Почетак Актуелно Металургија У фото-финишу на 95 одсто реализације

У фото-финишу на 95 одсто реализације

3 друго читање
0
0
660

Одбројавање: Још непун месец до циља – механичког завршетка нове топионице

 

Д. Маринковић: Сасвим смо близу механичког завршетка пројекта и 95 одсто свих радова је већ окончано. – Уграђене и монтиране тоне метала и челика, километри каблова и цеви. – Почетком децембра почиње испитивање све опреме “на хладно”, а то је завршна фаза. – Поодмакли радови на тзв. пратећим објектима
Одбројавање: Још непун месец до циља – механичког завршетка нове топионицеРТБ
. – Од седам ујутру до седам увече, свакога дана, на оба градилишта у Бору, и на новој топионици и на фабрици сумпорне киселине, предано ради више од 700 радника – директних извршилаца, али и оних који су задужени за надзор, логистику, безбедност. Са том “подршком”, број људи који су свакодневно ангажовани на градилиштима пење се на 800. Много је извођача радова, фирми различитог профила и специјалности, а само београдски “Енергопројект” ангажовао је 20-ак подизвођача на монтажи челичне конструкције, опреме, цевовода, електрокаблова, изолације, елемената инструментације. Није нимало једноставно укомпоновати их и организовати рад од раног јутра, па све до касно у ноћ. Зато је, између осталог, изградња нове топионице у Бору с правом названа “највећим и најсложенијим пројектом на Балкану”.

Провера главне дуваљке заказана за почетак децембра
Одбројавање: Још непун месец до циља – механичког завршетка нове топионицеХладна проба за велику главну дуваљку заказана је за други децембар, сазнајемо од Маринковића. Проба, како каже, подразумева проверу исправности свих система који су у функцији рада дуваљке како би она могла да се покрене уз помоћ електромотора. Треба и мора да буде обезбеђено континуално снабдевање електричном енергијом, управљачки систем мора да буде исправан, такође и онај за подмазивање који подразумева системе за хлађење и загревање уља. Дуваљка ће тада бити пуштена у рад без транспорта гасова, али – то је њена хладна проба.
На измаку новембра, дакле на непун месец од циља – механичког завршетка реконструкције топионице и изградње нове фабрике сумпорне киселине – биланс рада тих 800 људи је следећи: на оба градилишта (у објекте и инсталације) уграђено је око 15.000 кубика бетона, монтирано је више од осам хиљада тона челичне конструкције, седам хиљада тона машинске опреме и више од хиљаду тона ватросталног и киселоотпорног материјала за озидавање пећи и судова у фабрици сумпорне киселине. Монтирано је много електрике, аутоматике, изолационог материјала, панела за фасадно облагање објеката, термичке изолације за судове, опрему, гасоводе, цевоводе. Уграђено је, такође, више од 10 километара цевних инсталација од угљеничног и нерђајућег челика, али и од ФРП материјала, а око 12 километара бакарних цеви уграђено је само за хлађење флеш пећи.
Деведесет пет процената свих радова је завршено и сасвим смо близу механчког завршетка– каже директор пројекта нове топионице Драган Маринковић. – Спољни радови на свим објектима су малтене завршени и остале су само још мале деонице канала за транспорт гаса, односно гасовода великог пречника, а то се ради ових дана. Електрична повезивања су у завршној фази, па је преостало још подешавање опреме за управљање у командним собама, хидротестови неких инсталација (јер, свака деоница, пре него што се повеже у систем, мора да се испита на одређени притисак) и завршеци термичке изолације на објектима који, по ходовнику, најпре морају да прођу хидротестирање. Испитују се инсталације, прегледава се машинска опрема, довршавају степеништа, ограде, фасадно затварање и за који дан треба да почне функционално хладно испитивање сваке опреме. Значи, стављају се под напон погонски електромотори и машине се покрећу да се види њихова функционалност у хладном стању. То је завршна фаза и већ смо, у прилог тој чињеници, почели да демонтирамо велики кран јер је он “одрадио свој посао”– истиче Маринковић.
Први човек пројекта нова топионица каже и да су радови на тзв. пратећим објектима у поодмаклој фази. – Грађевински радови на новој Енергани су завршени, унутра се ових дана уносе опрема и инсталација, па је и то у завршној фази. Крајем јануара наредне године стићи ће турбина и генератор, а остала опрема је ту и монтира се. Објекат је врло леп.
Постројење за третман отпадних вода – додаје Маринковић – такорећи је завршено јер је остало само да се монтирају пумпе и повеже електрика, што се сада ради. Инсталације за воду, ваздух, кисеоник и азот су у завршној фази, а за струју су готове. Што се тиче расхладних система, а имамо их два (један за хлађење воде у топионици и сличан за хлађење воде у фабрици сумпорне киселине), радови су, такође, у завршној фази. За онај у топионици, грађевински послови (ископи и бетон) су готови, а почела је и монтажа рахладног торња за хлађење воде. Код расхладног торња за фабрику сумпорне киселине је ситуација мало компликованија јер је СНЦ Лавалин требало да испоручи пумпе великог капацитета и вентилаторе, али је дао дугачке рокове. Зато је РТБ преузео на себе тај посао и решење смо пронашли у пумпама из Мајданпека које смо већ дали ФОД-у на ремонт – наводи Драган Маринковић. Истиче и да је део опреме за флотацију шљаке већ у Бору и монтира се, а да за 20-ак дана треба да стигне и вертикални млин. – Циљ нам је да што пре, до краја ове године, оспособимо део опреме како бисмо добијали боље технолошке параметре у борској флотацији приликом флотирања старе шљаке.
Оно што следи након механичког завршетка пројекта (који подразумева обављене хладне пробе) јесте период загревања флеш-пећи који траје до месец дана. Пећ је комплетно затворена и, према динамици загревања по степен на сат, пале се горионици, а она се полако загрева и то на мазут. У међувремену се постављају катализатори у фабрици сумпорне киселине и све остало што је неопходно за почетак рада. Када пећ буде загрејана почиње рад, у почетку са мањим капацитетом. Пећ се, дакле, загрева на мазут, али ради аутогено. После нема загревања, а аутоген процес подразумева да се топлота добија на рачун термодинамичке реакције оксидације сумпора којег има у шаржи. Тим процесом се добија велика и сасвим довољна количина топлоте. Дакле, више се неће трошити 40.000 тона угља годишње, колико је трошила стара топионица, што је посебан еколошки аспект овог пројекта. Троши се, зато, нешто више кисеоника, али се и поред тога остварује и уштеда.
Горица Тончев Василић
Антрфиле:

Још повезаних текстова
В Горица Тончев Василић
Више текстова Металургија

Оставите одговор

Погледајте и

Градској „Топлани“ без накнаде уступљени опрема и постројења у старој Енергани

Србија Зиђин Копер помаже грејну сезону у Бору Пошто је процес производње енергије у градс…