Одолели кишама на највећем копу РТБ-а Бор

   “Отели” планиране количине руде

Све што је блага зима поклонила кривељским рударима, кишно пролеће им је узело, али је премашен и четворомесечни и априлски план на руди и бакру у њој – каже управник Милан Делић . – План за мај скројен је са више оптимизма, поготово у погледу уклањања јаловине
РТБ, КОП “КРИВЕЉ”. – Априлским планом било је предвиђено да се откопа 850.000 тона руде и уклони 2,1 милиона тона јаловине, што је 2,95 милиона тона укупних ископина. На задовољство управника копа Милана Делића, у тешким условима откопано је 876.200 тона руде (3,08 одсто више од плана), а пребачен је и плански садржај метала у њој, па је уместо 2.134 тоне бакра у руди, дато 2.235 тона (4,7 одсто више од плана). Међутим, овај кишни месец још више је угрозио потребу да се даје више јаловине, па је уклоњено 1,269 милиона тона, односно 60 одсто планиране. Због тога ни биланс укупних ископина није достигао циљану бројку, већ 2,145 милиона тона, што је 72 одсто планираних количина.
–У очекивању бољих временских услова, план за мај скројен је са више оптимизма, односно повећан је – каже Делић. – Циљамо на 900.000 тона руде и 2.043 тоне бакра у њој. Планирали смо и 2,31 милиона тона јаловине, тако да је реч о укупним ископинама од 3,21 милиона тона. Рачунајући да ћемо дати довољно руде, а она нам је приоритет, настојаћемо да побољшамо и домете на јаловини, пошто на том плану нисмо постигли циљ ни у априлу а ни током четворомесечја. Уместо 8,41 дали смо 4,47 милиона тона. Од јануара до априла требало је да дамо 3,36 милиона тона руде, а ми смо испоручили 3,427, па је очигледно да је, не само у априлу, већ и за прва четири месеца ове године план пребачен (за два одсто). Дали смо и више бакра у руди: биланс је 8.737 тона, а план 8.080 тона.
Образлажући шта је помогло или одмогло априлском остварењу, Делић најпре кратко рече: “Све повољности које је блага зима поклонила кривељским рударима, кишно пролеће је – узело!”. Само прва недеља априла била им је наклоњена, а онда су уследили свакодневни налети кише тако да и на копу, као и широм Србије, буквално нису састављена два дана без падавина. Највише проблема настало је на дну рудокопа (дубина око 270 м, рачунајући од најниже ободне тачке), где се вади богатија руда и где је рад багера и у сушним периодима незамислив без пумпи. Осим подземних и провирних вода из оближње Кривељске реке, велика је сливна површина копа, па иако је обод копа покривен мрежом одводних канала, после великих киша доста воде сиђе на најниже радне етаже и отежава њихову припрему за бушење, минирање, а посебно утовар. Много је тежи и превоз, па и прерада миниране масе. Онако растресена и добро наквашена она се лепи на пресипним местима транспортног система, на бубњевима, тракама и дробилицама.
– Са колико воде смо имали посла највише говори податак да је у јануару радила само једна линија одводњавања, док су априла стално радиле две (са по четири пумпе, а капацитет једне пумпе је 160 кубика на сат). Иако смо испумпали око 110.000 кубних метара, ниво воде на дну је повремено претио рударској опреми, па смо неколико пута померали багер уназад (на пола смене или смену) док се не испумпа вода. Обилне кише узеле су свој данак и испадањем надземне високонапонске електромреже због чега је долазило до застоја багера, а са њим и одређеног броја возила. Међутим, екипе су биле појачане и кад је било пробоја, смене су спајане и кући се није ишло до завршетка посла – истиче Делић. – Потоци који су се сливали низ косине копа доносили су муљ, обарали стене, тако да рад на дну није био безбедан. Међутим, успели смо, није дошло ни до каквих повреда, хаварија, потапања, ни оштећења и похвалио бих све који су доле даноноћно радили и дежурали. Одолели смо балансирајући између безбедности људи, опреме и планских циљева.