села, па и доброг дела источне Србије. Новогодишњу ноћ са минус 14 степени топионичари нису ни осетили крај нових агрегата, а камоли који степен топлије јутро. Само су облаци паре изнад лонаца са шљаком и торња у коме се расхлађује вода из котлова говорили да је напољу хладно док нас је Саша Марковић, технолог у смени, првог јануара повео према новој пећи. А она, у сваки нови дан улази са бољим резултатима јер за људе који воде ово модерно постројење, све је мање непознаница.

Док гледамо како се лонци пуне усијаном шљаком, што је сигуран знак да је пећ из новогодишње ноћи изашла до врха пуна „црвеним металом“, Марковић нам рече: – И данас, првог јануара, нова топионица ради максималним капацитетом. Ево, иза нас цури шљака из нове флеш-пећи, нова фабрика сумпорне киселине такође ради пуном паром, а ово што се види око нас није дим, већ пара. За нас топионичаре, као и за све остале, од рудника до електролизе, празника нема – бакар мора да тече! Радило се и у новогодишњој ноћи и већ је једна конверторска операција за нама. Сада припремамо другу, а анодна рафинација ливење, што значи да нова топионица своје – даје! Зато бих пожелео срећну нову годину најпре свим мојим топионичарима, а онда и рударима, целом Рударско-топионичарском басену, Боранима, Мајданпечанима и житељима околних села: Срећна Нова! Идемо даље!
Пењемо се до платоа на врху флеш-пећи где под маскама затичемо Владана Стојковића и Драгишу Њамцуловића, раднике на испусту шљаке и бакренца. Питамо их како протиче први радни дан у новој години. Владан, који је тек три и по године на пећима, одлаже металну шипку којом отвара и затвара испусте за шљаку и каже:
–Као што видите, вредни смо. Све иде како треба, а томе се надам и у личном животу. Наиме, у новој години, фебруара, супруга и ја очекујемо принову, којој се, заједно са нама, радује и наша ћеркица. Прошла година је овде протекла у знаку преласка на нову пећ, а услови су далеко бољи него што су били на старој. Добро напредујемо јер смо се за то обучили, за посао смо спремни, носимо заштитна средства, пажљиви смо. Није ми било тешко да данас дођем на посао јер ми је ово први дан после годишњег одмора. Одморан сам и оран за посао. Са флеш-пећи одлазимо у командну собу нове топионице. Ако је стара имала свој „Хјустон“ не знамо какво ли ће име добити ова стерилно чиста, светла сала са десетак монитора на којима се прате параметри комплетног процеса. На обућу навлачимо зашиту и улазимо у блиставу просторију са двоје оператера уз десетак компјутерских екрана. Само јелка у углу подсећа на ноћ која овде свакако није била најлуђа. Катерина Стратиј и Драгослав Петрикић, оператери у командној соби, примају наше новогодишње честитке, али не одвајају очи од екрана испред себе. На централном монитору испред Катерине приказан је целокупан процес (од сушача шарже, преко ценртралног горионика и пећи, до испуста за бакренац према конверторима, као и пут гасова кроз котао за хлађење, па даље према новој Сумопрној). На осталим мониторима су детаљи сваке технолошке целине помоћу којих се прате хиљаде параметара.
–Посао нам је веома одговоран – каже Катерина – јер на овим мониторима колега и ја пратимо комплетан процес и, уз помоћ технолога, подешавамо параметре. Много је лакше, али и много одговорније него у старој топионици. Ако ме питате како ми је било у прошлој и шта очекујем од нове године, могу вам рећи што и многи други – увек се надамо бољем. Прошла година донела је пуно новина на послу, радили смо баш динамично и мало запоставили приватни живот, али све је то за наше боље сутра. Враћајући се ка анодној рафинацији пратимо специјални камион који вози лонац са шљаком. Ален Гајић је за једним од два волана ове грдосије, а његово кретање наводи Срба Јанковић. Јер, температура шљаке коју возе равна је вулканској лави. Пре него што је одвезу на хлађење, пресипаће је у некоришћен лонац и тако га „калаисати“, односно припремити за сипање бакренца. Тиме ће умањити стварање тзв. хладног материјала на линији конвертора.
–Прошлог месеца дали смо 5.400 тона бакра и новом технологијом идемо све више – каже испраћајући нас Саша Марковић. – Ако се овде дневно претопи 1.300 тона шарже, као током новогодишњег празника, и произведе 150 до 200 тона анодног бакра, онда је јасно да месечно идемо на преко 6.000 тона. Тежимо ономе што је обећано новом технологијом и она ће то и дати!