Округли сто „Реорганизација и приватизација РТБ-а – интерес радника и државе“

Промена власничке структуре неминовна

Б. Спасковски: Треба да дође стратешки партнер који има за циљ експанзију развоја, јер је нама развој неопходан. Потребан нам је јачи Басен, већи приход и веће учешће РТБ-а у БДП-у државе Србије. – З. Стојиљковић: Интерес управљачке структуре и запослених је комплементаран – чекамо новог власника или макар новог већинског власника. – З. Драгосављевић: Велики је изазов и пред руководством РТБ-а и пред Владом Србије, али и пред целом генерацијом. – Д. Мишљеновић: Колективни уговор је важан зато што је он саставни део приватизационе документације и зато што квалитетан КУ и, на основу њега закључени уговори о раду, бар годину дана гарантују запосленима задржавање нивоа стечених права које имају у тренутку откупа документације. – М. Пановић: Сви смо на истом задатку – морамо да сачувамо фирму, грађане источне Србије макар у овом броју колики је сада

БРЕСТОВАЧКА БАЊА. – У „Клубу РТБ-а“ у Брестовачкој Бањи данас је одржан округли сто „Реорганизација и приватизација РТБ Група Бор – интерес радника и државе“ који је организовао Грански синдикат индустрије, енергетике и рударства „Независност“. Осим представника и директора басенских предузећа и генералног директора РТБ-а Благоја Спасковског, еминентном скупу су присуствовали и проф. др Љубодраг Савић, професор Економског факултета из Београда, др Златко Добросављевић, бивши државни секретар у Министарству рударства и енергетике, проф. др Зоран Стојиљковић, председник УГС „Независност“, Милорад Пановић, председник ГС ИЕР „Независност“, представници ове интересне организације радника из Бора и Мајданпека, као и ЈКП-а за подземну експлоатацију Рудник „Ресавица“.
Поздрављајући представнике Синдиката „са којим гаји изузетно добре, крајње партнерске односе“, први човек комбината бакра је најпре истакао да „тему не треба препуштати само новинарима или руководству, него је треба спојити са синдикатом и заједнички ући у ово што је неминовност.“ – Као што су неминовност разговори и прави договори са синдикатом, неминовност је и промена власничке структуре у РТБ-у. Треба да дође стратешки партнер који има за циљ експанзију развоја, јер је нама развој неопходан. Потребан нам је јачи Басен, већи приход и веће учешће РТБ-а у БДП-у државе Србије, што је један од њених интереса. Прошле године дошли смо до ЕБИТДЕ од 84 милиона долара. РТБ је урадио велики, историјски потез без кога данас нико не би дошао у Бор, а то је нова топионица и фабрика сумпорне киселине. Нова топионица је понос ове генерације – урађена је најмодернија технологија, и то најјефтиније. Када је реч о екологији, данас смо најбољи од свих топионица у свету – истакао је Спасковски, говорећи о „Приватизацији РТБ-а – стратешкој одлуци државе“, и додао:
– Басен је у правом тренутку када се мора пронаћи партнер – да ли ће бити већинско власништво државе Србије, ја сам за, али се плашим да то неће нико прихватити. Ако већ не можемо испоштовати већинско власништво, онда морамо испоштовати захтеве, пре свега, синдиката преко регулативе какав је колективни уговор (сада смо у фази преговарања, како бисмо направили најбоље услове). Први и основни је да у КУ мора писати да нема технолошког вишка одређено време, а за вишак посебан споразум. Други је добровољни социјални програм, трећи је да безбедност и здравље на раду, социјална заштита морају бити на већем нивоу него досад и четврто да партнер мора прихватити развој рударства на 100.000 тона бакра у три године, као и на 150.000 тона у време које он одреди. Ту држава мора показати своју јачину и контролу над оним што се буде договорило. Рударска опрема је застарела и мора се обнављати, топионица је добра. Јер, неминовност је и развој РТБ-а, нова улагања због повећања његовог учешћа у БДП-у државе Србије, већег запошљавања и раста стандарда радника.
Председник УГС „Независност“ је био мишљења да „смо одавно требали да имамо континуиране разговоре са руководством РТБ-а, зато што је он у Србији и бившој Југославију био једно од десетак великих корпорација и чим њему не иде како треба, „тресе“ се цела Тимочка Крајина.“ – Басен је један од преосталих, још увек великих комплекса, који запошљава око 5.000 људи, и његов значај је огроман. Да би РТБ био оно што треба да буде, потребне су велике инвестиције које систем и држава немају. Најбољи модел би био да се сачува контролни пакет, не мора да буде већински (преко 51 одсто). РТБ нису само радници РТБ-а, то су и његови пензионери, пратећа предузећа. Интерес управљачке структуре и запослених у њему је комплементаран – чекамо новог власника или макар новог већинског власника. Развојни концепти ће у великој мери бити условљени њиховим интересима. Наши интереси јесу да то буде одрживо, развојно добро за овај део Србије, али и за запослене. Морамо се изборити да не будемо скрајнути у тој врсти преговора, што се врло лако дешава када се ради о практично међудржавним аранжманима. „Бор“ је систем те величине да је, практично, реч о државном аранжману, толика је његова тежина. Колики је број запослених који ће остати, какво је кретање доходака, који је рок у коме се поштује одржавање броја запослених и њихове структуре – све су то практични кораци и мере које нас очекују и морамо бити веома мобилни. Ту је обавеза и гране и централе нашег синдиката да помогну у томе – истакао је Стојиљковић говорећи о значају социјалног дијалога између Владе, менаџмента и синдиката у процесу приватизације РТБ-а.
Др Златко Драгосављевић је на два примера приватизације (НИС Југопетрол и Цементна индустрија Нови Поповац) показао „како може много да се погреши и зашто је приватизација компанија које се баве експлоатацијом минералних ресурса од изузетног стратешког значаја.“ – УГС „Независност“ отвара теме од којих други беже. Ово је једна од најактуелнијих тема у Србији и, ако нешто недостаје, то је транспарентност процеса и јавна дебата. Стога хвала руководству РТБ-а које је прихватило овај вид комуникације. Трансформација у домену природног капитала, минералних ресурса и рударске индустрије је додатно комплексна и компликована. Притом, ту је и рудна рента (Цементна индустрија Србије је плаћа 0,17 одсто од њиховог прихода, док Бор плаћа пет процената). Када имате системски проблем, не постоји довољно добро парцијално решење. Није тачно да је приватно власништво у овој области успешније од државног. Велики је изазов и пред руководством РТБ-а и пред Владом Србије, али и целе генерације и како год да га решимо, нећемо га добро решити, само је питање колико ћемо га мање лоше учинити, јер то је реално стање.
Драгица Мишљеновић из правне службе УГС „Независност“ задужена за колективно преговарање је најпре казала да „не жели да се РТБ-у деси оно што се десило приликом приватизације НИС-а која се, нажалост, завршила катастрофално, јер социјални програм, реално гледајући, никада није потписан“. – Колективни уговор је важан зато што је он саставни део приватизационе документације и зато што квалитетан КУ и, на основу њега закључени уговори о раду, бар годину дана гарантују запосленима задржавање нивоа стечених права које имају у тренутку откупа приватизационе документације. У моменту када ово крене, морате имати КУ, јер када почне приватизација нема више прихватања или мењања било чега. Зато вас молим да пожурите са овим и да закључимо КУ, како би бар годину дана имали колико-толико сачуван радно-правни статус запослених. Нема квалитетног социјалног програма – принцип добровољности и споразумни престанак радног односа Закон о раду не познају. Огромна је разлика између отпремнине и накнаде, јер онда немаш права код НСЗ. То су све „ситнице“ о којима када будемо преговарали „дебело“ морамо да водимо рачуна. Идеално би било када бисмо могли рећи – ово је организациона структура и за тај процес производње треба толико запослених, тог профила, те стручности. Ако би се поштовали интереси државе, ово би требало да остане државно предузеће, да се сачувају природна добра.
Милорад Пановић, који је говорио о улози синдиката у реструктурирању и приватизацији РТБ-а, сматрао је „да се мало закаснило са овим разговорима, али да никада није касно за добар почетак, како би се избегле лоше последице приватизација које су се догађале у претходном периоду.“ – Нама је „Бор“ потребан као насушни хлеб и морамо га сви чувати за оне који долазе. Велика је одговорност свих да га сачувамо и да процес који је неминован започнемо на овај начин и из овога изађемо што квалитетније. То значи да КУ, као темељ социјалног дијалога, морају бити закључени у што краћем року, с обзиром на то да нам време није савезник (део процеса мора да се заврши до 9. маја, други до краја маја – јавни позив). Зато овај период морамо искористити максимално и велику захвалност дугујемо директору Спасковском, јер овај састанак не би имао оволику тежину и значај. Наш синдикат је члан свих европских и светских асоцијација чије ресурсе можемо користити у овом процесу и немојте их потцењивати. Морамо бити веома опрезни, јер сви заступају неке интересе, а ми морамо гледати где је наш у тој причи. Сви смо на истом задатку – морамо да сачувамо фирму, грађане источне Србије макар у овом броју колики је сада. Ту мислим и на ресорно Министарство за привреду, па ћемо инсистирати да се дијалог настави горе где се о томе и одлучује. Такође вас молим да у овом капацитету и броју наставимо преговоре и дамо пуни допринос, како бисмо закључили што бољи КУ.